Banane mogu negativno da utiču na osobe koje uzimaju određene lekove Foto: Shutterstock
Banane su bogat izvor hranljivih materija, kao što su vlakna, kalijum, magnezijum i vitamin B6. Ovi hranljivi sastojci nude različite prednosti, od podrške zdravlju probave i srca do obezbeđivanja energije. Banane, naučno poznate kao Musa acuminata, ukusno su voće sa nekoliko prednosti i spadaju u voće koje se najviše proizvodi, s kojim se najviše trguje i najviše konzumira na globalnom nivou, sa više od 1.000 vrsta .
Banane su niskokalorično voće, a koliko kalorija ima banana zavisi od njene veličine. Jedna prosečna banana, od oko 118 grama, sadrži približno 110 kalorija, a pretežno je sastavljena od ugljenih hidrata, uz minimalnu količinu masti i proteina. Bogate su vlaknima, vitaminom C, vitaminom B6 i mineralima poput kalijuma i magnezijuma.
Prema podacima s Harvard T.H. Chan School of Public Health, jedna banana ima:
Banana sadrži prirodne šećere – glukozu, fruktozu i saharozu, koje telo brzo apsorbuje, što rezultira trenutnim povećanjem energije. A zahvaljujući visokom sadržaju vlakana, energija iz banane oslobađa se postepeno, što pomaže održavanju osećaja sitosti.
Preporučeni unos banana varira zavisno od individualnih potreba, ali većina nutricionista savetuje da se konzumira jedna do dve banane dnevno. Istraživanje je pokazalo da konzumacija jedne banane dnevno može značajno da poboljša unos ključnih nutrijenata poput kalijuma i vitamina C te smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Kalijum je, na primer, poznat po svojoj ulozi u održavanju ravnoteže elektrolita u telu, što je ključno za pravilnu funkciju mišića i nerava.
Kada je reč o vremenu konzumacije, banane su odličan izbor za doručak ili međuobrok, pre ili posle vežbanja. Njeni lako svarljivi ugljeni hidrati pomažu obnavljanje energije, dok kalijum podstiče oporavak mišića nakon fizičke aktivnosti. Nutricionisti savetuju da je bananu najbolje pojesti od 30 do 60 minuta pre fizičke aktivnosti.
Iako banane imaju brojne zdravstvene prednosti, ne treba zaboraviti i potencijalno loše strane ovog popularnog voća. Kao i kod svake hrane, umerenost je ključna, a kod nekih osoba ili u specifičnim situacijama banane mogu da izazovu neželjene efekte, posebno ako je reč o prekomernoj konzumaciji banana.
1. Visok sadržaj šećera
Banane, iako bogate prirodnim šećerima, mogu negativno da utiču na nivo šećera u krvi, posebno kod osoba koje imaju dijabetes. Srednje velika banana sadrži oko 28 grama šećera, što može da uzrokuje nagli skok glukoze u krvi. Osobe koje paze na unos šećera ili imaju insulinsku rezistenciju trebalo bi da konzumiraju banane u umerenim količinama i u kombinaciji s drugim namirnicama bogatim proteinima i mastima kako bi se smanjio nagli porast šećera u krvi.
2. Prekomeran unos kalijuma (hiperkalemija)
Banane su izvor kalijuma, minerala koji je ključan za mnoge telesne funkcije, ali prekomeran unos može da dovede do stanja zvanog hiperkalemija. Ovo stanje karakteriše prekomeran nivo kalijuma u krvi, što može da uzrokuje nepravilnosti u srčanom ritmu, slabost mišića, pa čak i srčani zastoj u ekstremnim slučajevima. Osobe sa bolestima bubrega moraju da budu posebno oprezne jer njihovi bubrezi možda ne mogu pravilno da regulišu nivo kalijuma u telu.
3. Problemi sa varenjem
Iako su banane korisne za probavu zbog visokog sadržaja vlakana, prekomerna konzumacija može da izazove neželjene efekte. Previše vlakana odjednom može da uzrokuje nadutost, gasove ili čak proliv. Zelenije, manje zrele banane takođe sadrže više rezistentnog skroba, inače teško svarljivog i može da dovede do osećaja nadutosti ili nelagode kod osoba s osetljivim sistemom za varenje.
4. Rizik od alergijskih reakcija
Iako su alergije na banane retke, one ipak postoje. Neke osobe mogu da razviju oralni alergijski sindrom, što znači da će nakon konzumacije banana osetiti svrab, oticanje usana, usta, jezika ili grla. Ova vrsta alergijske reakcije obično se događa kod osoba koje su alergične na polen, poput breze ili ambrozije, jer su proteini u bananama slični alergenima u polenu. Istraživanje je pokazalo da banane imaju veze sa ovim tipom alergije kod osoba s polenskom groznicom.
5. Interakcija s određenim lekovima
Banane mogu negativno da utiču na osobe koje uzimaju određene lekove. Na primer, osobe koje uzimaju lekove za snižavanje krvnog pritiska, poznate kao ACE inhibitori, ili lekove koji povećavaju nivo kalijuma u krvi, trebalo bi da budu oprezne s konzumacijom banana. Ovi lekovi mogu da uzrokuju zadržavanje kalijuma, a u kombinaciji s bananama može da dođe do hiperkalemije. Prema istraživanju, osobe koje uzimaju ove lekove trebale bi da ograniče unos hrane bogate kalijumom, uključujući banane.