Napad panike na visokim temperaturama: Kako ga izbeći, a šta uraditi da prođe

Niste ni sami ni jedini ako osećate da su se vaša anksioznost i sklonost za napad panike pogoršali ili se češće javljaju tokom letnjih vrućina. Prema rezultatima više studija, njihovi simptomi se zaista mogu intenzivirati sa porastom spoljne temperature.Vrućine utiču i na nedostatak daha, što može da pojača napad panike.

Sezonski afektivni poremećaj, anksioznost i napad panike

Iako je zima tipično melanholičan deo godine koji izaziva malodušnost i depresivno raspoloženje, ovo godišnje doba nije jedino koje može izazvati psihičku nelagodu. Za većinu ljudi leto se povezuje sa odmorima, izletima, egzotičnim destinacijama, zabavama, druženjem, roštiljanjem, provođenjem više vremena na otvorenom. Sunčeva svetlost nas ispunjava pozitivnom energijom, zahvaljujući njemu naše telo proizvodi više vitamina D, što doprinosi boljem raspoloženju. Međutim, kada leto uđe u najtopliji deo sezone, ono takođe može izazvati anksioznost i napade panike. Krivaca je više, a to su pre svega vrućina, koju ne podnosimo svi lako i veoma dugi dani.

Svi ovi faktori mogu da utiču negativno na naš psihički status čak i ako nemamo probleme sa mentalnim zdravljem. Anksioznost, depresivne misli, razdražljivost zbog visokih temperatura, gužve… sve su to faktori koju mogu da budu okidači za napad panike.

Napad panike je jedna od čestih posledica anksioznosti: Zašto može doći do pogoršanja tokom leta?

Toplota povećava kortizol, hormon stresa koji utiče ne simptome anksioznosti, receptore za stres, i na taj način izaziva porast anksioznih misli. U vreme leta, posebno kada su vrućine tropske na šta nismo navikli, može doći do sledećih simptoma:

• kratak dah
• mučnina
• umor
• naglašeni, intenzivni nemir
• vrtoglavice
• ubrzani otkucaji srca
• tremor
• dehidracija.

Sve ovo su fiziološki razlozi zbog kojih se tokom leta više osećamo anksiozno.

Kako sprečiti anksioznost i napad panike u vrelim danima

Anksioznosti je često uvod u panični poremećaj i učestale napade panike, ono što je najopasnije i što pojačava paniku jeste ubrzano disanje. Kada nemamo dovoljno vazduha prisutan je i strah od gušenja, gubitka svesti ili smrti. Vrućina takođe može da intenzivira ove pojave.

Ovi jednostavni saveti pomoći će vam da sprečite ili umanjite anksioznost i pojavu napada panike tokom leta:

• ne izlažite se suncu prekomerno (pazite da se ne dovedete u situacije u kojima će vam vrućina učiniti fizički neprijatnim, zakazujte obaveze mimo najviših temperatura u toku dana
• optimizujte planove (jedno putovanje za drugim, aktivni odmor, povećanje aktivnosti – isplanirajte obaveze tako da vas ne „zatrpaju“ čak i ako su prijatne
• pijte više vode a izbegavajte alkohol
• kvalitetan san (rashladite prostor u kome spavate i idite na spavanje u isto vreme)
• radite vežbe disanja (one će vam pomoći da lakše zaspite i smanjiće simptome anksioznosti tokom dana)
• suočite se sa sa anksioznošću ili činjenicom da vas pogađaju napadi panike (moguće je vratiti stvari u ravnotežu uz stručnu podršku).

Kako se ponašati kada imamo napad panike

Osobe sklone napadima panike sigurno su informisane da je prvi i najvažniji savet da se smire i dišu. Neki ljudi kontrolišu napad disanjem u kesu, a nekima to ne odgovara i pojačava nelagodu. Evo nekih vežbi koje će pomoći da obuzdate panični napad. Ne zaboravite: neće vam se desiti ništa loše i nećete umreti od napada panike.

• dlanove stavite na lice tako da poklopite nos i usta sa palčevima ispod brade. Udišite isključivo na nos, izdisaj u ruke, vratite vazduh odmah vraća nakon kratkog zadržavanja. Dišite duboko, iz dijafragme (iz stomaka). Podižite ramena i napravite laganih 10 udisaja
• udahnite vazduh kroz nos što sporije, pa zadržite dah u nosu što duže, do granice nelagode. Izdahnite što mirnije, ponovite od 5 do 10 puta
• stavite šake na bokove ispod rebara, zatvorite usta uz lagani udah na nos, izdahnite na nos od 5 do 10 puta.