Ishrana sa malo ugljenih hidrata može povećati rizik od raka debelog creva

Tokom poslednjih godina stopa raka debelog creva raste kod dece, tinejdžera i mladih odraslih osoba. Ishrana sa malo ugljenih hidrata i vlakana u kombinaciji sa određenim sojem Escherichia coli može dovesti do povećanja polipa u debelom crevu, što dalje može da dovede do razvoja raka debelog creva

Ishrana sa malo ugljenih hidrata, kao što je keto dijeta, sve je popularnija poslednjih godina, ali mnogi stručnjaci pitaju se da li bi zdravstveni efekti restriktivnije ishrane mogli imati negativne posledice.

Zaključci istraživanja kanadskih naučnika

Preporučujemo

Istraživači sa Univerziteta u Torontu, u Kanadi, nedavno su sproveli studiju kako bi istražili kako ishrana sa malo ugljenih hidrata može uticati na bakterije povezane sa kolorektalnim karcinomom.

U svojoj studiji, objavljenoj u Nature Microbiology, naučnici su koristili miševe i proučavali ih dok su bili na ishrani sa malo ugljenih hidrata, normalnoj i zapadnjačkoj ishrani i različitim sojevima bakterija. Fokusirali su se na to da li ove vrste ishrane utiču na određene bakterije i kako to može doprineti razvoju kolorektalnog raka.

Rezultati njihove studije pokazali su da na vrstu Escherichia coli negativno utiču dijete sa malo ugljenih hidrata. Naučnici su otkrili da ona povećava razvoj polipa, a neki polipi imaju potencijal da se razviju u kolorektalni karcinom.

Kako određene bakterije mogu dovesti do raka

Karcinom debelog creva, koji se javlja u debelom crevu i rektumu, jedan je od najčešće dijagnostikovanih karcinoma. Iako ne postoji način koji garantuje sprečavanje kolorektalnog karcinoma, postoje neke stvari koje mogu da se preduzmu kako bi se smanjio rizik:

• prestanak pušenja
• ograničavanje unosa alkohola
• konzumiranje ishrane bogate povrćem, voćem i celim žitaricama
• ograničavanje prerađene hrane i crvenog mesa

S obzirom na to da istraživači sumnjaju da izbor ishrane može biti povezan sa razvojem kolorektalnog karcinoma, nova studija je imala za cilj da utvrdi da li postoji veza između određenih tipova ishrane u kombinaciji sa određenim vrstama bakterija.

Fokusirali su se na tri bakterije: Bacteroides fragilis, Helicobacter hepaticus i E. coli, koje su koristili za kolonizaciju miševa.

– Ovi mikroorganizmi izazivaju oštećenje DNK u epitelnim ćelijama creva ili direktno kroz proizvodnju genotoksina ili indirektno kroz indukciju inflamatornih medijatora koji oštećuju DNK – objasnili su autori u studijskom radu.

Studija se fokusirala na miševe koji su hranjeni ishranom sa malo ugljenih hidrata i vlakana, normalnom i ishranom u zapadnom stilu, koja je bila bogata mastima i šećerom.

E. coli i dijete sa malo ugljenih hidrata povećavaju rizik od raka

Od testiranih bakterija i vrsta ishrane, samo je kombinacija ishrane sa malim sadržajem ugljenih hidrata i E. coli pokazala potencijal za povećanje rizika od raka debelog creva. Ovo je značajno jer je, prema autorima studije, E. coli prisutna u 60 odsto slučajeva kolorektalnog karcinoma, dok je ishrana sa malo ugljenih hidrata istanjila sloj sluzi u debelom crevu koji štiti od mikroba.

Ma koliko da su rezultati bili zabrinjavajući, naučnici su otkrili da dodavanje vlakana u ishranu miševa smanjuje formiranje tumora i pomaže u kontroli upale.

Istraživači žele da nastave ovu vrstu istraživanja kako bi utvrdili da li određene vrste vlakana pružaju veću zaštitu i proučili njihove efekte na ljude.

Koje promene u ishrani mogu pomoći u smanjenju rizika od raka

– Studija na miševima ukazuje na značajnu potencijalnu vezu između ishrane sa malo ugljenih hidrata, E. coli koja proizvodi kolibaktin i kolorektalnog raka. Istraživači su otkrili da je ishrana sa malo ugljenih hidrata u kombinaciji sa sojem E. coli koja proizvodi kolibaktin dovela do razvoja kolorektalnog karcinoma kod miševa – kaže dr Marianne Cusick, vanredni profesor kolorektalne hirurgije na UTHealth Houston, koja nije bila uključena u nedavno istraživanje.

Dr Cusick je objasnila kako je okruženje creva stvoreno ishranom sa malo ugljenih hidrata, malo vlakana i E. coli izazvalo „povećanu upalu u crevima, tanju barijeru sluzi i veću prevalenciju polipa, koji su prethodnici raka.

Iako je otkrića nazvala „uzbudljivim i ubedljivim”, istakla je da su neophodna dalja istraživanja pre nego što se mogu primeniti na ljude.

Budući da je studija istakla značaj zdrave barijere sluzi u debelom crevu, dr Cusick je spomenula neke vrste vlakana koja mogu pomoći u njenom održavanju.

– Naročito su korisna rastvorljiva vlakna, kao što su inulin, pektin i beta-glukan, koja se nalaze u žitaricama, voću i povrću. Ova vlakna fermentišu crevne bakterije, proizvodeći kratkolančane masne kiseline (SCFA) poput butirata, koji jačaju sloj sluzi i podržavaju zdravlje creva – kaže dr Cusick.

– Mislim da se ovo može smatrati hipotezom koja generiše nove ideje. Možda ovde postoji prava povezanost koja može objasniti učestalost kolorektalnog karcinoma – kaže dr Nilesh Vora, hematolog, onkolog i medicinski direktor MemorialCare Todd Cancer Institute u Long Biču, Kalifornija, koji takođe nije bio uključen u ovu studiju.

Dr Vora je takođe istakao da je potrebno više istraživanja na ovu temu, i dodao da je „biom creva popularna oblast istraživanja u vezi sa rakom debelog creva, i da će se ovde pojaviti mnoge teme za proučavanje.