Suplementi i prirodni dodaci za niži holesterol: Za ove ima najviše dokaza, ali ne mogu da zamene terapiju

Povišen holesterol često ne daje nikakve simptome, ali tokom godina može da doprinese stvaranju aterosklerotskih plakova u krvnim sudovima i tako poveća rizik od infarkta i moždanog udara. Posebno je važan LDL holesterol, čije čestice prenose holesterol kroz krv i imaju ključnu ulogu u nastanku ateroskleroze.

Nije dovoljno samo spustiti brojku na rezultatu nivoa holesterola

Kada analiza krvi pokaže povišene vrednosti, mnogi prvo traže suplement ili prirodni preparat za snižavanje holesterola. Neki dodaci zaista mogu da utiču na lipidni profil, ali efekti nisu jednaki, a pojedini preparati nose rizike slične lekovima. Zato izbor zavisi od toga šta je povišeno - LDL holesterol, trigliceridi ili oba parametra, kao i od ukupnog kardiovaskularnog rizika.

Važna naučna činjenica često ostaje u drugom planu: nije dovoljno samo „spustiti broj“ na laboratorijskom nalazu. Kod osoba sa visokim kardiovaskularnim rizikom cilj lečenja jeste smanjenje verovatnoće infarkta, moždanog udara i drugih komplikacija, pa suplement ne treba posmatrati kao zamenu za lek koji dokazano smanjuje taj rizik.

1. Biljni steroli i stanoli mogu da doprinesu snižavanju LDL holesterola

Među prirodnim sastojcima sa dobro dokumentovanim uticajem na LDL nalaze se biljni steroli i stanoli, jedinjenja čija struktura podseća na holesterol. Nalaze se u manjim količinama u biljnim namirnicama, a dodaju se i pojedinim obogaćenim prehrambenim proizvodima i suplementima.

Njihovo dejstvo zasniva se na smanjenju apsorpcije holesterola u crevima. Kada se redovno unose u odgovarajućoj količini, biljni steroli i stanoli mogu da doprinesu smanjenju LDL holesterola. Efekat, međutim, nije dovoljno veliki da kod osobe sa veoma visokim LDL-om ili visokim kardiovaskularnim rizikom zameni terapiju koju je propisao lekar.

Još jedna važna stvar: više nije nužno i bolje. Posle određene količine dodatni unos biljnih sterola ne donosi proporcionalno veći pad LDL holesterola.

2. Rastvorljiva vlakna su jednostavan prirodni saveznik u kontroli holesterola

Ako se traži prirodan dodatak ishrani koji može da pomogne kod povišenog LDL holesterola, rastvorljiva vlakna zaslužuju posebno mesto. Ima ih u ovsu, ječmu, mahunarkama, voću, ali i u psilijumu (Plantago ovata), koji postoji kao dodatak ishrani. Rastvorljiva vlakna u digestivnom traktu stvaraju viskoznu masu i utiču na metabolizam žučnih kiselina i holesterola. Njihov redovan unos može skromno, ali merljivo da smanji LDL.

Prednost vlakana jeste i to što imaju širi značaj za zdravlje: pomažu radu creva, doprinose dužem osećaju sitosti, a pojedine vrste vlakana služe kao hrana korisnim bakterijama crevne mikrobiote. Psilijum ipak zahteva dovoljno tečnosti, a može da utiče i na apsorpciju pojedinih lekova. Zbog toga suplement sa vlaknima nije dobro uzimati nasumično zajedno sa redovnom terapijom.

3. Omega-3 masne kiseline jesu korisne, ali nisu suplement za snižavanje LDL holesterola

Riblje ulje i omega-3 masne kiseline često se reklamiraju kao prirodno rešenje za holesterol, ali je važno napraviti razliku između LDL holesterola i triglicerida. EPA i DHA, omega-3 masne kiseline koje nalazimo u masnoj ribi i ribljem ulju mogu značajno da utiču na povišene trigliceride. Kod izrazito visokih vrednosti lekar može da propiše farmaceutske preparate omega-3 masnih kiselina u precizno određenoj dozi.

To, međutim, ne znači da kapsula ribljeg ulja iz slobodne prodaje ima isti efekat. Količina EPA i DHA značajno se razlikuje od proizvoda do proizvoda, a omega-3 suplementi nisu pouzdano sredstvo za snižavanje LDL holesterola. Kod nekih formulacija koje sadrže DHA LDL čak može blago da poraste. Zbog toga osobi koja ima prvenstveno visok LDL nije dovoljno reći da „uzima riblje ulje“. Potrebno je pogledati ceo lipidni profil i proceniti zbog čega su vrednosti promenjene.

