Otežano disanje i nedostatak daha (dispnea) neprijatni su simptomi koji mogu pogoditi i sasvim zdrave osobe. Posle fizičkog napora, pri velikim temperaturnim promenama ili na većoj nadmorskoj visini, možemo da otežano dišemo, iako nemamo nikakvu bolest. Otežano disanje, ipak je najčešće simptom bolesti pluća, ali i srca, dva vitalna organa koja imaju presudnu ulogu u preuzimanju kiseonika i njegovom transportu do ćelija. Određeni položaji, tehnike disanja i promene u načinu života mogu da ublaže simptome. Ukoliko je problem učestao, potrebno je da potražimo stručnu pomoć.
Otežano disanje može da se javi iznenada. Mogući uzroci su trovanje ugljen-monoksidom, srčani udar, astmatični napad, alergijska reakcija, plućna embolija. U ovim situacijama potrebno je što pre potražiti stručnu medicinsku pomoć.
Otežano disanje i nedostatak daha su simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća, covid 19, karcinoma pluća. Intenzivne vežbe, izlazak iz tople prostorije na hladnoću, anksioznost, panika ili ozbiljan stres, zagađen vazduh, velika nadmorska visina, gojaznost takođe mogu dovesti do tegoba prilikom disanja.
Preporučuje se da potražimo hitnu medicinsku pomoć ako se, uz probleme sa disanjem, javi i uporno stezanje/bol u grudima, ako poplave usne, dođe do mentalne konfuzije.
Ukoliko stanje nije posledica težih bolesti, neki kućni tretmani mogu nam biti od pomoći. Nekada je dovoljno da promenimo položaj tela, opustimo se i počnemo lakše da dišemo.
Tehnika disanja stisnutim usnama može pomoći kod disajnih tegoba koje su posledica panike, hronične opstruktivne bolesti pluća. Disanje stisnutim usnama može pomoći kod kratkog daha koji je posledica panike, HOBP ili ubrzanog i produbljenog disanja. Ovom vežbom usporava se disanje, koje na taj način postaje dublje i efikasnije. Može da se primenjuje i kod otežanog disanja usled podizanja predmeta ili penjanja stepenicama.
Opustite mišiće vrata i ramena. Polako udahnite dva puta kroz nos, usta su zatvorena i blago stisnuta. Izdišite polako brojeći do 4, usta su zatvorena.
Dok sedimo, možemo da opustimo telo i lakše dišemo. Sedite na stolicu, stopala su na podu, grudi su blago napred. Lagano oslonite laktove na kolena. Ne zaboravite da opustite mišiće vrata i ramena. Na ovaj način stvara se više prostora u grudnoj šupljini, a poza je korisna za pacijente sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća. Položaj nije pogodan za gojazne osobe.
Sedite za stolom, stopala su na podu, nagnite grudi blago napred i oslonite ruke na sto, a glavu potom prislonite na podlaktice.
Na ovaj način možemo da opustimo telo i disajne puteve. Stanite blizu zida, okrenuti u stranu i oslonjeni kukovima o zid. Noge su u širini ramena, ruke su oslonjene na butine, ramena opuštena, nagnite se malo napred pa opustite ruke ispred sebe.
Disanje iz dijafragme je način pravilne upotrebe dijafragme, bitnog mišića koji obrađuje 80 odsto disanja. Naziva se još i trbušno ili abdominalno disanje. Kliničke vežbe disanja uvek uključuju tehnike usmerene na pravilno disanje iz dijafragme. Na ovaj način veći je protok vazduha u plućima, bolji je kapacitet pluća i zasićenost krvi kiseonikom i hranjivim materijama.
Lezite na leđa, jednu ruku stavite na stomak, drugu na grudi, nastojte da umirite grudi, polako udahnite na nos. Trebalo bi da osetite pod rukom pomeranje stomaka.
Otežano disanje i nedostatak daha mogu da se olakšaju i promenom nekih loših navika. Svi stručnjaci savetuju prekid pušenja, izbegavanje zagađivača i alergena iz životne sredine.
Osobe sa normalnom telesnom težinom uglavnom nemaju tegobe pri disanju. Nastojte da se zdravo hranite, dovoljno spavate i budete fizički aktivni. Bitno je da, ukoliko su tegobe učestale, potražimo stručnu pomoć, jer samo lekar specijalista može da utvrdi uzrok otežanog disanja i, ako je potrebno, propiše odgovarajuću terapiju.
Pomoć obavezno zatražite ako počnete da teško dišete, bez jasnog povoda, ako otežano dišete i imate osećaj da se nešto zaglavilo u grlu. Lekaru treba da se jave i osobe koje osećaju bol u grudima i teže dišu. Stručnu pomoć potražite i ukoliko se stanje ne popravlja, ako se budite tokom noći zbog otežanog disanja, osećate zviždanje u plućima, ako primetite otoke nogu, imate povišenu temperaturu praćenu kašljem.
Pojedine studije navode da neće sve osobe potražiti stručnu pomoć. Na primer, pušači smatraju da je sve njihova greška i zato oklevaju da dođu na pregled. Stručnjaci savetuju da se nikada ne libimo da dođemo na pregled i na vreme, ako je potrebno počnemo lečenje.