Govor tela može da pošalje pomešane signale: Kako da prepoznamo šta nam osoba zaista poručuje

Reči mogu da govore jedno, a izraz lica, pogled, položaj tela ili pokreti nešto sasvim drugo. Pomešani signali u govoru tela često stvaraju zabunu, ali stručnjaci upozoravaju da jedan gest nikada ne bi trebalo da tumačimo izdvojeno od konteksta, ličnosti i kulture kojoj osoba pripada.

Govor tela nosi mnoge tajne, vidljive i skrivene

Verovatno ste nekada završili razgovor sa osećajem da nešto „nije bilo kako treba“, iako ne možete tačno da objasnite zbog čega. Sagovornik je možda govorio da je sve u redu, dok su njegov izraz lica, držanje ili pokreti ostavljali sasvim drugačiji utisak.

Govor tela predstavlja važan deo neverbalne komunikacije i ponekad može da otkrije napetost, nelagodnost ili druge emocije koje ne izražavamo rečima. Ipak, nijedan pokret, pogled ili položaj tela sam za sebe nije pouzdan dokaz onoga što druga osoba misli ili oseća.

Psiholog dr Abbie Marono objašnjava da nam razumevanje neverbalnih znakova može pomoći da bolje razumemo ponašanje drugih ljudi. Međutim, da bismo izbegli pogrešne zaključke, govor tela uvek bi trebalo da posmatramo zajedno sa onim što osoba govori i okolnostima u kojima se komunikacija odvija.

Šta su pomešani signali u govoru tela

Pomešani signali nastaju kada nečije reči prenose jednu poruku, dok govor tela naizgled šalje drugu. Osoba, na primer, može da kaže da nije uznemirena, a da istovremeno deluje napeto, izbegava pogled ili nervozno pomera nogu.

Dr Marono objašnjava da se takve situacije javljaju zato što ljudi ponekad istovremeno doživljavaju različite emocije ili pokušavaju da prikriju ono što zaista osećaju. Nekada takođe svesno pokušavamo da utičemo na način na koji nas drugi doživljavaju, posebno u profesionalnim i društvenim situacijama. To možemo da primetimo na poslovnom sastanku ili kada dobijamo kritiku na poslu, ali i tokom ljubavnog sastanka ili rasprave sa partnerom. Neko može rečima da pokazuje zainteresovanost, smirenost ili slaganje, dok njegovo ponašanje ostavlja drugačiji utisak.

Šta sve čini govor tela

Govor tela obuhvata pokrete, držanje tela, gestove, izraze lica, način na koji koristimo prostor i dodir. Prema rečima dr Marono, neverbalno ponašanje može da bude povezano sa raspoloženjem, emocijama, mislima i namerama, ali i sa fizičkim i psihičkim stanjem.

Na govor tela utiču i društvene i kulturne norme. Zbog toga isti gest u različitim kulturama ili situacijama ne mora da ima isto značenje, što je jedan od razloga zbog kojih ne bi trebalo da donosimo zaključke na osnovu samo jednog neverbalnog znaka.

1. Izraz lica može da kaže više od osmeha

Osmeh obično povezujemo sa zadovoljstvom i pozitivnim emocijama, ali nije svaki osmeh isti. Ponekad možemo da primetimo da se osoba smeši, a da njen izraz ipak deluje napeto ili neprirodno. Takozvani Duchenneov osmeh uključuje aktiviranje mišića oko usta i očiju i često se povezuje sa spontanim osmehom. Ipak, neka istraživanja ukazuju na to da aktiviranje tih mišića može više da zavisi od intenziteta osmeha nego od toga da li je osoba zaista srećna.

Stručnjak za govor tela i komunikaciju dr Lillian Glass navodi da osmeh uz stisnute usne i napetu vilicu može da ukaže na nelagodnost. Ni takav izraz, međutim, ne dokazuje sam po sebi da osoba prikriva emocije, pa je važno da obratimo pažnju i na ostale signale.

