Aronija je odlična za zdravlje kompletnog organizama Foto: Shutterstock
Bobice aronije, voće poreklom iz Severne Amerike, u nekim delovima sveta rastu u potpunoj divljni. Liče na veće borovnice ili brusnice, i mogu biti crne ili crvene. Indijanci su ih koristili kao jednu od važnih namirnica u lečenju, spremajući od njih čajeve i dodajući ih raznim jelima. Aronija je svrstana u super-hranu, nema „prirodnih neprijatelja“, pa je nije potrebno tretirati pesticidima ili drugim preparatima za zaštitu, i zato spada u 100 odsto ekološku biljku. Njene najbitnije prednosti su uticaj na kompletan imunitet, odličan je antioksidant, ima antivirusna i antikancerogena svojstva, a konzumira se sveža, sušena ili u obliku soka. Takođe, sok sibirske aronije ne sadrži gluten, a dnevna preporučena količina soka je do pola litra.
Brojne laboratorijske studije koje su istraživale prednosti aronije i mogući uticaj na zdravlje za sada su rađene na životinjama, a rani rezultati ukazuju na to da bi ove bobice mogle značajno da pomognu u stanjima poput raka, dijabetesa i smanjenja oksidativnog stresa, odnosno oštećenja organa.
Jedno istraživanje je pokazalo da je ekstrakt bobice aronije efikasan u sprečavanju širenja ćelija raka debelog creva kod pacova. Treba naglasiti da su studije još uvek u ranim fazama i da je prerano sa sigurnošću reći da li će aronija imati isti efekat na zdravlje ljudi. Međutim, dosadašnja iskustva pokazuju da se ovakvi modaliteti istraživanja uglavnom potvrđuju i u slučaju humane populacije. Jedna od takvih studija o svojstvima aronije u borbi protiv raka dala je nagoveštaje da ekstrakti aronije smanjuju oštećenja ćelija kod osoba sa rakom dojke.
Rane studije takođe potvrđuju da aronija ima potencijale za borbu protiv insulinske rezistencije, a izvesno je da nema direktan uticaj na povećanje nivoa šećera u krvi. Tajna je u retkom voćnom šećeru koji se zove sorbitol, poznatom kao prirodni zaslađivač koji ima veliku energetsku vrednost, kao i velikoj količini vlakana koja učestvuju u regulaciji insulina, ali i probave. Zbog toga je aronija važna namirnica koju bi osobe sa dijabetesom trebalo da uključe u svoj režim ishrane, koja im neće naškoditi, već će učestvovati u kontroli nivoa glukoze u krvi. Njima se posebno preporučuje upotreba hladno ceđenog soka od aronije.
Antioksidativna svojstva aronije mogla bi da imaju značajan uticaj na regeneraciju i poboljšanje zdravlja jetre. Kod miševa sa oštećenjem jetre, voćni sok od aronije je umanjio simptome i poboljšao njeno opšte zdravlje. Aronija je upravo zbog visokog sadržaja andioksidanata korisna i za detoks kompletnog organizma, a poznato je da u tom procesu jetra ima najvažniju ulogu.
Aronija sadrži skoro sve vitamine (C, A, E, B1, B2, B3, B5, B6, B9), i najvažnije minerale među kojima su gvožđe, cink, kalijum, kalcijum, fosfor, jod i mangan. U njoj su i ogromne količine andioksisanata, posebno tanini i flavonoidi, među kojima prednjači antocijanin. Na primeru aronije možemo da vidimo sve prednosti i važnost antioksidanata koji eliminacijom slobodnih radikala u kompletnom organizmu (tkivima, organima, koži, očima, krvotoku), podiže imunitet i jača kompletnu zdravstvenu sliku.
Antocijanin je zaslužan i za manji oksidativni stres u ćelijama mozga koji izaziva demenciju, Alchajmerovu bolest i druge poremećaje naših kognitivnih funkcija. Takođe, značajan je i njegov uticaj na kožu jer zatezanjem sprečava njeno starenje. Zaustavlja proces stvaranja bora i pojavu fleka na koži, staračkih pega i pigmentnih mrlja, a može da pomogne i u zarastanju rana i ožiljaka.
Najkorisnije su ako se konzumiraju sirove, ali nekim ljudima smeta oporost i osećaj isušivanja i „skupljanja“ usta. Kada aroniju dodate u pite ili palačinke, ovog efekta neće biti. Takođe, ove bobice možete da dodate žitaricama, umešati ih u jogurt ili peći kao dodatak hlebu, kolačima ili drugim testima.
Od 1 kilograma aronije možete da dobijete oko 0,7 litara soka. Najbolje je da sprovedete metodu hladnog ceđenja – zamrznutu aroniju procedite i sameljite u mašini za mlevenje mesa. Nije potrebno dodavati konzervans niti druge vrste šećera. Najbolje je sveži sok popiti istog dana, i to ne više od pola litra po osobi. Ako ga otvorite, nemojte ga ni u frižideru držati duže od 24 časa.