Joga pomaže u otklanjanju simptoma depresije

Dokazano je da joga ima blagotvoran uticaj na mentalno zdravlje bez obzira da li je u pitanju običan, svakodnevni stres ili depresija kao bolest. Ona ne može  da zameni način lečenja ovog psihičkog oboljenja, ali može da pomogne da se teška stanja prebrode i znatno olakšaju.

Joga – životni izbor u borbi sa problemima

Milena Ratković Sjauš je u svet joge zakoračila slučajno u vreme svoje najveće životne krize, pre 35 godina. U trenucima velikih ličnih lomova, nesuglasica u braku, razvoda, brige oko dece koja tada obično zamagljuje moguća racionalna rešenja i odvlači pažnju sa suštinskih problema, osećaja dezorjentisanosti i konstantnog stresa, slučajno je na nagovor prijateljice krenula sa jogom. Oduševljena efektima je nastavila je da vežba, rešila probleme na najbolji mogući način a joga je postala neodvojivi deo njenog života. Od pre 10 godina je i sertifikovani instruktor.

– Sigurna sam da je joga doprinela da se i u osmoj deceniji života godini osećam vitalno i energično i da sa velikim zadovoljstvom i lakoćom držim časove joge prenoseći brojnim vežbačima ono što je meni toliko značilo i znači u životu, kaže Milena i dodaje da je veoma važno da osoba, bez obzira na depresiva osećanja koja ima, pronađe snagu da sa vežbanjem krene jer želi da se oseća bolje i sigurnije.

Ljudima koji su depresivni je teško da se pokrenu i u tome jeste jako važna pomoć najbližih, ali se često dešava da ljudi koji upoznaju jogu praktično žele da „gurnu“ u tu priču osobe sa problemima uz veliku želju da im pomognu. Najbolje je, kako kaže, lagano i na bazi ličnog primera i napretka koji se vremenom sigurno događa, depresivnoj osobi jogu ponuditi kao jedno od rešenja bez pritiska.

Stres i depresija

Budući da je stres glavni uzročnik depresije, delotvornost joge je velikim delom u tome što oslobađa napetosti. Kod ljudi koji su depresivni, nervni sistem je stalno aktivan a osećanja se sudaraju – najčešće su to bežanje od problema ili neprekidna opterećenost istim, što podiže nivo hormona stresa kortizol.

Joga dokazano smanjuje nivo kortizola, i to je možda i glavni razlog podizanja raspoloženja posle vežbanja.

Osećaj napretka i sigurnosti, podizanje samopouzdanja i psihofizičke forme

– Da bi se dostigli značajniji efekti, potrebne su redovnost i upornost. Joga nas upravo tome uči, da izdržimo planiranu aktivnost ne samo na času već se to lako prenosi i na životni put, da postanemo prilagodljivi i fleskibilniji. Kada čovek redovno vežba, u njemu se spontano pokreće jedan novi osećaj samopouzdanja i sigurnosti što je za osobe sa problemom depresije izuzetno značajno a posebno je važno to što se ovaj osećaj posle određenog perioda vežbanja javlja gotovo neprimetno i spontano – kaže Milena.

Nema mesta za strah od joge

Takođe, joga ima jednu širinu kao i sam život i što je više upoznajete to više shvatate njenu širinu, kompleksnost i primenjivost na sve životne segmente. Jedan od strahova i predrasuda koji bi uz svoju nesigurnost i strahove depresivne osobe mogle da imaju je i mišljenje da je joga nešto previše zahtevno i komplikovano i da će morati da se „vezuju u čvor“ izvodeći asane (vežbe).

Mesta za strah apsolutno nema, pojašnjava ona, i dodaje da nas joga vodi u svaki položaj do mere do koje naše telo može izdrži bez posledica, a onda se malo po malo te granice pomeraju i uz dobar osećaj napredovanja, lične sigurnosti u novom samopouzdanju, otvaranje nekih novih vidika i uz povratak osećaja svrsishodnosti koji kod osoba sa ovom vrstom problema vrlo često strada nepovratno.

Disanje kao uspostavljanje balansa

Veliki broj ljudi uopšte nije svestan akta disanja, kada udišu, a kada izdišu vazduh. Disanje jeste spontani proces pod dejstvom autonomnog nervnog sistema ali je to proces koji možemo da stavimo pod kontrolu i on onda vodi ka neverovatnim poboljšanjima psihofizičkog osećaja.

