Na osnovu istraživanja, suvo oko, glaukom, autoimuni uveitis i bolesti mrežnjače specifične su očne bolesti povezane sa mikrobiotom creva Foto Shutterstock
Način razmišljanja pacijenata i njihove životne navike utiču na simptome creva i oka, koji su međusobno mnogo više povezani nego što većina ljudi misli, kaže oftalmolog i homeopatski lekar dr Edward Kondrot. On dodaje da problemi povezani sa crevima utiču na zdravlje očiju, jer „ono što se dešava u crevima odražava se u oku”.
U avgustovskom pregledu, objavljenom u Cureus, primetan je niz hroničnih očnih bolesti povezanih sa poremećenim mikrobiomom creva. Ukratko, pacijenti sa očnim problemima često imaju i neravnotežu – ili disbiozu – crevnih bakterija.
– Od suštinskog je značaja istražiti dvosmerni odnos između zdravlja očiju i dinamike crevne mikrobiote kako bi se pružio sveobuhvatan okvir za upravljanje hroničnim bolestima i povezanim komorbiditetima. Korišćenje znanja o mikrobiomu promovisaće veću efikasnost u upravljanju očnim bolestima i na taj način doprinijeti kvalitetu života pacijenata – napisali su autori pregleda.
Sve veći broj faktora životnih navika – kao što su ishrana, stres, antibiotici, lekovi i alkohol – povezani su sa disbiozom i narušenom funkcijom crevne barijere, koja se ponekad opisuje kao sindrom propustljivih creva.
Istraživači su takođe povezali propustljivost creva sa disbiozom, koja je povezana sa ugroženim zdravljem na drugim mestima u telu, kaže se u pregledu. Jedna lokacija je sluznica oka – barijera koja štiti oko od alergijske, inflamatorne i infektivne invazije. Ovaj interfejs je takođe poznat kao osa creva-oko.
Proizvodi bakterija su lipopolisaharidi, koji se obično nazivaju endotoksini, koji izazivaju hroničnu upalu. Aktivirane imune ćelije, endotoksini i patogene bakterije koje pobegnu iz creva sposobne su da stignu do oka, gde može doći do niza inflamatornih odgovora i oštećenja očiju, navodi se u pregledu.
To znači da fiziologija brojnih očnih bolesti nije u potpunosti ograničena na oči – što je činjenica koju bi oftalmolozi i pacijenti trebalo da uzmu u obzir, kaže dr Kondrot.
Prema pregledu, suvo oko, glaukom, autoimuni uveitis i bolesti mrežnjače specifične su očne bolesti povezane sa mikrobiotom creva.
Suvo oko – Stanje u kojem oči ne proizvode dovoljno suza ili se prebrzo suše. Suvo oko ima različite uzroke i forme – studije su primetile specifično povećanje ili smanjenje broja određenih bakterija koje se poklapaju sa različitim formama.
Glaukom – Nekoliko studija potvrdilo je vezu između crevne disbioze i glaukoma, hronične progresivne optičke neuropatije ili oštećenja optičkog nerva. Glaukom – uzrokovan povećanim očnim pritiskom koji oštećuje optički nerv – drugi je vodeći uzrok slepila.
Uveitis – Infekcija srednjeg sloja oka koja se zove uvea, uveitis može biti akutno uzrokovan patogenima ili infekcijama. Autoimuni oblik uveitisa prati autoimune bolesti koje utiču na druge organe. Takve bolesti imaju mikrobne potpise disbioze.
Bolesti mrežnjače (retine) – Mnoge različite bolesti, uključujući nasledne poremećaje, mogu uticati na retinu, koja se nalazi u zadnjem delu oka i pomaže mozgu u tumačenju slika. Disbioza i upala koje dovode do povećane propustljivosti creva i translokacije bakterija igraju ulogu u retinopatijama – bolestima koje utiču na centralni vid – koje izoštravaju slike i pružaju detalje našem vidu.
Bolesti mrežnjače uključuju:
U aprilskom pregledu, objavljenom u Microbial Pathogenesis, zaključeno je da promena mikrobioma creva dovodi do povećanog rizika za nastanak dijabetičke retinopatije. Ističe se da karakteristike mikrobioma creva povezane sa dijabetičkom retinopatijom imaju povećane nivoe štetnih mikroba koji su potencijalno patogeni, kao i smanjenje korisnih bakterija, koje pomažu u neutralisanju loših bakterija održavanjem homeostaze.
Raznolikost crevnih buba je povezana sa boljim crevima i ukupnim zdravljem.
Savremene prakse dovode do uništavanja mikroba i iz gornjeg sloja tla i iz ljudskog mikrobioma. Ubijamo naše dobre bakterije kada prekomerno upotrebljavamo sredstava za dezinfekciju ruku i zloupotrebljavamo antibiotike za infekcije koje ih ne zahtevaju, kaže dr Kondrot, koji je ovu pojavu nazvao „germofobija”. Ona takođe može uključivati izbegavanje kontakta sa drugim ljudima, životinjama i zemljom, što sve može biti izvor mikroba koji poboljšavaju zdravlje.
Disbioza je takođe povezana sa gojaznošću i dijabetesom tipa 2. Kako broj obolelih od dijabetesa raste, tako rastu i slučajevi dijabetičke retinopatije. Dijabetička retinopatija se javlja kod oko 40 odsto onih kod kojih nisu dobro kontrolisani nivoi šećera u krvi.
Autori pregleda objavljenog u časopisu Microbial Pathogenesis primetili su da nalazi o povezanosti crevo-oko ukazuju na to da ponovno uspostavljanje mikrobne homeostaze creva može sprečiti ili lečiti dijabetičku retinopatiju.
– Pokazalo se da faktori kao što su probiotici, lekovi za snižavanje glukoze i navike u ishrani utiču na mikrobiom creva pacijenata sa dijabetičkom retinopatijom – napisali su.
Dr Kondrot pacijentima nudi savete o ishrani, uključujući veći unos fermentisane hrane koja prirodno sadrži probiotike. Pored ovoga, za bolje zdravlje očiju on preporučuje:
U mnogim slučajevima, pacijenti mogu da istraže prirodne metode lečenja kao što su akupunktura, tradicionalna kineska medicina, biljni lekovi i homeopatija, dodao je on.
Dr Kondrot je dodao da ponekad medicina i hirurgija nude najbolje opcije za pacijente.
Ishrana i dalje može biti komplikovana za pacijente, jer su namirnice i dalje prepune toksičnih sastojaka.
Na primer, čak i preliv za salatu koji se nalazi u prodavnici zdrave hrane mogao bi među sastojcima da sadrži ulje semena. Ulja iz semena kao što su ulja repice, kukuruza i soje sadrže linoleinsku kiselinu koja može biti bezbedna u malim količinama. Međutim, kada se prekomerno konzumiraju, ulja iz semena povezana su sa hroničnim bolestima i problemima sa vidom. Zdravije alternative su kokosovo, avokado i maslinovo ulje.