Jutro je najbolje vreme za vežbanje Foto: Pexels
Rasprave na teme o fitnesu ne jenjavaju: joga ili pilates, kardio ili treninga snage, traka za trčanje ili trčanje na otvorenom… Ali, nijedan spor nije toliko podelio mišljenja, koliko pitanje koje je najbolje vreme za vežbanje: da li je to jutro, popodne ili veče.
Ako možete da džogirate ili da radite jogu tek posle posla, pametnije je da to tada učinite, nego da preskočite aktivnost, kažu treneri. S tim u vezi, postoji optimalno vreme za vežbanje, koje će vam doneti najviše koristi. Istraživanja pokazuju da započinjanje dana sesijom znojenja koje ubrzava puls, donosi nesporne zdravstvene pogodnosti na pet nivoa, a obezbeđuje i jedan „bonus efekat“.
– Kada dan započnete radeći na svom zdravlju, bićete motivisani da taj trend zadržite tokom čitavog ostatka dana – objašnjava Zack Dalei, glavni trener u Tone House u Njujorku. Kad ste ponosni na sebe što se „bacili na posao“ već od 8 sati ujutro, nećete želeti da anulirate rezultat time što ćete za doručak pojesti krofne ili slično. Umesto toga, verovatno ćete pokušati da zadržite dobar osećaj odabirom zdravog doručka, a zatim ćete odabrati da se do kancelarije popnete stepenicama umesto liftom ili ćete uživati u laganom ručku, radije nego u obroku koji nudi kiosk brze hrane. Svi ovi mali potezi čine vas zdravijim.
Prema američkoj Nacionalnoj fondaciji za san (NSF), ljudi koji dan počinju trčanjem od 7 sati ujutro, spavaju duže i imaju duže faze dubokog sna u odnosu na one koji vežbaju kasnije tokom dana. NSF takođe primećuje da oni koji se znoje noću imaju više problema da se uveče opuste i češće pate od nesanice, verovatno zato što vežbanje podiže telesnu temperaturu, a visoka telesna temperatura sabotira san.
Osobama sa visokim krvnim pritiskom, odnosno hipertenzijom, često su potrebni lekovi za kontrolu ovog opasnog stanja. Ali, promene načina života, poput jutarnjeg vežbanja, mogu da budu od značaja, kad je ovaj zdravstveni problem u pitanju. U jednoj studiji iz 2014. objavljenoj u Journal of Vascular Health and Risk Management, učesnici su vežbali u tri različita doba dana: u 7, 11 i 19 časova. Oni koji su vežbali rano ujutro, u 7 sati, snizili su krvni pritisak za 10 odsto. Taj pad održan je tokom celog dana, kao i u toku noći. Ostali učesnici nisu primetili uticaj vežbanja na krvni pritisak.
Vežbanje podstiče lučenje endorfina, prirodnog „sredstva protiv bolova“. Ako vaš mozak dobije tu „endorfinsku injekciju“ rano ujutro, započećete dan osećajući se bolje, puni optimizma, i bićete manje podložni stresu i anksioznosti, što će vas pripremiti za pozitivan, produktivan radni dan.
Osetićete i postignuće znajući da ste prvo odvojili vreme za sebe i postavili svoje mentalno zdravlje kao prioritet.
Ako radite vežbe za mršavljenje, rezultati mogu da zavise od toga u koje vreme vežbate. Prema studiji iz 2019. godine, objavljenoj u Međunarodnom časopisu za gojaznost, oni koji su vežbali ranije tokom dana, tokom pre podneva, izgubili su znatno više kilograma, u odnosu na one koji su vežbali kasnije tokom dana, posle 15 časova. Iako istraživači priznaju da je studija obuhvatila mali uzorak i da je potrebno više podataka da bi se potkrepile ove tvrdnje, otkrili su i nekoliko drugih razlika kod „jutarnjih“ i „popodnevnih vežbača“. „Jutarnji vežbači“ bili su malo aktivniji tokom celog dana. Oni koji su vežbali rano, u toku dana su uneli oko 100 kalorija manje.
Ponekad je odlazak u teretanu poslednja stvar koju želite da uradite. Nekad se loše osećate, radije biste radili nešto drugo ili biste samo želeli da se odmorite od posla i od drugih obaveza bez dodatnih aktivnosti. Ali, ako ovu „obavezu“ završite rano ujutro, kasnije nečete imati tu brigu za vratom. Ovo je značajno, posebno onima koji imaju gust raspored. Ukoliko izdvoje jutarnji deo dana, popodne ostaje slobodno za dremanje ili druge užitke.