Milena Milojević: Iako je klinička efikasnost lekova za mentalne poremećaje dokazana, ciljevi primenjene terapije se postižu kod nezadovoljavajućeg procenta ljudi usled neadekvatne upotrebe ovih lekova Foto: Shutterstock/Farmaceutska komora Srbije
Stručnjaci kažu da se pacijenti sa mentalnim poremećajima obično ne pridržavaju propisane terapije. Svetski dan mentalnog zdravlja služi kao globalni poziv na akciju za podizanje svesti o mentalnom zdravlju. Ove godine, tema naglašava važnost pristupačne mentalne zdravstvene zaštite za sve.
Kako su farmaceuti najdostupniji zdravstveni radnici, ističe se značajna uloga farmaceuta u ovoj oblasti.
– Pružanje informacija o lekovima za očuvanje mentalnog zdravlja može pomoći u smanjenju određenih predrasuda koje pacijent može imati, naročito kada po prvi put kreću sa terapijom. U tim početnim konsultacijama, izuzetno je važno poslušati savet farmaceuta o tome kako lek pravilno koristiti i koliko dugo može biti potrebno da se vidi pun terapijski efektat. Iako je klinička efikasnost lekova za mentalne poremećaje dokazana, ciljevi primenjene terapije se postižu kod nezadovoljavajućeg procenta ljudi usled neadekvatne upotrebe ovih lekova. Razlozi za odustajanje od terepije su razni, a neki od njih su slaba motivisanost, neželjena dejstva, neuočavanje poboljšanja, prerana procena da su simtomi nestali i izostanak podrške okoline. Ovde je uloga farmaceuta od velikog značaja, u smislu da smo mi tu da detaljno objasnimo pacijentu čemu je lek namenjen, kakve efekte može da očekuje, kako se lek uvodi, koji je režim doziranja, koji su rizici od samoinicijativnog prekida terapije, kao i uticaj ovih lekova na upravljanje motornim vozilima, koji neželjeni efekti se mogu javiti nakon primene leka i kod kojih neželjenih efekata je potrebno da se jave svom izabranom lekaru – objašnjava Milena Milojević, magistra farmacije Farmaceutske komore Srbije.
Jako je važno da pacijenti naglase farmaceutu koje lekove piju prilikom kupovine drugih lekova i preparata sa režimom izdavanja bez lekarskog recepta kako bi izbegli moguće interakcije lekova.
– Ponekad pacijent, pored propisane terapije, uzima i lekove koji se ne propisuju na recept ili suplemente koji mogu stupiti u interakciju sa postojećim lekovima iz terapije. Na primer, lekovi protiv bolova i povišene temperature u kombinaciji sa nekim lekovima u terapiji depresije mogu dovesti do krvarenja u želucu. Sa često korišćenim lekovima u terapiji anksioznosti i depresije mogu stupiti u interakciju i preparati koji u svom sastavu sadrže kantarion, što može dovesti do serotoninskog sindroma, retkog, ali po život opasnog stanja, koje uključuje groznicu, uznemirenost, mučninu i dijareju. Takođe, sok od grejpfruta može izazvati ozbiljne interakcije sa lekovima iz ove grupe. Stoga su vaši odgovori na pitanja o navikama u ishrani i korišćenoj suplementaciji izuzetno važniza farmaceute, jer mogu otkriti probleme vezane za terapiju – ističe Milojević.