2. Kontakt očima - znak zainteresovanosti ili izvor nelagodnosti?

Direktan kontakt očima često doživljavamo kao znak pažnje i zainteresovanosti. Kada želimo nekome da pokažemo da ga pažljivo slušamo, najčešće ga gledamo u oči.

Izbegavanje pogleda, sa druge strane, može da ukaže na nelagodnost, stidljivost ili nezainteresovanost, ali takvo ponašanje nema samo jedno objašnjenje. Osoba može da skrene pogled zbog anksioznosti, kulturnih navika ili jednostavno zato što joj intenzivan kontakt očima nije prijatan. I često gledanje druge osobe može da ima potpuno različita značenja. U jednoj situaciji može da deluje kao flert, dok u drugoj isti pogled može da bude neprijatan ili zastrašujući, zbog čega kontekst ima presudnu ulogu.

Dr Glass navodi i učestalo treptanje kao mogući znak nelagodnosti. Ipak, ni učestalost treptanja ne bi trebalo da koristimo kao svojevrstan „detektor“ emocija, jer na nju mogu da utiču brojni faktori.

3. Klimanje glavom ne znači uvek slaganje

Neke gestove toliko često koristimo da gotovo i ne razmišljamo o njima kao o govoru tela. Klimanje glavom najčešće povezujemo sa slaganjem ili razumevanjem, dok odmahivanje glavom obično tumačimo kao neslaganje.

Međutim, osoba može da klima glavom dok vas sluša, a zatim da kaže da se sa vašim mišljenjem ne slaže. U takvoj situaciji klimanje glavom možda nije značilo „slažem se“, već „pratim i razumem šta govoriš“. Upravo ovakve razlike mogu lako da dovedu do nesporazuma. Umesto da pretpostavimo šta je sagovornik želeo da poruči, često je korisnije da ga direktno pitamo.

4. Otvoren i zatvoren položaj tela

Položaj tela takođe može da pruži informacije o tome kako se osoba oseća tokom razgovora. Kada se neko naginje prema sagovorniku, to se često tumači kao znak zainteresovanosti, dok udaljavanje može da ostavi utisak nelagodnosti ili želje da se razgovor završi.

Otvoren položaj tela podrazumeva da osoba ne postavlja svojevrsnu fizičku barijeru između sebe i sagovornika. Takvo držanje može da ostavi utisak opuštenosti, sigurnosti i otvorenosti za komunikaciju. Prekrštene ruke ili noge često se opisuju kao „zatvoren“ položaj i mogu da prate nelagodnost ili napetost. Međutim, neko može da prekrsti ruke zato što mu je hladno, zato što mu je tako udobnije ili jednostavno iz navike, pa taj gest sam po sebi nije dokaz ljutnje ili odbijanja.

5. Koliko nam blizina druge osobe govori o odnosu

Ljudi obično dozvoljavaju osobama sa kojima su bliski da im priđu bliže nego poznanicima ili nepoznatim ljudima. Partneri, članovi porodice i bliski prijatelji zato se često osećaju prijatno na manjoj fizičkoj udaljenosti. Međutim, potreba za ličnim prostorom veoma se razlikuje od osobe do osobe. Na nju mogu da utiču temperament, kultura, senzorna osetljivost, priroda odnosa i konkretna situacija.

Zato veća fizička udaljenost ne mora da znači emocionalnu hladnoću ili odbijanje. Najpouzdaniji način da saznamo kako se druga osoba oseća jeste da o tome razgovaramo, umesto da njene emocije zaključujemo samo na osnovu udaljenosti koju održava.

Zašto ljudi šalju pomešane signale

Ljudi često pokušavaju da kontrolišu utisak koji ostavljaju na druge, naročito na poslu ili u situacijama u kojima žele da deluju samouvereno. Neko, na primer, može svesno da održava kontakt očima kako bi izgledao sigurnije, dok istovremeno nervozno pomera stopalo ili drži ramena ukočeno.

Takve razlike između verbalnog i neverbalnog ponašanja mogu da budu posledica unutrašnje napetosti ili pokušaja da sakrijemo nesigurnost. One, međutim, nisu automatski znak laganja ili manipulacije.

