Redovna fizička aktivnost može da poboljša mentalno zdravlje Foto: Shutterstock
Depresiju možete da izbegnete i uz neke mnogo jednostavnije i jeftinije načine od klasične terapije. Najnovija studija koju su objavili australijski istraživači, a prenosi „American Journal of Psychiatry“, pokazala je da redovna fizička aktivnost može da poboljša mentalno zdravlje. Istraživači navode da čak i samo jedan sat u toku nedelje može da napravi značajan pomak u tome da se osećate bolje.
Naime, tokom ispitivanja praćeno je ponašanje 22.000 zdravih Norvežana koji su bili pod pritiskom, osećali su simptome anksioznosti i depresije. Njihove navike istraživači su preispitivali tokom perioda od 11 godina, a posebno one koje se tiču fizičkih aktivnosti.
Na početku 12 odsto njih izjasnilo se da vežba, dok su ostali bili potpuni rekreativci sa svega pola sata za neku aktivnost. Tokom godina statistika se promenila, oko 7 odsto ispitanika prijavilo je simptome depresije, a 9 odsto anksioznosti.
Iako nije postojala „sprega“ vežbanja i anksioznosti, istraživači su napomenuli da smanjena fizička aktivnost može dovesti do depresije i da tu postoji izvesna veza. Ljudi koji su naveli da ne vežbaju, njih je za 44 odsto više počelo da oseća simptome depresije- za razliku od običnih rekreativaca.
Iako naučnici nisu napravili jasnu vezu, istakli su da ona postoji i da je ne treba zapostaviti. Preporuka stručnjaka je i da aktivnosti ne budu previše intenzivne, naporne, da ih treba prilagoditi godinama, polu, drugim navikama.
“Raditi iscrpljujuće vežbe posle kojih se cedite i ne možete da uhvatite dah nisu cilj. Dovoljno je da šetate ili vozite bicikl“, piše u ovom istraživanju.
S druge strane, i Svetska zdravstvena organizacija je dala preporuku- najmanje 150 minuta nedeljne aktivnosti poboljšaće opšte zdravlje i unaprediti kardiovaskularnu sliku.
S obzirom na to da pokretanje sa „nulte tačke“ nije jednostavno, predlog je da rekreativne sposobnosti s vremenom usavršavate tako što ćete prvo početi sa vežbama razgibavanja. Njihov cilj je da telo oslobode napetosti.
Posle toga možete u brzu šetnju, na trčanje, plivanje ili da uradite intenzivan kardio-trening u zavisnosti od toga kakvo je vaše opšte zdravlje.