Više vas ne raduju ni stvari koje ste nekada voleli? Psiholozi objašnjavaju zašto

Nekada ste jedva čekali vikend, druženje sa prijateljima, omiljenu seriju ili šetnju. Danas vas ništa od toga ne raduje. Odradite obaveze, nasmejete se kada treba, ali osećaj zadovoljstva kao da je nestao. Mnogi će pomisliti da su samo umorni ili pod stresom, međutim psiholozi upozoravaju da dugotrajna anksioznost može postepeno da ugasi sposobnost mozga da doživljava zadovoljstvo. Ovo stanje naziva se anhedonija i mnogo je češće nego što se misli.

Anksioznost i gubitak zadovoljstva hrane jedno drugo

Većina ljudi anksioznost doživljava kao stalnu zabrinutost ili napetost. Međutim, kada traje mesecima, ona ne iscrpljuje samo psihu, već i organizam. Stručnjaci objašnjavaju da se tada stvara začarani krug. Što je čovek anksiozniji, sve manje ima volje da radi stvari koje su mu ranije donosile zadovoljstvo. Istovremeno, upravo odsustvo prijatnih iskustava dodatno pogoršava anksioznost i povećava rizik od depresije.

Šta je zapravo anhedonija?

Anhedonija nije samo loše raspoloženje niti prolazni pad motivacije. Reč je o stanju u kojem osoba više ne oseća zadovoljstvo u aktivnostima koje su joj ranije bile prijatne. To može biti druženje sa porodicom, omiljena hrana, fizička aktivnost, hobi, muzika, putovanja ili intimni odnosi. Neki ljudi više uopšte ne osećaju zadovoljstvo, dok drugi kažu da „znaju da bi nešto trebalo da ih obraduje”, ali taj osećaj jednostavno izostaje.

Šta se tada dešava u mozgu?

Savremena istraživanja pokazuju da anhedonija nije samo psihološki problem. U njenom nastanku učestvuju i promene u sistemima koji regulišu dopamin, serotonin i kortizol.

Dopamin učestvuje u motivaciji i osećaju nagrade, serotonin u regulaciji raspoloženja, dok povišen kortizol, hormon stresa, dodatno otežava normalno funkcionisanje sistema zadovoljstva. Zbog toga ljudi često imaju utisak da im ništa više nije dovoljno zanimljivo ili vredno truda.

Zašto neki posežu za hranom, alkoholom ili telefonom?

Kada prirodni izvori zadovoljstva prestanu da funkcionišu, mnogi nesvesno počinju da traže brza rešenja. Neko jede više nego ranije, neko provodi sate na društvenim mrežama, neko poseže za alkoholom ili drugim oblicima zavisničkog ponašanja.

Problem je što takve „prečice” kratkotrajno aktiviraju sistem nagrade, ali dugoročno dodatno pogoršavaju anhedoniju i stvaraju potrebu za sve jačim stimulansima.

Zašto ni lekovi nisu uvek dovoljno rešenje?

Antidepresivi i lekovi protiv anksioznosti mnogim ljudima značajno pomažu i nekada su neophodni. Međutim, stručnjaci naglašavaju da oni sami po sebi ne mogu da vrate zadovoljstvo u svakodnevni život ako se ne menjaju obrasci ponašanja i način suočavanja sa stresom.

Drugim rečima, lečenje simptoma jeste važno, ali je podjednako važno ponovo "naučiti" mozak da prepoznaje male izvore zadovoljstva.

Zadovoljstvo nije luksuz, već potreba

Psiholozi sve više govore o konceptu zdravog hedonizma, koji nema veze sa preterivanjem ili sebičnošću. Radi se o tome da svakodnevno svesno pravimo prostor za male trenutke koji prijaju – šetnju, razgovor sa prijateljima, muziku, boravak u prirodi, posetu SPA centru, fizičku aktivnost ili omiljeni hobi.

Istraživanja pokazuju da upravo takve navike mogu pomoći mozgu da postepeno obnovi sistem nagrade i prekine začarani krug anksioznosti i gubitka zadovoljstva.

Kada treba potražiti pomoć?

Ako nedeljama ili mesecima ne osećate zadovoljstvo ni u čemu što vas je ranije radovalo, ako vas prati stalna anksioznost, bezvoljnost ili osećaj praznine, važno je razgovarati sa psihologom ili psihijatrom.

Gubitak sposobnosti da se uživa u životu nije znak slabosti niti nešto što treba prihvatiti kao "normalan deo stresa". To može biti jedan od prvih znakova poremećaja koji se uspešno leče kada se prepoznaju na vreme.

(eKlinika.rs)