Kada gestovi i izraz lica šalju različite poruke

Pomešani signali mogu da se pojave kada osoba klima glavom dok se rečima ne slaže sa sagovornikom ili kada se smeši, iako deluje neprijatno i napeto. Čovek ponekad uspeva da kontroliše jedan deo ponašanja, dok drugi pokreti ostaju manje svesni.

Ako vas takva situacija zbunjuje, direktno pitanje često je bolje od pokušaja da „dešifrujete“ svaki pokret. Možete da kažete da ste primetili da se verbalna poruka i ponašanje ne podudaraju i da pitate osobu kako se zaista oseća.

Dodir može lako da bude pogrešno protumačen

Dodir može da bude prijateljski, romantičan ili povezan sa pokušajem da osoba pokaže dominaciju, ali njegovo značenje u velikoj meri zavisi od odnosa i situacije. Prijateljski dodir, na primer, često je kratak i usmeren na rame ili ruku, dok romantični dodir može da bude nežniji i intimniji. Problem nastaje kada nije jasno kakav odnos dve osobe imaju ili kada dodir nije očekivan. Kolega koji iznenada stavi ruku na vaše rame ili osoba koja vas uhvati za lakat može da izazove nelagodnost čak i ako njena namera nije bila neprijateljska.

Ako vam nečiji dodir nije prijatan, imate pravo jasno da postavite granicu. Umesto da nagađate šta je osoba želela da poruči, možete da joj kažete da vam takav dodir ne odgovara i da želite da ono što oseća ili želi izrazi rečima.

Šta je „preslikavanje“ govora tela

Kada provodimo vreme sa bliskom osobom, možemo nesvesno da počnemo da oponašamo njen položaj tela, pokrete ili izraze lica. Ova pojava poznata je kao „mirroring“, odnosno preslikavanje ili odražavanje ponašanja, i nije sama po sebi ništa neobično.

Ljudi često nesvesno usklađuju ponašanje sa osobama sa kojima se osećaju povezano. Ipak, ni preslikavanje ne znači nužno da osoba ima određene emocije ili namere, pa je razgovor pouzdaniji način da proverimo ono što smo pretpostavili.

Kako pravilno da tumačimo pomešane signale

Kada pokušavamo da razumemo govor tela, prvo bi trebalo da uzmemo u obzir situaciju u kojoj se razgovor odvija. Ista osoba neće se ponašati jednako kada razgovara sa partnerom kod kuće, prijateljem u kafiću ili nadređenim na poslu.

Dr Marono naglašava da neverbalne znakove ne bi trebalo posmatrati izolovano, već zajedno sa izgovorenim rečima i individualnim razlikama. Drugim rečima, važno je da posmatramo celokupno ponašanje osobe, a ne samo jedan gest koji nam je privukao pažnju.

Ako kolega kaže da mu konstruktivna kritika ne smeta, ali deluje napeto i nelagodno, to može da bude razlog da pažljivije nastavite razgovor. Ne znači, međutim, da na osnovu njegovog držanja možete sa sigurnošću da zaključite šta oseća.

Kako da izbegnemo slanje pomešanih signala

Ako vam neko kaže da od vas dobija pomešane poruke, korisno je da razmislite o tome da li su vaše reči usklađene sa ponašanjem. Obratite pažnju na držanje tela, kontakt očima, napetost u ramenima i na to da li ste telom okrenuti prema osobi sa kojom razgovarate.

Samosvest može da pomogne da prepoznamo razliku između onoga što govorimo i onoga što zapravo osećamo. Ako tvrdimo da nam neki problem ne smeta, a istovremeno osećamo snažnu napetost, možda bi trebalo da razmislimo da li smo sebi i sagovorniku jasno priznali šta nas zaista muči.

Najvažnije je da govor tela ne koristimo kao nepogrešiv sistem za otkrivanje tuđih emocija, namera ili laži. Kada reči i neverbalni signali deluju neusaglašeno, jasno i direktno pitanje obično pruža pouzdaniji odgovor od nagađanja šta određeni pogled, osmeh ili položaj ruku „zaista znači“.

(eKlinika.rs)