Osluškujte prirodu Foto: Pexels
Zvuci prirode, lišća koje se povija na vetru, sve ono što je opevao Jovan Jovanović Zmaj u pesmi za decu „Ala, je lep ovaj svet“, mogli bi da nam budu putokazi ka stabilnijem mentalnom zdravlju i duhovnom miru. Ljudi koji slušaju zvuke vetra, cvrkut ptica, zujanje insekata, pa i kreketanje žaba, uglavnom su boljeg raspoloženja, ne žale se na bol i imaju jače intelektualne kapacitete, pokazala su naučna istraživanja.
Jednostavni zvuci prirode mogu da imaju dubok uticaj i na zdravlje, tvrde istraživanja. U jednoj studiji ispitanici su slušali zvuke prirode u laboratorijskim uslovima. Uočeno je da zvuci vode i vodopada imaju veoma pozitivne efekte, dok poj neke šumske ptice deluje kao pravi antidepresiv i smanjuje nivo stresa.
Naučnici nisu iznenađeni ovim rezultatima. Oni tvrde da su ljudi tokom evolucije uvežbavani da obrate pažnju na zvuke opasnosti i zvuke koji garantuju sigurnost. Smatra se da osobe koje provedu samo dva sata nedeljno u prirodi imaju bolje zdravlje od onih koji slobodno vreme provode uglavnom u zatvorenim prostorijama. Jedno istraživanje Svetske zdravstvene organizacije je potvrdilo, da ljudi koji žive okruženi zelenilom ili samo blizu nekog parka ili šume imaju duži životni vek.
Priroda i zvuci prirode osnažuju i osvežavaju moždane ćelije. Smatra se da su ljudi u prirodi aktivniji, više se druže, što sve može jako uticati na imuni sistem i pridoneti životu bez ozbiljnijih bolesti.
Prema nekim istraživanjima, stanovnici Finske su najsrećniji ljudi na svetu. Oko 70 odsto teritorije Finske je pod šumom, priroda ove zemlje je čista i netaknuta. Zbog velikih prostranstava pod vodom zovu je i „zemljom hiljadu jezera“. Finci su narod za koji se kaže da zna da uživa u onome što im je priroda dala. Mnogo vremena provode napolju, pešače, trče i voze bicikl.
Stručnjaci stoga preporučuju svima da što više vremena provode napolju, slušaju pevanje ptica, ili samo svoje disanje. Iskoritite svaki delić slobodnog vremena, pa i neki minut pre ili posle posla da slušate zvuke prirode jer čovek sluhom dobija 86 odsto svih informacija. Organ sluha je stalno aktivan. U kojoj meri nas neki zvuk uznemirava često zavisi ne samo od prirode zvuka, nego i od našeg stava prema njemu, na primer, muzike.