Prof. dr Marija Matić: Za stanje našeg imuniteta najvažniji je mikrobiom creva Foto: Privatna arhiva/Marija Matić/Shutterstock
Suplementi su nešto o čemu uglavnom razmišljamo kada se razbolimo. Zima je tu, iako uz varljive temperaturne razlike, a sa njom i aktuelna sezona virusnih infekcija respiratornog trakta, poput gripa, prehlade i covid 19. Bez obzira na stanje celokupnog zdravlja, neke osobe će biti podložnije respiratornim infekcijama tokom hladnih zimskih meseci, podsećaju stručnjaci.
Razlog za pojačanu osetljivost na infekcije delom leži u slabijem imunološkom sistemu tokom zimskog perioda, kaže u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Marija Matić, specijalista kliničke biohemije i dodaje:
– Delimično je razlog i to što više vremena provodimo u zatvorenom prostoru s drugim ljudima, što svakako povećava rizik od izlaganja respiratornim virusima. I pored toga što se većina vitamina i minerala koji su potrebni za optimalno funkcionisanje našeg organizma može obezbediti zdravom, uravnoteženom ishranom, savremeni ubrzani životni tempo dovodi do toga da mnogu ljudi ne uspevaju da vitamine unesu u adekvatnoj količini. Stoga je uzimanje vitaminskih suplemenata dodatna podrška našem odbrambrenom sistemu. To je posebno važno u ovom periodu godine.
Uloga vitamina C u održavanju funkcije odbrambenog sistema je nedvosmislena. Prema rečima prof. dr Matić, poznato je da vitamin C pojačava efikasnost i urođenog i stečenog imunskog odgovora. Takođe, ispoljava antivirusni efekat jer podstiče proizvodnju interferona (primarnog odbrambenog odgovora na prisustvo virusa u organizmu domaćina). Pored toga, napominje sagovornica našeg portala, vitamin C povećava aktivnost neutrofilnih granulocita, ćelija belih krvnih zrnaca važnih u odbrani od patogenih agenasa. Utiče na fagocitnu aktivnost leukocita, što ima za posledicu efikasnije uklanjanje infektivnih mikroorganizama.
Vitamin C, napominje prof. dr Matić, ubrzava i proizvodnju limfocita i aktivira makrofage (preko interferona). Povećava produkciju antitela, naročito IgG i IgM klase. Ne samo da pomaže imunološkom sistemu da se bori protiv patogena, već je ovaj vitamin takođe i važan antioksidant. On štiti ćelije od oksidativnih oštećenja uzrokovanih dejstvom slobodnih radikala. Njihova hiperprodukcija postoji u svim virusnim infekcijama respiratornog trakta, a poznato je da su slobodni radikali uključeni u patofiziološke mehanizme razvoja akutnih respiratornih infekcija, podseća specijalista kliničke biohemije.
Budući da askorbinska kiselina ima navedena imunomodulirajuća, antioksidativna, antitrombotička i antivirusna svojstva, suplementi ovog vitamina i njihova primena izuzetno su korisni u slučajevima prehlade, gripa ili covid 19, odnosno infekcija gornjih i donjih partija respiratornog sistema. Suplementacijom se ublažavaju simptomi bolesti i skraćuje dužina njenog trajanja. S obizom na to da se vitamin C koncentruje u nadbubrežnoj žlezdi i učestvuje u sintezi hormona stresa, adrenalina i noradrenalina, veoma je, ističe prof. dr Marija Matić, važan njegov adekvatan unos u periodu stresa.
– Preporučene dnevne doze (RDA/ eng. recommended dietary allowance) za vitamin C su sledeće: deca 40-60 mg, žene 60 mg, a muškarci 75 mg. Trudnice i dojilje zahtevaju dozu od 100 mg. Dnevne potrebe pušača za ovim vitaminom su dvostruko veće nego kod nepušača i RDA za njih iznosi 200 mg. Gornja granica dnevnog unosa je 2 g. Ovaj vitamin je rastvorljiv u vodi i u organizmu se zadržavaju samo male količine, a višak se brzo izlučuje urinom. Ipak, veće količine (doze veće od 5 g) mogu dovesti do predoziranja ovim vitaminom. Prvi i najčešći znak da je telo zasićeno askorbinskom kiselinom jeste pojava dijareje i mučnine – upozorava sagovornica eKlinika portala.