Važnost pravilnog disanja

Anksiozne osobe se često žale na disajne smetnje – otežano disanje ili gušenje, a disanje i emocije su blisko povezani. Način na koji dišemo je ogledalo našeg emocionalnog stanja. Kada smo smireni i relaksirani, naše disanje je usporeno i plitko a kada emotivno reagujemo (plašimo se, ljutimo, srećni smo, plačemo itd) obrazac našeg disanja se menja i disanje se ubrzava.

Milena objašnjava da svaki čas joge počinje obraćanjem pažnje na disanje i njegov ritam i ističe važnost ujednačenog i ravnomernog disanja.

– Krećemo potpunim smirivanjem, obraća se pažnja na svaki udah i izdah, postajete svesni sebe i svog tela, njegovog položaja, i čovek sagleda sebe iako su oči zatvorene, vidi sebe i svoje telo u tom položaju. To je uđai disanje, jedno od pranajama (svesno i voljno upravljanje dahom). Na taj način kontrolišemo dah, upravljamo kontrolom životne energije putem disanja, blago se stegne grlo, proizvodi se zvuk koji nas vodi kroz uzdah i izdah i koristi se pun kapacitet pluća – kaže Milena.

Odvraća pažnju od stresa

Usmeravanje potpune pažnje na disanje odvraća pažnju od stvari koje nas u svakodevnom životu izluđuju i vode u stres. Joga zaustavlja vrtloge misli. Naš um koji indijci nazivaju „majmunskim umom“ mora stalno da ima neke sadržaje, kroz njega struje nesprestano, vrlo često preterana količina podataka bez ikakvog značaja koji nas čine anksioznim, pa i depresivnim. Svesno disanje je jedna od najjačih odbrana koje se koriste u jogi od spoljnih uticaja kojima smo svi izloženi a depresivne osobe imaju i dodatni problem, neprekidnu borbu sa svojim mislima koje su uglavnom negativne –  pojašnjava Milena.

Pravilno disanje ima izuzetan značaj posebno kada su stresne i neizvesne situacije u pitanju, poput ove u kojoj se sada nalazimo, otrgnuti od uobičajenog načina života, u strahu za fizičko i za psihičko zdravlje.

Vežbe (Asane)

Nakon kratke početne meditacije i uspostavljanja pravilnog ritma disanja obično se upražnjavaju vežbe zagrevanja tela i zglobova. Kod psihičkih problema izuzetno su delotvorne vežbe ekstenzije (izvijanja unazad). Osobe koje imaju psihičke poteškoće obično su povijene, imaju skupljena ramena, loše osećanje se može prepoznati i po govoru tela. Izvijanjem lopatica, otvaranjem grudnog koša uz disanje, Joga inicira najpre jedno fizičko „otvaranje“ koje onda olakšava i tok misli koje se osećaju slobodnije a ne skučeno, zarobljeno, u strahovima. Blagotvorne su i vežbe izvijanja u položaj „mosta“.

Vežbe uvrtanja namenjene su prvenstveno kičmi, pršljenovi se pomeraju jedan u odnosu na drugi i vraćaju nazad, sveža krv bogata kiseonikom prodire u međupršljenske prostore što otvara bolji protok energije ka mozgu. Ove vežbe podstiču i unutrašnju masažu mišića stomaka, a poznato je da je stomak najosetljiviji organ i da se brojni problemi najpre reflektuju na njega pa se prenose na druge organe.

Joga nidra obično završava čas joge, opušta kompletno i telo i um, posle osnovnih instrukcija za opuštanje celog tela dodiruju se, osvešćuju i opuštaju tačke celog tela uz umirujuće, antistresno dejstvo vizuelizacije simbola, omiljenih predela i osećaja u kome se osoba oseća potpuno sigurno i udobno.

Blagotvorna i na duh i na telo

Milena Rauš kaže da bi vežbe trebalo prilagoditi određenoj osobi i njenom stanju i da su za to najbolji individualni časovi ali da je svaki čas joge kombinacija vežbi koje pokrivaju čitav spektar uticaja blagotvornih na telo i duh (izvijanje, ravnoteža, uvrtanje, uzemljenje, koncentracija) i sve one u kombinaciji podižu nivo fizičke i psihičke stabilnosti.

Joga će uticati i na vaš san. Spavaćete bolje i kvalitetnije, bićete mirniji i opušteniji. Kada je u pitanju depresija, mnogi ljudi imaju neprijatne snove i često spavaju veoma loše – bore se sa nesanicom ili košmarima. Joga će učiniti da se ovi simptomi smanje i da san postane konstantniji i jači. Budićete se odmorni i biće vam lakše da obavljate svakodnevne aktivnosti.