Pacijenti su veoma svesni kognitivnih oštećenja Foto: Shutterstock
Depresija je psihička bolest koja na više polja urušava kvalitet života. Osobi koja pati od depresije može da bude izuzetno teško da ustane iz kreveta, pod naletom depresije svakodnevni poslovi nisu zamorni nego i besmisleni. Depresija je stanje koje na određeni način ugrožava kognitivno funkcionisanje i menja način na koji razmišljamo.
Depresivna osoba će da čašu posmatra uvek kao polupraznu. Psihijatar dr Carrie Holmberg sa Stanford University kaže da depresija ugrožava pamćenje.
– Često pacijenti ne znaju gde su ostavili ključeve, imaju problema da se prisete nekog podatka koji su pročitali u skorije vreme. Osoba jednostavno kaže da nije u stanju da dobro funkcioniše – objašnjava dr Holmberg.
Slabije pamćenje moglo bi, kako se čini, da bude pratilac depresije. Depresivne osobe slabo pamte sitnice koje život znače. Lako će se setiti gde su bili na odmoru, ali neće moći da se prisete neke lepe plaže, ukusnog jela.
Psiholozi objašnjavaju da je pamćenje sposobnost zadržavanja informacija do kojih smo došli na osnovu iskustva ili aktivnim učenjem. Postoji više oblika pamćenja – retrospektivno je na primer pamćenje prošlih događaja, semantičko se odnosi na opšte činjenice, epizodno na vlastite doživljaje. Mentalno pamćenje obrađuje apstrakte podatke, motorno je pamćenje nekog pokreta, postoji i prospektivno, to jest pamćenje nečega što bi trebalo da uradimo u budućnosti.
Baš ovo prospektivno pamćenje, na primer unapred zakazanog poziva, plaćanja računa, odlaska na neku proslavu, kako se čini, slaba je tačka depresivnih osoba. Uočava se da se pojedini depresivni ljudi bore s tim da se sete neke unapred ugovorene obaveze ili zadatka, ali da nemaju nikada problema da se prisete ne baš prijatnih detalja, pa i iz daleke prošlosti, smatra psihijatar dr Daniel Dillon sa Harvard University.
– Depresive osobe jasnije se sećaju neke nesreće, nezgode. Dobro se sećaju negativnih činjenica, dok slabije mogu da se prisete lepih događa. Zapaža se prilikom kliničkog intervjua da se sa lakoćom sećaju svih negativnih događaja – kaže Dilon.
U istraživanju iz 2014. godine ispitivano je negativno pamćenje kod depresivnih i osoba koje nisu patile od depresije. Osobe koje su bile depresivne bolje su pamtile negativne pojmove. Istraživanje iz 2007. godine navodi da se stanje depresivnih osoba pogoršava kada nastoje da se prisete pozitivnog događaja, kod pacijenata koji su se izlečili od depresije nije dolazilo do ovakvih promena raspoloženja. Stručnjaci objašnjavaju da je deo mozga zadužen za učenje i pamćenje hipokampus osetljiv na stres.
– Manjim volumenom hipokampusa moglo bi da se objasni loše pamćenje kod depresivnih osoba. Ruminacija je stanje kada se uporno ponavljaju negativne misli o teškim događajima iz prošlosti i ovaj poremećaj može da oteža koncentraciju. Ruminacija ili stalna fokusiranost na uznemirujuće situacije ili događaje, takođe zauzima neuronske resurse koje bi mozak mogao da iskoristi za pamćenje – kaže dr Dilon.
Stručnjaci objašnjavaju i da su receptori hormona stresa gusto raspoređeni u hipokampusu, u stanju hroničnog stresa dolazi do atrofije kratkih nervnih završetaka na telu neurona (dendrita), a smatra se da stres sprečava i oporavak nervne ćelije.
Depresija je, ipak, komplikovano stanje i stručnjaci ističu da ovi nalazi možda ne pružaju potpunu sliku. Moguće je da su neke osobe i pre depresije imale malo slabije razvijen hipokampus.
Stručnjaci kliničari, ipak, stalno razgovaraju sa pacijentima o problemima sa pamćenjem.
– Pacijenti su veoma svesni kognitivnih oštećenja. Potvrđivanje ovog dela depresije je važno – smatra Holmberg i dodaje da antidepresivi mogu efikasno da smanje osećaj tuge, ali da nisu toliko uspešni u ciljanju kognitivnih aspekata depresije. Zbog toda se dešava da se pacijenti osećaju bolje, ali da i dalje imaju probleme sa kognitivnim funkcionisanjem.