Tradicionalni prilog ribi može da bude i zdrav zaseban obrok, sa malim trikovima za spremanje Foto: Shutterstock
Krompir je omiljeno, rasprostranjeno i pristupačno povrće. Nekim ljudima može da smeta, uglavnom u kombinaciji sa mesom. Bez luka teško da možemo da zamislimo trpezu baš kao i bez krompira, u različitim oblicima i načinima spremanja.
Poznate su sve zdravstvene prednosti krompira, kao i to da su nutricionisti objasnili da su skrob i velika količina ugljenih hidrata zapravo razlog zbog koga neki ljudi imaju smetnje kada ga konzumiraju. Krompir ima malo masnoća, ali dosta biljnih vlakana značajnih za produktivno varenje.
U krompiru je i zavidna količina vitamina C, kalijuma, mangana, magnezijuma, fosfora, folata, ostalih antioksidanata. Svrstava se u bezglutenske namirnice, što je posebna prednost, uz umerenu kalorijsku vrednost.
Što se tiče njegovih mana, vezuju se za način pripreme. Najčešće se greši u kombinovanju skroba i proteina. Upravo neadekvatno kombinovanje krompira sa nekim drugim namirnicama i čini da se nakon jela, posebno ako je veća količina u pitanju, javi nadimanje, ponekad uz gasove.
Sve vrste luka su kao i krompir bogat izvor vitamina C, uz druge antioksidante. U luku su obe vrste važnih biljnih vlakana: i prebiotska i dijetetska. Prebiotska vlakna ključna su za zdravlje i stanje naše crevne flore, a kao što znamo, iz creva kreće ne samo naše dobro varenje, već i naš dobar imunitet.
I luk, kao i krompir, sadrži dosta antioksidanata. Zanimljivo je da se u njemu nalazi i kvercetin (i to u svim vrstama luka). Kvercetin je flavonoid koje ima izuzetno jako antioksidativno delovanje. Takođe, deluje antiinflamatorno i pomaže telu u proizvodnji vitamina E. To je veoma važno u zaštiti od malignih bolesti. Luk je najzdraviji ako se jede sirov, a veliki je izvor i vitamina B6.
Jedan od razloga zbog kojih luk nekim ljudima smeta jest propanentijalni c-oksid. Od njega zasuzimo, ali i u kontaktu sa crevnom florom može da izazove burnu reakciju.
Takođe, sve vrste luka sadrži fruktozu. Nju creva razgrađuju u procesu farenja. Upravo razlaganje fruktoze može biti uzrok nadimanja i lošijeg varenja kada se luk konzumira.
Beli luk je još jedna namirnica koju ljudi širom sveta koriste u prilikom pripreme hrane, a takođe može izazvati nadimanje. U retkim slučajevima, osoba može imati alergiju ili netoleranciju na beli luk što izaziva nadimanje ali i gasove.
Ako vam je luk prejak u sirovom stanju (ili beli ili crni), iseckajte ga i potopite u hladnu vodu. To će delom uticati na intenzitet ukusa. Pojedini sastojci krompira i luka koji inače izazivaju nadimanje, u kombinaciji mogu da izazovu burnu reakciju. U tom slučaju, ako im je inače želudac osetljiv, ljudi izbegavaju krompir salatu.
Ipak, postoji sasvim jednostavan trik koji i ovim osobama može omogućiti da u krompir salati uživaju. Ako je umesto suncokretovim uljem začinimo sa malo maslinovog i sa limunovim sokom, to će uticati i na bolju apsorpciju kalcijuma, uz smanjenje nadimanja.
Pokušajte i da beli luk, ako ga dodajete krompir salati, izgnječite i umešate u limunov sok.