Depresija, anksioznost, trauma, demencija ili ADHD, uz obaveznu terapiju se lakše kanališu ako imamo kućnog ljubimca Foto: Shutterstock
Depresija, trauma, opsesivno kompulzivni poremećaj, ali i drugi problemi sa mentalnim zdravljem moraju da se shvate ozbiljno i leče adekvatnom terapijom. Ono što može značajno da pomogne je promena životnih navika, aktivnost… Koliko se samo svi osećamo bolje kada nas, na primer, pas „izvede u šetnju“?
Pozitivan stav, priroda, interakcija sa svetom oko sebe uz pridržavanje propisane terapije, poželjan su i preporučljiv deo lečenja, socijalizacije i povratka funkcionalnosti u slučaju mentalnih problema i bolesti. Oni koji imaju kućne ljubimce, nevažno da li su zdravi ili bolesni, potvrdiće vam da ta stvorenja doživljavaju ne samo kao bića sa kojima dele život i postor, već bezmalo i kao članove porodice. Sa njima se osećaju bolje, pozitivnije, ako žive u statusu samca manje su usamljeni, empatija im još uvek nije postradala, depresija, anksioznost i autizam se, kažu istraživanja, podnose lakše…
Tvrdnje da su vlasnici kućnih ljubimaca zdraviji, u boljoj formi, mentalno smireniji, bolje fokusirani i organizovani, istraživala je dr Judith Joseph, psihijatar iz Njujorka. Doktorka je otišla i korak dalje, pa je detaljno ispitivala kako koji ljubimci utiču na brojne mentalne poremećaje vlasnika kakvi su depresija, ADHD, opsesivno-kompulzivni poremećaj i drugi.
Pre svega, navodi dr Joseph, ne sme se shvatiti da životinje doslovno leče. Pridržavanje propisane terapije, ako postoji, osnov je uspešnog procesa puta ka mogućem izlečenju dijagnostikovanog poremećaja. A, životinje, prema njenim rečima i preporukama, mogu mnogo da pomognu.
Osobama koje muči depresija, dr Judith Joseph preporučuje pse. Oni, potvrđuje doktorka ono što već i znamo, dobro „čitaju“ ljude. Emotivni su, empatični i „teraju nas“ da idemo napolje, u šetnju, prirodu… Psi ponekad razumeju ono što osećamo i govorimo bolje nego ljudi, mišljenja je i psihijatar. Brojni video klipovi na društvenim mrežama to potvrđuju, prevazilazeći samo kako je to „baš simpatično“ ili slučajno.
Za autizam dr Joseph preporučuje mačke, jer one ne ostvaruju intenzivan kontakt očima. Takođe, njihov senzibilitet je takav da se lakše uklapa sa senzibilitetom osetljivih grupa. Ne zahtevaju fizičku aktivnost jer nisu svi ljudi za nju uvek i spremni, a psu ne možete da objasnite da vam ponekad nije do toga da idete napolje. Istraživanja su pokazala da kontakt sa mačkama umanjuje stres kod dece sa autizmom.
Ako ste se preživeli neku traumu, psihijatar preporučuje druženje sa konjima. Oni olakšavaju proces ponovne izgradnje poverenja, prevazilaženje strahova, podstiču socijalizaciju i uspostavljanje osećaja sigurnosti, kaže Joseph. I depresija se uz konje može podneti lakše – oni odaju utisak potrebe slobode, otvorenosti, širine, u koji „vuku“ i osobe koje imaju problem.
Za anksioznost psihijatar predlaže ribice i objašnjava da gledanje kako plivaju umiruje moždane talase i snižava krvni pritisak. Neke zemlje sveta, posebno mnogoljudne, poput Kine, emituju na tv stanicama 24-časovne snimke sa kamera iz velikih akvarijuma. To je uobičajeni deo prevencije mentalnih bolesti i smanjenja stresa.
Iako mnogi ljudi ne vole gmizavce, izazivaju im odbojnost, strah, pa i gađenje, dr Judith Joseph prenosi saznanja da su zmije kao ljubimci dobre za bipolarni poremećaj. Njihovi ritmični pokreti, a i dodiri, ko to može da podnese (ima ljudi kojima prija), mogli bi da budu od pomoći u stabilizaciji raspoloženja i smirivanju ekspresivih emocija.
Gušteri (posebno iguane) se preporučuju za ADHD. Oni su samostalni i ne zahtevaju preteranu brigu u smislu obaveza, ali takođe imaju tu smirujuću ritmičnost u pokretima, i potpuno autentičnu energiju. Osobama sa opsesivno kompulzivnim poremećajem sugeriše se druženje sa pticama. Cvrkut, ograničeno boravište koje olakšava održavanje, lepe boje, sve to takođe emituje umirujuća osećanja.
Zanimljivo je da se osobama koje boluju od demencije kao ljubimci predlažu kornjače. Oni su stvorenja sporijeg tempa funkcionisanja i mogli bi, navodi psihijatar Judith Joseph, da pomognu u pokretanju sećanja. Iako ne postoje studije o konkretnim efektima kornjača na demenciju kao bolest, postoje brojna iskustva iz prakse koja potvrđuju da posedovanje kućnih ljubimaca ima dokazanu vezu sa poboljšanjem simptoma demencije i sličnih bolesti sa smanjenjem kognitivne funkcije.