Post je vreme koje mnogi ljudi shvataju kao period u kojem ne bi trebalo konzumirati namirnice životinjskog porekla. Međutim, post je daleko širi od toga. On podrazumeva umerenost u svemu i uzdržavanje od prevashodno,“stomakougađanja“.
– Većina ljudi post je provela uz povećan unos hleba i drugih ugljenih hidrata, ali bez teškog mesa, pohovane hrane i drugih namirnica koje inače opterećuju naš sistem za varenje. Dolaskom Vaskrsa završava se i veliki post i to, nažalost, najčešće ne dobro po organizam. Na trpezu se iznosi teška hrana tradicionalna jaja, pečenje, ruska salata, hleb ili pogača… Naravno, na kraju su tu neizostavni kolači ili torta. Za organizam koji je skoro dva meseca proveo u jednom blažem sistemu rada ovo je veliki šok – konstatuje u razgovoru za eKlinika portal strukovni dijetetičar i nutricionista Ivana Radojičić.
Kada se sva ova hrana spakuje u želudac i to posle toliko vremena laganije, i, svakako, zdravije ishrane, organizam ne može lako i brzo da se „snađe“. Može da dođe do problema u varenju, osećanja težine, nadutosti, pojave gasova ili dijareje. Trebalo bi, objašnjava naša sagovornica, hranu lagano prilagođavati novoj ishrani.
– Nemojte preterivati ni sa jajima ni sa jakom hranom. Meso bi trebalo da bude pečeno u rerni sa malo ulja, ili na roštilju. Neka sezonske salate u većoj količini krase vašu vaskršnju trpezu. Od začina, najbolje je upotrebiti malo soli, kašiku kvalitetnog maslinovog ulja i limunov sok. Slatkiše svakako treba sveti na najmanju moguću meru. Potpuno je pogrešno odjednom uneti ogromnu količinu hrane. Bolje je jedemo više puta, ali u manjim obrocima – ističe Radojičić.
Nakon ručka, pokušajte da se oduprete porivu da dremnete, već bi ovo bio pravi trenutak za laganu šetnju. To će pomoći organizmu da „spakuje“ šećere tamo gde treba i da se ceo organizam pokrene, a ne da se umrtvi omamljen hranom. Osobe koje teško vare neke namirnice neka ih ili izbegavaju, ili uzmu propisanu terapiju u cilju lakšeg varenja. Tako se ovaj svečani porodični događaj neće pretvoriti u neprijatno, pa i bolno iskustvo – savetuje sagovornica našeg portala.
„Pretrpavanje“ želuca hranom dovodi do njegovog širenja, nelagodnosti ili bola, podseća Ivana Radojičić. Nutricionista dijetetičar takođe napominje da usled naglog unosa masne hrane, žučna kesica mora da izbaci veću količinu žuči kako bi se svarile masnoće. Osobe koje imaju kamenje ili problem sa ovim organom mogu da iskuse bol koji ume da bude veoma jak. Svakako, njena preporuka je da ljudi koji imaju problem sa jetrom ili žučnom kesom ne opterećuju ove organe i budu veoma umereni i obazrivi sa masnom hranom i unosom žumanaca.
– Takođe, ako unesemo preveliku dozu mesa, može da dođe do poremećaja varenja i posledične dijareje. Nagli unos veće količine slatkiša dovodi do naglog skoka šećera u krvi zbog čega pankreas mora da izluči veču količinu insulina, kako bi ubacio svu tu glukozu u ćelije. Potom dolazi do naglog pada šećera u krvi i velike želje da se ponovo jede slatko – objašnjava Radojičić.
Naizbežan deo trpeze i vaskršnjeg rituala jesu jaja. Skloni smo da skuvamo i farbamo velike količine, koje se onda konzumiraju i danima nakon praznika.
– Kuvana jaja obavezno treba držati u frižideru. Čuvana na ovaj način, ona ostaju dobra za upotrebu 7 dana. Bilo bi najbolje da farbanje jaja isplanirate prema tome koliko ćete jaja podeliti i koliko ćete dobiti. Možete ih iskoristiti za večeru uz salatu, ili za doručak. Zdrava osoba može da pojede oko 7 jaja nedeljno. U redu je jesti dodatna belanca jer ne sadrže masnoće za razliku od žumanca, i neće opteretiti žučnu kesu. Jaja je najbolje farbati prirodnim sastojcima kao što su lukovina, kopriva ili kurkuma. Nemojte konzumirati jaja u koja je prodrla veštačka boja – opominje Ivana Radojičić.
Iako je Vaskrs najradosniji hrišćanski praznik, on, kao i post pre njega, a i ceo koncept Hrišćanstva, zahteva umerenost u svemu.
– Izbegavajte ne samo previše hrane, već i alkohola. Ovo posebno važi za osobe koje voze. Najveći, ne samo nutricionistički savet je umerenost u ovom danu kao i u svakom prethodnom, a i narednom. Za vaskršnju večeru preporučljivo je da konzumirate nešto laganije, kao što su ovsene pahuljice i jogurt, ili kiselo mleko. Možete pojesti i manje parče nemasnog mesa i salatu, bez hleba – savet je naše sagovornice.
Ivana Radojičić navodi da su oni koji su imali tu nesreću da se ugoje tokom posta, verovatno svesni da je to posledica preterivanja u unosu hleba, kifli, džema i drugih domaćih slatkiša. Po prestanku posta trebalo bi, sugeriše, izbaciti slatkiše. Umesto hrane iz pekare trebalo bi, prema rečima Ivane Radojičić, pozabaviti se nekim zdravijim izborima kao što je domaći hleb od crnog brašna sa zrnevljem, ili posebni hleb napravljen od klica. Takođe, dobar savet je i povećani unos sezonskih salata i kiselo-mlečnih proizvoda.