Večernje navike posebno mogu biti faktor koji određuje naš lični razvoj, zavisno od toga kako odlučimo da provedemo sate pre odlaska na spavanje. Psihologija kaže da postoje određene navike kojih se ljudi drže, a koje ih sprečavaju da napreduju u životu. Najgore je to što toga uopšte nisu svesni.
1. Noćne ptice
Ako je neko noćna ptica to samo po sebi nije loše. Međutim, prema psihologiji, to može biti navika koja nas sputava.
Mnogi od nas vole da gledaju filmove do kasno u noć ili da skroluju kroz društvene mreže do ranih jutarnjih sati. Ali ova navika može dovesti do poremećenog obrasca spavanja i, posledično, manje produktivnog narednog dana.
Nauka je pokazala da je dobar, redovan san od vitalnog značaja za naše mentalno i fizičko zdravlje. Loš san može uticati na naše raspoloženje, nivo koncentracije i opšte blagostanje. Što je još gore, može stvoriti začarani krug u kojem smo previše umorni da bismo obavljali zadatke tokom dana, što dovodi do osećaja frustracije i stagnacije.
2. Stanica za odlaganje
Odlaganje može izgledati kao uzaludna borba, posebno kada postane noćni ritual.
Često odlažemo obaveze do večeri, misleći da ćemo tada imati više vremena. Ali kako noć odmiče, izgovora je sve više. „Previše sam umoran”, „Imao sam dug i naporan dan” ili „Uradiću to sutra” postaju nam omiljene fraze.
Pre nego što shvatimo, zadaci se nagomilaju, što dovodi do dodatnog stresa i ogromne liste obaveza koja nema kraja. Ovaj ciklus odlaganja drži nas zaglavljene u istom mestu, ometajući bilo kakav stvarni napredak.
Psiholozi ukazuju na to da je prevazilaženje odlaganja razbijanje zadataka na manje delove kojima se može upravljati i njihovo direktno rešavanje.
3. Preskakanje obroka
Da li ste znali da šta i kada jedete može uticati na vaše obrasce spavanja i, zauzvrat, na nivo produktivnosti? Preskakanje večere ili konzumiranje grickalica kasno noću može značajno poremetiti ciklus spavanja.
Naše telo prati prirodni cirkadijalni ritam, koji ne samo da reguliše naš san već i naše obrasce ishrane. Jelo u neredovno vreme, posebno kasno uveče, može da pokvari ovaj unutrašnji sat. Ovo može dovesti do lošeg kvaliteta sna, nižeg nivoa energije sledećeg dana i na kraju do nedostatka napretka.
4. Zanemarivanje brige o sebi
Lako možemo da upadnemo u užurbanost svakodnevnog života i zaboravimo da odvojimo vreme za sebe. Ovo je posebno tačno u večernjim satima, kada e-mailovi sa posla ili kućni poslovi često mogu da imaju prioritet u odnosu na brigu o sebi.
Međutim, zanemarivanje brige o sebi može dovesti do sagorevanja, stresa i smanjenja mentalnog i fizičkog blagostanja. Ovi faktori mogu značajno uticati na našu sposobnost da napredujemo u životu u svakom pogledu.
Bilo da se radi o opuštajućoj kupki, čitanju knjige ili vežbanju svesnosti, uključivanje brige o sebi u večernju rutinu može nam pomoći da se opustimo i pripremimo za sledeći dan. Napredak se ne sastoji samo u tome da treba da radimo više već i da brinemo o sebi kako bismo mogli da radimo najbolje što možemo.
5. Zadržavanje negativnosti
Svi imamo dane kada ništa ne ide kako treba. Prirodno je da se osećamo uznemireno, razočarano ili čak ljuto. Ali zadržavanje ovih negativnih emocija tokom noći može stvoriti težak emocionalni teret koji ometa naš napredak.
Oslobađanje ne znači ignorisanje naših osećanja, već njihovo priznavanje i davanje sebi dozvole da idemo napred. Držanjem za negativnost, ostajemo zaglavljeni u prošlosti umesto da se fokusiramo na budućnost.
Razvijanje navike praštanja i prihvatanja može značajno promeniti situaciju. Omogućava nam da se svakog jutra probudimo sa svežom perspektivom i otvorenim srcem, spremni za novi dan. Napredak se ne sastoji samo u tome da se napreduje fizički već i emocionalno. Oslobađanje od negativnosti može biti naš prvi korak ka svetlijem i boljem sutra.
6. Preterano planiranje
Svi volimo dobar plan. Postoji nešto u dobro strukturisanom spisku obaveza ili detaljnom planu što nam daje osećaj kontrole i reda. Međutim, ponekad preterano planiranje može postati prepreka za napredovanje.
Kada provodimo previše vremena u planiranju, često se zaglavimo u detaljima i izgubimo iz vida širu sliku. Možemo postati previše fokusirani na pokušaje da kontrolišemo svaki aspekt, a kada stvari ne idu po planu, to može dovesti do razočaranja i stresa.
Važno je postići ravnotežu između planiranja i delovanja. Treba preduzeti taj korak, čak i ako nije savršeno isplaniran. Možda budemo iznenađeni kuda nas to vodi.
7. Digitalno preopterećenje
U našem savremenom svetu, lako možemo da se izgubimo u beskrajnom ciklusu e-mailova, tekstualnih poruka, ažuriranja na društvenim mrežama i bindžovanja TV serija. Međutim, provođenje večeri prikovan za ekrane može uticati na mentalno zdravlje i ukupnu produktivnost.
Prekomerno vreme provedeno ispred ekrana, posebno pre spavanja, može da utiče na kvalitet vašeg sna. Povezano je sa povećanim nivoom stresa, anksioznošću, pa čak i depresijom. Ovi faktori mogu ozbiljno da ometaju našu sposobnost da napredujemo u životu.
Napredak često počinje malim promenama, a smanjenje vremena ispred ekrana može biti jedna od njih.
8. Nepostavljanje ciljeva
Značaj postavljanja ciljeva ne može se preceniti. Bez jasnih, ostvarivih ciljeva, lako je besciljno lutati ili ostati zaglavljen na istom mestu. Ciljevi nam daju osećaj pravca i svrhe. Oni deluju kao putokaz, koji nas vode ka željenoj destinaciji.
Ako naša večernja rutina ne uključuje vreme za postavljanje ili preispitivanje naših ciljeva, možda ćemo propustiti ključnu komponentu ličnog napretka. Bilo da je u pitanju cilj u karijeri, zdravstveni cilj ili lični projekat, imati nešto čemu težimo može nas pokrenuti napred. Svake večeri odvojite malo vremena da postavite svoje ciljeve i planirate korake za njihovo ostvarenje. Ova navika mogla bi da bude razlika između stagnacije i napretka koji želite u životu.
Razumevanje ovih navika prvi je korak ka promeni. Ne radi se o tome da krivimo sebe ili da se osećamo krivim. Reč je o tome da možemo da prepoznamo gde možda grešimo i donesemo svesne odluke da se poboljšamo. Moć promene leži u nama.
Svaki novi dan sa sobom nosi novi početak i priliku da se oslobodimo ovih loših navika. I da, treba da se zapitamo da li nas naše navike pokreći napred ili nas sputavaju. Kao i uvek, izbor je na nama.
