Heljda u zrnu se može dodati salatama, koristiti kao dopuna jelima umesto pirinča Foto: Shutterstock
Heljda je jednogodišnja zeljasta biljka za koju se veruje da jača imunitet i kardiovaskularni sistem. Savetuje se svima sa viškom kilograma i dijabetičarima, jer može da reguliše nivo šećera u krvi. Bogata je proteinima i odličan je izbor za osobe osetljive na gluten. Preporuka je da se heljda koristi u semenu i da se izbegavaju proizvodi od heljde koji često sadrže velike količine šećera.
Heljda je odlična zamena za žitarice, ima blago orašasti ukus koji je čini dobrim dodatkom raznim receptima. U 100 grama heljde ima 343 kalorije, 71,5 grama ugljenih hidrata, 13,2 grama proteina i 3,4 grama masti. Hgeljda se gaji u Aziji već hiljadama godina, proširila se na sve delove sveta, pa se od heljde pravi hleb i mnogi pekarski proizvodi, palačinke. Zrno heljde je veličine zrna pšenice, ima ljusku koja se mora ukloniti, bogata je biljnim vlaknima koja pružaju osećaj sitosti pa se zato savetuje gojaznim osobama, a obezbeđuje i velike količine hranljivih materija.
Ipak, samo brašno od heljde može biti visoko kalorično, a neki proizvodi koji sadrže heljdino brašno imaju visoke količine šećera, pa je najbolje ako ste u mogućnosti da samostalno kod kuće pripremate proizvode od heljde.
Heljda je bogata flavonoidima rutinom i kvercetinom. Rutin jača krvne sudove, dok kvercetin može da umiri upale. Ona je odlična namirnica osobama koje boluju od celijakije. Heljda zapravo ne spada u pšenicu, već se određuje kao seme, pa se savetuje svima koji iz nekih razloga izbegavaju gluten. Ima veću količinu vlakana, vitamina i minerala nego proizvodi od pirinča koji se često koriste u receptima bez glutena.
Heljda je kako naglašeno bogata biljnim vlaknima, pa omogućava i bolje varenje. Savetuje se osobama koje imaju probleme sa redovnim pražnjenjem. Heljda je neizbežna i kada je u pitanju kontrolisanje nivoa šećera u krvi. Proteini, vlakna i flavonoidi, kako se veruje, mogu da regulišu nivoe šećera kod osoba sa dijabetesom tipa 2, a smatra se da pomažu i kod insulinske rezistencije.
Prema nekim istraživanjima, osobe koje redovno konzumiraju heljdu i proizvode od heljde imaju niže nivoe holesterola, triglicerida i glukoze u krvi. Heljda pomaže kontrolisanje ovih faktora rizika i tako smanjuje mogućnost od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Seme heljde je bogato antioksidansima koji umanjuju oksidativni stres, pa se veruje da može umanjiti i rizik od pojave nekih vrsta raka.
Zeleni listovi i cvet heljde koriste kao izvor rutina, glikozida koji se upotrebljava za regulaciju krvnog pritiska i kod reumatizma. Smatra se da čaj od heljde pomaže kod oporavka posle zračenja i hemioterapije.
Heljda je bogata bakrom, manganom, magnezijumom, fosforom. Može se naći u većini supermarketa, prodavnica zdrave hrane. U slučaju da niste osetljivi na gluten, možete kombinovati heljdino brašno sa još jednom vrstom brašna. Koristi se i kao oljušteno seme u kašama, kako dodatak žitaricama. Heljda može da se doda u jogurt, kiselo mleko i da se napravi dobar doručak. Heljda u zrnu se može dodati salatama, koristiti kao dopuna jelima umesto pirinča.
Od semena heljde se može brzo spremiti ukusan ručak. Potrebno je: oko 300 grma šampinjona, oko 200 grama povrća (grašak, boranija, paprika, paradajz, luk, šargarepa), začini, oko 120 grama heljde u zrnu, voda, so.
Heljda se skuva na umerenoj vatri uz povremeno mešanje, a zasebno se spremaju pečurke i povrće. Kada se heljda skuva procedi se i doda u smesu sa povećem, začini po želji. Ovo može biti dobar ručak za osobe sa dijabetesom i za ljude koji ne podnose gluten.