Doktorka Pandrc upozorava na najopasnije kombinacije suplemenata i lekova: Može da dođe i do krvarenja

Krvarenje, pad krvnog pritiska i aritmije mogu da budu deo neželjenih reakcija na suplemente, posebno u kombinaciji sa određenim lekovima, upozoravaju lekari. U nadi da će uz suplemente obezbediti bolju kontrolu bolesti, ojačati imuni sistem i opšte zdravstveno stanje, mnogi pacijenti posežu za suplementima. Stručnjaci napominju da suplementi, osim u posebnim situacijama, predstavljaju rizik – mogu da stupe u interakciju sa lekovima, oštete jetru, čak i DNK. Mala je šansa da će neki suplement u bitnoj meri pomoći, što ipak još ne znači da nijedan suplement neće biti od koristi. Postoje suplementi koji mogu da pomognu u lečenju poremećaja srčanog rada, održavanju kognitivnih funkcija i mišićne snage u starosti, kažu lekari.

Opasne kombinacije lekova i suplemenata

Suplementi se u Srbiji često koriste kao podrška opštem zdravlju – koriste ih aktivne osobe bez značajnijih zdravstvenih tegoba, ali i hronični pacijenti. Poseban problem može da predstavlja istovremena upotreba više različitih suplemenata.

- Kombinovanje suplemenata sa lekovima za srce i pritisak, kao što su antikoagulansi, beta-blokatori i statini, nosi značajan rizik od interakcija. Upotreba zahteva obaveznu konsultaciju sa lekarom, jer su moguće neželjene reakcije poput krvarenja, hipotenzije, aritmija ili oštećenja jetre. Suplementi mogu da povećaju koncentraciju leka u krvi, čineći ga efektnijim od očekivanog, što je moguće ako se, na primer, u isto vreme koriste riblje ulje i antikoagulansi, ginko biloba i antikoagulansi. Suplementi takođe mogu da smanje koncentraciju aktivne supstance u cirkulaciji, kao kod upotrebe kantariona ili vlakana sa statinima. Moguće je da se potenciraju neželjena dejstva lekova, na primer kada se koristi kombinacija suplementa kalijuma sa diuretikom koji štedi kalijum, ili da se pod uticajem suplemenata menja krajnji efekat terapije, primera radi, magnezijum i glog direktno utiču na srce i krvni pritisak, što može biti opasno u kombinaciji – kaže za portal kardiolog docent dr sc med Milena Pandrc.

Neki suplementi mogu da budu i toksični

Dr Milena Pandrc tvrdi da, osim u posebnim situacijama, suplementi predstavljaju rizik kod pacijenata koji koriste lekove koji se piju do kraja života.

- Šansa da će neki suplement značajno pomoći je mala; trošite novac, a postoji i verovatnoća da oštetite organizam, pogotovo u slučaju dugoročnog korišćenja. Suplementi mogu da imaju neželjene efekte poput mučnine, bolova u stomaku, opadanja kose (kod vitamina D) ili ekcema (kod selena). Navedeni efekti najčešće su posledica prekomerne upotrebe, interakcija sa lekovima i lošeg kvaliteta, budući da ne prolaze uvek rigorozne kontrole. Neki, poput germanijuma 132 i vitamina B17, mogu biti i toksični, što naglašava potrebu za konsultacijom lekara pre uzimanja, posebno ako se koriste lekovi. Prevelike doze vitamina B3 mogu da dovedu do opasnih padova pritiska, ekstremnog umora, ubrzanja srca, a dugoročno i do oštećenja jetre. Suviše vitamina B5 dovodi do unutrašnjeg krvarenja, a višak vitamina B6 do progresivnog oštećenja nerava i bolova u ekstremitetima – napominje dr Milena Pandrc.

Biljka protiv stresa može da ošteti DNK

Dr Pandrc dodaje i da se sve više oštećenja jetre povezuje sa ašvagandom, biljkom koja se propisuje za smanjenje stresa i bolji san.

- Pored povreda jetre i smrtonosnih problema koji nastaju kada ovu biljku uzmu ljudi sa lošom funkcijom bubrega, nova istraživanja ukazuju na još dublji problem: vitanon (whitanone), supstanca koja se prirodno nalazi u visokoj koncentraciji u ašvagandi, direktno oštećuje i mutira DNK – ističe dr Pandrc.

Kada suplementacija može da ima i jasne koristi za zdravlje?

Vitamini C, D, E i omega-3 masne kiseline često se pominju kao načini prevencije kardiovaskularnih bolesti. Pitali smo dr Milenu Pandrc da li postoje situacije kada primena suplemenata može da bude korisna.

- Naravno, postoje situacije kada suplement, propisan od strane lekara, može da ima značajne i jasne benefite za zdravlje pacijenta. Jedini suplement koji je praktično u opštoj upotrebi je vitamin D3; većina stanovništva ima nedostatak i suplementacija, koja ne prevazilazi doze veće od 100 mcg (mikrograma) dnevno, generalno je korisna i sigurna. Retko dovodi do posledica. Važno je primetiti da i ovde može da se pretera, pogotovo kod ljudi koji uzimaju više različitih izvora. Vredi zato povremeno kontrolisati nivo vitamina D i obavezno pomenuti suplementaciju lekaru - precizira dr Pandrc.

Magnezijum kao antiaritmik, značaj kreatin-fosfata

Sagovornica portala eKlinika napominje i da se magnezijum, u obliku treonata ili bisglicinata, često koristi nakon fizičke aktivnosti za bolji oporavak mišića.

- U kardiovaskularnoj medicini, magnezijum u adekvatnoj dozi predstavlja odličan antiaritmik. Kardiolozi ga propisuju u lečenju poremećaja srčanog rada. Takođe, suplementacija folatom (folna kiselina, vitamin B9) izrazito je važna tokom rane trudnoće, jer čak i privremeni nedostatak može da dovede do ozbiljnih poremećaja u razvoju fetusa. Kreatin-fosfat u dozi od 2 grama dnevno važan je za energetske procese koji se odvijaju u mozgu, pomaže održavanju kognitivnih funkcija, a možda i održavanju mišićne snage u starosti. Ovaj suplement se smatra vrlo sigurnim za većinu osoba, osim kod pacijenata koji imaju problema sa funkcijom bubrega. Vitamin C, vitamin E i koenzim Q (Q10) su antioksidansi koji uklanjaju slobodne radikale koji izazivaju oksidativni stres i značajni su u kontroli različitih ćelijskih procesa – zaključuje dr Milena Pandrc.

(eKlinika)