Mišići se naprežu, srce ubrzava, ubrzano dišete – svi znamo kakav je stres. Vaši hormoni pripremaju organizam da se izbori sa stesom. Ako se ovo događa prečesto – recimo, svaki dan tokom putovanja na posao – nastupa „hronični stres“ koji ozbiljno narušava zdravlje.
Vaše nadbubrežne žlezde luče hormone koji pomažu organizmu da se pripremi za borbu ili beg od opasnosti (adrenalin, noradrenalin, kortizol). Kada ovi hormoni dugo imaju visoke vrednosti, mogu da oslabe kosti i imuni sistem, poremete san, utiču na mišiće.
„Leptirići“ su jedno, ali ako ste zaista pod stresom, možda ćete imati mučninu ili će da vas boli stomak. To je prirodno, jer vaš organizam može da uspori ili zaustavi varenje tokom stresne situacije kako bi vam pomoglo da se usredsredite.
Ako stres prečesto „uznemiri“ vaš probavni sistem, to može prouzrokovati dijareju ili zatvor i da utiče na sposobnost organizam da apsorbuje hranljive materije. Čini se da postoji i veza između stresa i sindroma iritabilnog creva, koji mogu da izazovu bolove u stomaku i grčeve, kao i zatvor i dijareju.
Ljudi koji su pod velikim stresom mogu više da jedu i to nezdrave hrane. Takođe mogu češće da piju više alkohola ili da puše. Sve ovo može dovesti do gorušice i refluksa kiseline (kada vam želučana kiselina dođe u cev za hranu). Ako se ne leči, može da prouzrokuje čireve.
Kada ste pod stresom, mišići glave, vrata i ramena se zatežu. To može dovesti do tenzione glavobolje i migrene. Razne tehnike opuštanja mogu da vam pomognu da smanjite stres kao i broj ovih glavobolja.
Zbog stresa ciklus kod žena postaje neuredan, a menstruacije bolne ili čak izostaju. Takođe, predmenstrualni sindrom (PMS), odnosno promene raspoloženja i grčevi kod nekih žena pre menstruacije, postaju intenzivniji i neprijatniji.
Stres ubija i seksulanu želju kod oba pola, ali hronični stres muškarcima u spavaćoj sobi može da stvori prave probleme. To može da dovede do erektilne disfunkcije i da utiče na kvalitet sperme.
Kada ste pod stresom, možete disati teže i brže, što može predstavljati problem ako imate stanje poput astme ili bolesti pluća, poput emfizema, što otežava unos dovoljno kiseonika u pluća.
Visok nivo hormona kada ste pod stresom mogu da loše utiču na vaše srce. Oni mogu da povise krvni pritisak, što može da dovede do srčanog ili moždanog udara. Takođe mogu da izazovu zapaljenje krvnih sudova koji dovode krv u vaš srčani mišić, a to takođe može dovesti do infarkta.
Kada ste pod stresom, raste nivo šećera u krvi. To može dovesti do dijabetesa ako ste gojazni ili imate druge rizike za dobijanje ove bolesti. Ali upravljanje stresom može vam pomoći u kontroli šećera u krvi.
Samo 30 minuta dnevnog umerenog vežbanja, poput brze šetnje ili plivanja, može vam poboljšati raspoloženje i ograničiti efekte stresa na organizam. A vežbate na otvorenom, možda ćete se osećati još bolje.
Stres može biti i dobar po vas u nekim situacijama – na primer, može vam pomoći da nešto odradite u kratkom roku ili se bolje usredsredite na test ili prezentaciju. Ako na to gledate u tom svetlu, lakše ćete podneti stresnu situaciju.
Takođe, možete da smanjite nivo stresa ako češće mislite na druge. U jednoj studiji, ljudi koji su tokom stresnih vremena radili nešto lepo za prijatelje i porodicu imali su manje zdravstvenih problema od onih koji to nisu učinili.
Postoji mnogo jednostavnih stvari koje možete da učinite da smanjite napetost. Pripremite neku dobru komediju, pozovite prijatelje i uživajte u smehu i druženju. Svaki put kada prasnete u smeh, povećaćete dotok kiseonika do vaših organa, protok krvi se povećava, a stres nestaje.
Kada mazite svog psa čak i na samo nekoliko minuta, organizam oslobađa hormone sreće serotonin, oksitocin, kao i prolaktin. Istovremeno se smanjuje količina štetnih hormona stresa. To može da snizi krvni pritisak, smanji anksioznost, čak i da jača imunitet.
Ako ste okruženi neredom, to može dodatno da doprinese stresu. Zato, sredite nered u fiokama i prostoru u kojem boravite. Dodatna motivacija može da bude i gubljenje kalorija tokom sređivanja kuće.
Istraživači kažu da vitamin C može pomoći ljudima da efikasnije upravljaju stresom. Kao dodatni bonus, hrana bogata vitaminom C kao što je sok od pomorandže, od grejpa, jagode ili slatka crvena paprika može vam pomoći da ojačate imuni sistem.
Uključite radio u automobilu ili počnite da pevušite pod tušem. Bez obzira na to koliko falširate, pevanje vas može učiniti srećnijim. Anketirani članovi hora rekli su da ih pevanje uvek oraspoloži i da osećaju manji stres. Pevanje takođe može biti dobro za vaše disanje i držanje tela, kao i za srce i imuni sistem.
Vežbanje je odličan način za ublažavanje stresa. Pomaže vašem telu da proizvodi endorfine – neurotransmitere u vašem mozgu zbog kojih se osećate dobro. Takođe vas primorava da se usredsredite, pomažući vam da zaboravite šta vas brine. Vežbanje po toplom, sunčanom vremenu može vam poboljšati raspoloženje. A ako žustro hodate najmanje 30 minuta, ispunićete svakodnevne preporuke za vežbanje i još više pojačati pogodnosti za smanjenje stresa.
Žvakaća guma može mnogo više od toga da vam osveži dah. Prema istraživanjima, čini se da žvakanje smanjuje stres i anksioznost, kao i poboljšava mentalne performanse tokom zadataka.
Kad ste pod stresom, možda poslednja stvar koja vam pada na pamet je seks. Ali seks je zapravo odličan način za ublažavanje napetosti i stresa. Seks smanjuje krvni pritisak, jača samopoštovanje i povećava osećaj bliskosti sa partnerom. Takođe vam može pomoći da bolje spavate, što je od velike koristi kada ste neprospavane noći proveli naglašavajući probleme.
Bez obzira gde se nalazite, duboki dašak lavande ili ruzmarina može vas dovesti u opuštenije stanje. Udisanje aroma lavande ili ruzmarina može smanjiti nivo hormona stresa kortizola. Ali samo čin dubokog disanja takođe otklannja stres, jer pomaže da smirite celo telo.