Kada neko dobije rak veoma je važno šta jede, odnosno šta unosi od hrane kako bi telo dobilo dovoljno kalorija i hranljivih materija i ostalo u formi. Stručnjaci ističu da karcinom kao bolest može da oteža proces koji telu obezbeđuje ono što mu je potrebno, kao i da ishrana može da bude drugačija pre, tokom i posle lečenja. A često će se desiti da čovek uopšte neće moći da jede niti će imati volje za hranom. Kada se čovek razboli, lekari navode da nije potrebna drastična promena u ishrani, već samo nekoliko jednostavnih trikova kako bi dobra hrana bila i laka i ukusna.
Pre nego što obolela osoba počne da leči rak potrebno je fokusirati se na zdravu hranu. Pre svega zbog toga što niko ne zna kako će karcinom uticati na njega i kakve neželjene efekte može da ima. Zato je dobra ishrana uvek dobra ideja, jer može da pomogne da se čovek oseća bolje i da telo ostane snažno. Savet je da se napuni frižider i ostava zdravom hranom, posebno onom kojoj je potrebno vrlo malo (ili nimalo) kuvanja. Tu se pre svega misli na orašaste plodove, jogurt, voće, povrće i integralni, smeđi pirinač, kao i druge žitarice. Zbog onih dana kada će se izgubiti volja za mnogim stvarima, lekari savetuju da treba napraviti i malo neke omiljene hrane koja može da se zamrzne.
Tokom lečenja raka desiće se da će biti dana kada se oseća glad, ali biće i onih kada je hrana poslednja stvar koju neku želi. Kada je apetiti dobar trebalo bi jesti puno proteina i zdravih kalorija kako se telo održalo jakim i pomoglo u eventualnom „popravljanju štete“ koju je tretman lečenja ostavio na organizam. Namirnice sa visokim sadržajem proteina su:
Tokom lečenja svako treba da pokuša da jede najmanje pola kilograma voća i povrća dnevno. Trebalo bi da bude zastupljeno tamnozeleno i tamnožuto povrće i citrusno voće poput pomorandži i grejpfruta, jer šarena hrana poput ove sadrži mnogo zdravih hranljivih materija. Samo ih treba obavezno dobro oprati. Ceo dan bi trebalo da se unosi dosta tečnosti, a voda je odličan izbor, kao i sveže ceđeni sok. U ishranu bi trebalo dodati vitamine zajedno sa tečnošću koja je potrebna telu da ostane hidrirano.
Ključno je osoba koja ima rak ne jede sirovo ili nedovoljno kuvano meso, ribu i živinu, niti bi trebalo da jede hranu ili pije napitke koji nisu pasterizovani. Kada se oseti glad tada treba jesti. Ako je to ujutro, onda neka doručak bude najobilniji obrok. Ako su veliki obroci problem, neka ih bude 5 ili 6 malih umesto dva ili tri velika tokom dana. Dobro je imati pri ruci male, zdrave grickalice. Jogurt, žitarice, sir i krekeri i supa su dobar izbor. Ukoliko tretman lečenja raka podrazumeva hemoterapiju, užina ili mali obrok neposredno pre sesije mogu da spreče mučninu.
Mnogi neželjeni efekti lečenja raka mogu da otežaju ishranu i dobijanje dovoljno hranljivih materija. S druge strane, uz pomoć određene hrane mogu da se prevaziđu neki od najčešćih problema:
Takođe, ljudima koji se leče od karcinoma lekari savetuju da ne „nasedaju“ na brojne reklame „specijalne“ hrane za koju se tvrdi da može da pomogne u lečenju raka ili spreči da se tumor ponovo vrati. Ne treba prihvatati ni preporuke da se postane vegan, vegetarijanac ili da se započne bilo kakav novi režim ishrane, pre konsultacija sa svojim lekarom.
Ne postoji dijeta koja može da izleči rak. Takođe nema dobrog istraživanja koje pokazuje da bilo koji plan ishrane, kao što je vegetarijanska ishrana, na primer, može da smanji šansu da se karcinom ponovo vrati. Osobama obolelim od karcinoma, po rečima stručnjaka, najbolje je da se drže uravnotežene ishrane sa nemasnim proteinima, voćem, povrćem, integralnim žitaricama i mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem masti, a treba ograničiti i unos šećera, kofeina, soli i alkohola.