Stručnjaci kažu da je važno da pojedete svakog dana po "jedu dugu" Foto: Shutterstock
Voće i povrće su veoma bitan deo ljudske ishrane. Sadrže vitamine, minerale, vlakna i druge hranljive materije. Zbog obilja duginih boja, stručnjaci kažu da je važno da pojedete svakog dana po „jedu dugu“ sačinjenu od voća i povrća. To ne moraju biti skupe i egzotične namirnice, nekada su jabuka, šljiva, luk, kupus i šargarepa sasvim doboljni da vam obezbede neophodne vitamine i minerale koje nećete pronaći ni u jednoj drugoj namirnici. Izbalansirana i raznovrsna ishrana je jedan od načina da ostanete dugo vitalni i sačuvate zdravlje i radnu energiju i u poznijem životnom dobu.
Vitamini, minerali i vlakna zajednička su svojstva voća i povrća. Iako čine osnovu hranljive ishrane, voće i povrće imaju klasifikacije zasnovane na njihovoj botaničkoj strukturi. Voće ima strukturu semena u cvetnim biljkama, dok je povrće produkt jestivih stabljika biljaka, lišća i drugih biljnih komponenti. Stručnjaci preporučuje odraslima da konzumiraju 1,5 do 2,5 šolje voća dnevno. Osim voća, trebalo bi da pojedu 2 do 4 šolje povrća, a ove preporuke se razlikuju u zavisnosti od starosti, težine i pola osobe.
Ljudi često povezuju voće sa slatkoćom, a povrće sa slanim ukusom. Iako je to često tačno, botaničari neke slane proizvode klasifikuju kao voće, poput paradajza. Gorko voće i slatko povrće ponekad izazivaju zabunu u pogledu njihove klasifikacije. Botaničari i kulinarski stručnjaci ne slažu se uvek u oceni šta je voće ili povrće. Botaničari klasifikuju voće i povrće na osnovu dela biljke iz koje potiču. Kuvari, ipak, koriste profile ukusa, poput slatkog ili slanog, kako bi odlučili da li je nešto povrće ili voće.
Potrebo je svakodnevno jesi i voće i povrće. Međutim, većina stanovnika sveta i pored toga unosi nedovoljne količine ovih prirodnih namirnica. Depresija, slabljenje vida, mogući problemi sa zubima… upravo su posledica nedovoljnog unosa voća i povrća. Stručnjaci naglašavaju da u povrću i voću ima mnogo sastojaka koji se ne mogu pronaći u drugim namirnicama. Prema nekim istraživanjima, svega 12,2 odsto ljudi unosi dovoljne količine voća, a povrća svega 9,3 procenata.
Nauka naglašava da je voće i povrće nezaobilazni deo zdravog jelovnika. Problem je i činjenica, da nekim ljudima i deci nisu obezbeđene dovoljne količine voća i povrća. Usled suše i poplava, ove namirnice su nekada veoma skupe i nedostupne velikom broju dece na svetu. Naglasak je stoga da se umesto nekog skupog voća i povrća bira ono nešto jeftinije, ali podjednako korisno za ljudsko zdravlje. Jabuke, šljive, kupus, pasulj, luk, šargarepa, boranija, mogu biti sasvim dovoljni za savršeno zdravlje.
Paradajz je tehnički voće, ali mnogi ga smatraju povrćem, zbog specifičnog ukusa. Food data central (FDC), centralna američka baza hranljivih sastojaka, klasifikuje paradajz kao povrće. Međutim, paradajz raste iz cveta biljke i ima seme, što ga čini i voćem. Paradajz srednje veličine sadrži oko 22 kalorije. Sadrži likopen – snažan antioksidans, koji, kako se smatra, štiti od raka. Paradajz je takođe blagotvoran za srce, jača kožu, reguliše holesterol, probavu. Bogat je vitaminom C, B1, B3 i B6. Smatra se da svi ovi vitamini dobro utiču na cirkulaciju i jačaju krvne sudove.
Prema ocenama FDC, krastavac je povrće, ipak semenke unutar krastavca ga svrstavaju u voće. Sadrži oko 95 odsto vode i svega 14 kalorija u oko 100 grama. Smatra se da umanjuje upalne procese, reguliše nivo šećera u krvi, bogat je antioksidansima ,a štiti i od stresa, s obzirom na to da sadrži mnoštvo vitamina B. Organsko jedinjenje fizetin u krastavcu, naučnici naglašavaju kao ključno za očuvanje moždanih funkcija.
Većina ljudi boraniju jede kao slanu pa je smatra povrćem, ipak prema oceni FDC boranija raste iz cveta i sadrži seme što je čini voćem. U 100 grama boranije ima svega 31 kalorija što je čini niskokaloričnim jelom. U istoj količini ima 7,13 grama ugljenih hidrata, 4 grama skroba i samo 0,12 grama masti.
Boranija sadrži vitamin B9, C i A. Smatra se da ovi vitamini sprečavaju urođena oštećenja, da jačaju imunitet prirodnim putem i štite kožu od oksidativnog stresa. Boranija je dobra za vid i rad reproduktivnih organa.
Crveno i narandžasto povrće bogato je antioksidansima i karotenoidima. Plavo ili ljubičasto povrće sadrži antocijanine, koji imaju protivzapaljenska dejstva, tamno lisnato zelenilo odličan je izvor kalcijuma, vlakana i karotenoida. Agrumi, poput pomorandži, grejpa i limete su bogati vitaminom C, antioksidanasom koji pomaže u jačanju imuniteta i štiti od mnogih bolesti. Kalcijum je ključ za izgradnju i održavanje jakih kostiju. Ima ga u brokoliju i tamnom, lisnatom zelenišu kao što je kelj. Pomorandže i suve smokve takođe pružaju značajnu količinu ovog minerala. Smokve su jedno od voća sa najvećim sadržajem kalcijuma i folne kiseline.
Voće i povrće su odlični izvori vlakana, ali samo, kako naglašavaju stručnjaci u izvornom stanju, nikako u vidu sokova. Ova vlakna sprečavaju skokove šećera u krvi i pomažu i pravilnom funkcionisanju digestivnog sistema. Brokoli, tikvice, kruške, jabuke, na primer, spadaju u odliča izvor vlakana.