Sveže breskve su osvežavajuće i niskokalorične Foto: Shutterstock
Breskve su u Evropu stigle iz Persije, ali su u Kini gajene i mnogo pre dolaska na evropsko tlo. Postoje zapisi da je breskva neko vreme nosila ime “persijska jabuka”, a u kineskoj književnosti često su opisivani cvetovi i stabla sa zrelim plodovima. Evropa je danas najveći proizvodjač breskve u svetu, a ovo sezonsko voće koje spada u porodicu koštunjavog, omiljeno je ne samo zbog izuzetnog ukusa, već i značajnih koristi za zdravlje.
Jedna breskva srednje veličine obezbeđuje skoro 10 odsto dnevnog minimuma potrebnih vlakana. Osim što sprečavaju zatvor i pomažu u procesu varenja, vlakna breskve pomažu i u regulisanju nivoa šećera u krvi. Takođe, sadrže i prebiotike koji hrane korisne bakterije u našim crevima, borce protiv upale, za očuvanje imuniteta i bolje raspoloženje.
Breskve jačaju naš imunitet na više načina. U jednoj ovoj voćki srednje veličine ima više od 15 odsto dnevno potrebnih količina vitamina C, neophodnog sastojka za proizvodnju, funkciju i zaštitu ćelija imunskog sistema. Vitamin A, koga u jednoj breskvi ima oko 10 odsto od naših dnevnih potreba, pomaže u formiranju sluznice u respiratornom traktu, a jače membrane stvaraju bolje zaštitne barijere. Breskve brane imunitet i svojim prirodnim antimikrobnim svojstvima.
U Mađarskoj breskve zovu „voćem smirenosti“. Imaju izuzetno prijatan, ali ne previše sladak ukus, koji podstiče lučenje hormona zadovoljstva i čini da se u toku konzumiranja činite dobro i osećate zadovoljno.
Pored jakih antiinflamatornih antioksidanata, breskve sadrže beta karoten i vitamin C koji su važni za zdravu, elastičnu, ali i otpornu kožu. Beta karoten – prirodni vitamin A, pomaže u zaštiti kože od sunca, sprečava oštećenja, zagreva tonus i pomaže u stvaranju prirodnog sjaja. Vitamin C je neophodan za sintezu kolagena, poboljšanje elastičnosti kože i manju opuštenost. Breskve su takođe veoma važne za hidrataciju, jer, uz vitamine i minerale, preko 85 odsto sastava sveže breskve čini voda.
Lutein i zeaksantin, jedinjenja koji se nalaze u breskvama pomažu u zaštiti mrežnjače i sočiva, a dokazano je da smanjuju rizik od makularne degeneracije i katarakte. Sadržaj vitamina A takođe pomaže u podršci boljem vidu. Nedostatak ovog vitamina može dovesti do stanja zvanog kseroftalmija koje jeste retko, ali koje oštećuje vid i rezultira takozvanim noćnim slepilom – nemogućnošću funkcije vida u mraku ili pri slabom svetlu.
Dokazano je da polifenolski antioksidanti u breskvama sprečavaju rast i širenje ćelija karcinoma, posebno u slučaju raka dojke. Jedno istraživanje, koje je pratilo žene tokom čitave 24 godine, pokazalo je da se u zaštitnom efektu posebno izdvajaju dve vrste voća – veći unos bobičastog voća i breskvi povezan je sa manjim rizikom od karcinoma dojke kod žena u postmenopauzi.
Neka nedavna istraživanja pokazala su da bioaktivna jedinjenja u breskvama imaju antiinflamatorna, ali i svojstva koja sprečavaju gojaznost. Njihova sposobnost da pomognu u regulisanju nivoa šećera i insulina u krvi, uz visok sadržaj vlakana i vode, čine ih odličnim izborom u dijetalnim režimima ishrane i kontroli kilaže.
Poznato je da se antioksidanti iz breskvi bore i protiv oksidativnog stresa, koji čini neravnotežu između proizvodnje slobodnih radikala koji oštećuju ćelije, i sposobnosti tela da se suprotstavi njihovim štetnim efektima. Ovaj proces ključan je za zdravlje mozga, jer je dokazano da je oksidativni stres važan faktor u neurodegenerativnim oboljenjima kao što je Alchajmerova bolest.
Kalijum, koga u jednoj ovoj voćki srednje veličine ima dovoljno da pruži 8 odsto dnevne preporučene količine, pomaže u regulaciji krvnog pritiska tako što deluje kao prirodni diuretik za uklanjanje viška natrijuma i tečnosti iz tela. Na taj način dolazi do smanjenja pritiska na srce i arterije, uz manje nadimanje stomaka i pritiska na druge organe.