Za većinu ljudi dobar početak ostaje ishrana koja uključuje ribu, orašaste plodove, semenke i nezasićene masti, uz manje zasićenih i trans masti, rafinisanih ugljenih hidrata i ultraprerađene hrane.

4. Crveni fermentisani pirinač može da snizi LDL, ali upravo tu postoji važna zamka

Crveni fermentisani pirinač (red yeast rice) često se predstavlja kao prirodna alternativa statinima. Dobija se fermentacijom pirinča pomoću određenih sojeva gljivice Monascus, pri čemu mogu da nastanu jedinjenja poznata kao monakolini. Posebno je značajan monakolin K. Njegova hemijska struktura ista je kao kod lovastatina, leka iz grupe statina. Upravo zato pojedini preparati crvenog fermentisanog pirinča mogu da snize LDL holesterol.

Međutim, ako prirodni preparat sadrži farmakološki aktivnu količinu supstance koja deluje kao statin, može da ima i neželjena dejstva i interakcije karakteristične za statine, uključujući probleme sa mišićima i jetrom. Dodatni problem predstavlja neujednačen sadržaj aktivnih supstanci među suplementima. Kod neadekvatno kontrolisane proizvodnje može da se pojavi i citrinin, mikotoksin koji predstavlja razlog za zabrinutost zbog potencijalne štetnosti za bubrege.

Zato crveni fermentisani pirinač nije bezazlena opcija samo zato što na pakovanju piše da je prirodnog porekla. Osobe koje već koriste statin posebno ne bi trebalo samostalno da dodaju ovakav preparat.

A šta je sa koenzimom Q10?

Koenzim Q10 često se nalazi na policama pored preparata namenjenih zdravlju srca. Organizam ga prirodno proizvodi, a važan je za stvaranje energije u ćelijama i učestvuje u zaštiti od oksidativnog stresa. Statini mogu da smanje koncentraciju koenzima Q10 u organizmu, pa se pojavila pretpostavka da bi njegova suplementacija mogla da ublaži bolove i druge mišićne simptome koje neki ljudi povezuju sa statinima.

Rezultati istraživanja, međutim, nisu potpuno ujednačeni. Još važnije, koenzim Q10 nije suplement kojim se prvenstveno snižava LDL holesterol. Osoba koja dobije bolove ili slabost mišića tokom terapije statinom ne bi trebalo samostalno da prekida lek i zameni ga koenzimom Q10. Potrebno je da lekar proceni simptome i, kada je potrebno, prilagodi terapiju.

Aspirin nije suplement za snižavanje holesterola

Aspirin se često pominje zajedno sa preparatima za „zdravije srce“, ali on ne snižava holesterol. Njegovo dejstvo je sasvim drugačije: smanjuje sposobnost trombocita da se međusobno slepljuju i tako kod određenih pacijenata smanjuje rizik od nastanka krvnog ugruška. Zbog toga se koristi kod mnogih osoba koje su već preležale infarkt ili moždani udar ili imaju određene kardiovaskularne bolesti. Međutim, aspirin istovremeno povećava rizik od krvarenja.

Upravo zato ne treba ga uzimati na svoju ruku radi „prevencije“ niti ga svrstavati među dodatke ishrani za kontrolu holesterola. Odluku o njegovoj primeni donosi lekar na osnovu individualnog odnosa koristi i rizika.

Prirodni dodaci za niži holesterol ne mogu da ponište lošu ishranu

Nijedna kapsula ne može da nadoknadi svakodnevni višak zasićenih masti, pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti ili višak kilograma. Kod povišenog LDL holesterola posebno je korisno zameniti deo zasićenih masti nezasićenim mastima iz maslinovog ulja, ribe, semenki i orašastih plodova i povećati unos povrća, mahunarki, integralnih žitarica i vlakana.

Redovna fizička aktivnost, kontrola telesne mase, prestanak pušenja i lečenje hipertenzije i dijabetesa dodatno utiču na ukupni kardiovaskularni rizik.

Postoji i još jedan razlog zbog kojeg veoma visok holesterol ne treba pokušavati regulisati samo suplementima. Izrazito povišen LDL može da bude znak porodične hiperholesterolemije, naslednog poremećaja zbog kojeg je osoba od rođenja izložena visokim vrednostima LDL-a i većem riziku od prerane aterosklerotske bolesti.

(eKlinika.rs)