Cink pripada esencijalnim oligoelementima. Neophodan je za zdrav život, rast i reprodukciju. Prof. dr Marija Matić navodi da se u organizmu odrasle osobe ovaj mineral nalazi u količini od 2-3 g. To ga čini drugim metalom po zastupljenosti u našim tkivima, odmah posle gvožđa. Cink je važan oligoelement, uključen u brojne aspekte ćelijskog metabolizma i ima više značajnih bioloških funkcija. Naime, objašnjava prof. dr Matić, cink predstavlja kofaktor za preko 300 enzima koji kontrolišu vitalne biološke procese, što ukazuje da je ovaj hemijski element uključen u praktično svaki aspekt metabolizma našeg organizma.
– Kod ljudi je klinički ili subklinički deficit cinka relativno čest, pogotovo u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Bez cinka organizam ne može adekvatno da se brani od patogenih agenasa, jer je izuzetno važan za pravilno funkcionisanje imunog sistema. Naime, joni cinka imaju bitnu ulogu u odbrambenom odgovoru ćelija urođenog i stečenog imuniteta domaćina tokom bakterijskih i virusnih infekcija. Poznato je da je većina prehlada uzrokovana rinovirusom. On napada i razmnožava se u gornjim partijama respiratornog sistema, odnosno u nosnim šupljinama i grlu – navodi profesorka, uz napomene o količinama.
– Preporučene dnevne doze (Recommended Dietary Allowances/RDA) zavise od pola, godina i fiziološkog stanja organizma. Za muškarce RDA iznosi 10-15 mg, a za žene 8-10 mg. Za decu je to 5-11 mg, dok je gornja granica 40 mg. Povećane potrebe za ovim oligoelementom se javljaju kod trudnica i dojilja (preporučen dnevni unos 15-20 mg). Smatra se da je iskoristljivost cinka iz hrane samo oko 10 odsto. Zbog toga je potrebno unositi veće količine od preporučenih doza. Cink sprečava razmnožavanje rinovirusa, a dodatno može sprečiti i zadržavanje rinovirusa u sluznici grla i nosa. Stoga se cink u slučajevima prehlade najčešće preporučuje u obliku pastila, spreja ili granula. Ovo omogućava da se supstanca duže zadrži u grlu i dođe u kontakt sa rinovirusom – detaljno objašnjava prof. dr Matić.
Sagovornica našeg portala naglašava da se vitamin D ne smatra klasičnim vitaminom jer se može sintetisati u ljudskom organizmu i pokazuje osobine steroidnih hormona. Preme rečima prof. dr Matić, oko 80 odsto vitamina D se sintetiše u koži kada je izložena sunčevoj svetlosti. Dakle, 20 odsto ovog vitamina u ljudskom organizmu obezbeđuje se iz hrane i dijetetskih suplemenata. U koži se normalno stvara 7-dehidroholesterol (intermedijer u sintezi holesterola koji se akumulira u koži), koji se neenzimskim putem pod dejstvom ultravioletnog UVB zračenja prevodi u provitamin D, zatim u aktivnu formu, vitamin D3 (kalcitriol).
Deficit vitamina D je opisan na globalnom nivou i u većini zemalja širom sveta. Stoga, ističe naša sagovornica, suplementacija vitaminom D igra ključnu ulogu tokom zime, kada smo manje izloženi suncu zbog hladnog vremena i kraćih dana. Njegova uloga u imunitetu i odbrani od respiratornih infekcija je nešto o čemu se u poslednje vreme puno govori. Nedavna istraživanja sugerišu da vitamin D igra važnu ulogu modulatora urođenog imunološkog odgovora na respiratorne virusne infekcije, poput gripa A i B, parainfluence 1 i 2 i respiratornog sincicijskog virusa, prenosi nam specijalista kliničke biohemije.
