Foto: Shutterstock
Bol u leđima koji se pojačava pri udahu čest je simptom koji može da ima raznoliku etiologiju. U nekim slučajevima bol je posledica istegnuća mišića, lakših povreda leđa, ali može da bude i znak ozbiljnih bolesti koje napadaju vitalne organe, kao što su srce ili pluća. U razvijenom svetu skoro 80 odsto odraslog stanovništva suočilo se u jednom momentu sa bolom u leđima koji je najčešće posledica loših životnih navika, dugotrajnog sedenja, viška kilograma, nepravilne fizičke aktivnosti.
Istegnuća mišića su učestale povrede pri čemu se određeni mišić isteže preko svoje granice. Stanje je posledica neadekvatne fizičke aktivnosti, nekog nekontrolisanog pokreta. Ove povrede mišića veoma su česte u lumbalnom delu leđa, posebno prilikom nepravilnog podizanja teškog tereta ili pokreta.
Sve rezultira osećajem jakog bola koji se produbljuje pri dubokom disanju, kada se širi grudni koš i dodatno pritiska povređeni mišić. Fizikalna terapija može da olakša i ubrza oporavak, ali ove vrste povreda često prođu same od sebe i bez medicinskog tretmana, posebno kod mlađih i zdravih osoba.
Plućna embolija je stanje u kojem dolazi do opstrukcije (začepljenja) jedne ili više grana plućne arterije trombom/trombima iz venskog sistema. U ređim slučajevima embolusi, kako ističu lekari, mogu da budu i netrombotičnog porekla – masnoća, gas, amnionska tečnost, tumorske ćelije, strano telo…
Uobičajeni simptomi plućne embolije praćeni su bolom u srednjem delu leđa i/ili grudi koji se javlja pri udisanju, disanje je otežano i moguće je iskašljavanje krvi. Plućna embolija leči se antikoagulantnim lekovima za razbijanje krvnog ugruška, koji omogućavaju normalan rad srca i pluća.
Skolioza se određuje kao poremećaj u kojem je abnormalno kriva kičma, najčešće u obliku latiničnog slova S, ili latiničnog slova C. Stanje je uglavnom blage prirode, ali moguće su i komplikacije kada krivina smanjuje količinu prostora u grudnom kožu i otežava rad pluća, zbog čega je nemoguće da se pluća potpuno prošire prilikom disanja. Stanje je praćeno bolom pri udisaju ili izdisaju, otežano je disanje. Blagi do umereni slučajevi mogu se dobro tretirati fizikalnom terapijom, vežbama, pomagalima. U najtežim slučajevima može biti potrebna operacija kičme.
Gojaznost, zbog prekomerne težine oko vrata, grudi i abdomena može da dovede od otežanog disanja. U najtežim slučajevima dubok udah može da dovede do bola. Stanje se leči odgovarajućom ishranom i vežbama koje će smanjiti telesnu težinu, olakšati bol u leđima i probleme sa disanjem. U pojedinim slučajevima, na primer, ako je gojaznost posledica hormonskog poremećaja, biće potrebna i medikamentozna terapija.
Povrede rebara koje mogu dovesti i do preloma posledica su pretrpljene traume tela. Simptomi se manifestuju bolom u grudima i/ili leđima u zavisnosti od toga koji deo rebara je zahvaćen povredom. Bol se čest pogoršava pri dubokom disanju, prilikom kašlja. Povrede i prelomi rebara uglavnom se uspešno leče, uz lekove protiv bolova i fizikalnu terapiju koja može da ubrza oporavak.
Stanje u kojem dolazi do upale pleure (tanke membrane koje odvajaju pluća od zida grudnog koša) zove se pleuritis. Pacijenti se žale na oštar, probadajući bol u grudnom košu, posebno pri dubokom disanju. Bol se može da širi u predeo ramena ili srednjeg dela leđa. Stanje se leči u odnosu na uzrok pleuritisa, antibioticima i dreniranjem tečnosti kroz torakocentezu. Bol i upala se leče nesteroidnim antiinflamatornim lekovima.
Diskus hernija je stanje u kojem je došlo do promena na diskusima (mekim pločicama koje su amortizeri između pršljenova na kičmi). Diskus hernija ili prolaps diska posledica je pomeranja međupršljenskog diska iz svog ležišta, između dva kičmena pršljena. Sve ima za posledicu pritisak na živac ili kičmenu moždinu i bol, utrnulost, peckanje ili slabost, koji iz kičme mogu da se šire u ruke ili noge. Stanje uglavnom utiče na donji deo leđa, a prilikom jačeg udaha ili izdaha može da dođe do bolova.
Pneumonije su upale u plućima, u najsitnijim i najudaljenijim delovima donjeg respiratornog sistema. Stanje može da bude praćeno i bolom u grudima, leđima ili stomaku. Otežano je disanje i javlja se kašalj. Bolest se leči antibakterijskim ili antivirusnim lekovima, u zavisnosti od uzroka infekcije. U najtežim slučajevima potrebno je bolničko lečenje.
Rak pluća je podmukla bolest koju u ranim stadijumima ne prate nikakvi simptomi bolesti. Bolovi se jave, nažalost, tek kada dođe do napretka bolesti. Pacijenti teško dišu, kašlju, a bolovi mogu da se prošire na gornji deo leđa, posebno ako dođe do širenja malignih ćelija na druge delove tela. Lečenje raka pluća uključuje kombinaciju hemioterapije, zračenja i ako je moguće operacije.
Srčani udar posledica je blokade dotoka krvi u srčani mišić, kada dolazi do oštećenja i izumiranja ćelija srčanog mišića (miokarda) zbog poremećaja cirkulacije, takozvane ishemijske nekroze miokarda. Bol se lokalizuje u grudima, a može se širiti niz ruke, vilicu ili srednji deo leđa, bolovi se javljaju i prilikom disanja. U stanju akutnog infarkta miokarda veoma je bitno da se pacijent na vreme javi lekaru. Stanje se leči lekovima koji razbijaju tromb u koronarnom krvnom sudu (fibrinoliticima) ili perkutanom koronarnom intervencijom sa ugradnjom stenta.
Bol u leđima je veoma čest simptom koji u nekim slučajevima može biti i posledica posledica ozbiljnih bolesti i stanja. Preporuka je potražimo pomoć ako ne dođe do boljitka u roku od nekoliko nedelja.
U slučaju da pored bola u leđima osetimo druge zabrinjavajuće simptome kao što su gušenje, mučnina, povraćanje, gubitak svesti, slabost, preznojavanje potrebno je da se javimo lekaru u najkraćem mogućem roku ili da pozovemo hitnu pomoć. Potrebno je potražiti i stručni savet ako ukočenost i peckanje dosta dugo traje, ako dođe do neobjašnjivog gubitka telesne težine, temperature, otežanog hoda.