– Brojne epidemiološke studije su pokazale povezanost između niskog nivoa vitamina D i većeg rizika od virusnih infekcija gornjih disajnih puteva. Kalcitriol deluje imunomodulatorno jer inhibira produkciju interleukina iz aktiviranih T limfocita i imunoglobulina iz aktiviranih B limfocita, a takođe smanjuje otpuštanje proinflamatornih citokina od strane makrofaga. Smatra se da vitamin D dodatno štiti od respiratornih infekcija pojačavajući nivo antimikrobnih peptida (prirodnih supstanci sličnih antibioticima), poput katelicidina u plućima. Katelicidin uništava virusnu membranu što dovodi do smrti virusa, a dodatno i blokira ulazak virusa u ćelije domaćina – priča nam prof. dr Matić, koja o preporučenim količinama kaže:
– Za odrasle osobe uzimanje 400-1.000 IU vitamina D dnevno se preporučuje kako bismo održali nivo vitamina u organizmu u okviru normalnih vrednosti. S druge strane, nivo vitamina D u krvi viši od 100 ng/mL može biti štetan. Znaci toksičnosti su: mučnina, povraćanje, hipertenzija, slabost i gubitak telesne mase. Podizanjem nivoa kalcijuma u krvi, previše vitamina D može izazvati konfuziju, dezorjentaciju i probleme srčanog ritma. Međutim, prekomerno izlaganje suncu ne uzrokuje trovanje vitaminom D, jer telo ograničava količinu koji proizvodi.
– Poznato je da se oko 70 odsto imunološkog sistema nalazi u gastrointestinalnom traktu. Ovo je jedan od razloga zašto su dobre crevne bakterije (mikrobiom) važne za zdrav imunološki sistem, kao i za optimalno funkcionisanje našeg organizma. I zaista, istraživanja poslednjih godina govore u prilog tome da je mikrobiom jedna od ključnih komponenti zdravog imunološkog sistema, a samim tim i sposobnosti da se izborimo sa virusnim i bakterijskim infekcijama – podseća prof. dr Matić.
Naša sagovornica podseća da su po definiciji probiotici živi mikroorganizmi (bakterije i gljivice), koji, kada se uzimaju u adekvatnim količinama imaju benefit za zdravlje domaćina. Probiotski preparati, kao i fermentisana hrana koja je izvor živih mikroba, najčešće sadrže neke od sedam osnovnih rodova mikrobnih organizama. Takvi su, prema rečima profesorke, Lactobacillus, Bifidobacterium, Saccharomyces, Streptococcus, Enterococcus, Escherichia i Bacillus. Međutim, određeni sojevi, poput: Lactobacillus plantarum, Bifidobacterium lactis, Lactobacillus casei i Lactobacillus rhamnosus, doprinose jačem antivirusnom i antiinflamatornom odgovoru od drugih, posebno u gornjim respiratornim putevima.
Naša sagovornica definiše i antivirusne mehanizme odgovorne za direktne i indirektne efekte na imunološki sistem.
– To su: pojačana funkcija mukozne barijere na ćelijama crevnog epitela, izlučivanje antimikrobnih peptida, inhibicija vezivanja virusa za ćelije domaćina, modulacija urođenog i stečenog antivirusnog odgovora leukocita. Iz tog razloga preporučuje se korišćenje probiotika, suplementacija sa dva ili više gore navedenih sojeva unose se tokom cele godine, ali posebno u zimskim mesecima i tokom respiratornih infekcija, kako bi se dodatno potpomogao imunološki sistem. Tipična dnevna doza (CFU/engl. colony forming units) je 1-10 x 109 . Neki od jačih probiotika mogu biti do 50 x 109 CFU, što je korisno u slučajevima kada je potrebno primeniti veću količinu probiotika – detaljno je u razgovoru za eKlinika portal objasnila prof. dr Marija Matić.