Najbolji savet za izbegavanje paralize spavanja osigurati dovoljno vremena za kvalitetan san Foto : Shutterstock
Paraliza sna ili paraliza spavanja je često neprijatno stanje koje se javlja kada se budimo iz sna, ili u prvim momentima, kada uranjamo u njega. U ovom stanju, mi smo još uvek budni i svesni, ali ne možemo da reagujemo niti da se pokrećemo, što često rezultira osećajem straha, panike ili pojačane anksioznosti. Može se javiti i osećaj da je neko ili nešto prisutno tu, pored nas, i da nas posmatra, uz vizuelne jednostavne halucinacije (šare na plafonu), do složenijih (demon ili ljudska prilika). Samim tim što ne možemo da odreagujemo ili pomerimo neki deo tela, ako to želimo, i o tome imamo svest, osećaj je izuzetno uznemirujuć. Statistike kažu da je skoro 40 odsto ukupne svetske populacije barem jednom u životu doživelo paralizu sna, da su izuzetno retki slučajevi kada ovo stanje pređe u hronično, i da su tada uglavnom u pitanju neki drugi zdravstveni problemi koji daju slične simptome.
Dr Clete Kushida, direktor Stanford centra za medicinu spavanja u Kaliforniji, objašnjava da do paralize sna dolazi kada smo u graničnom prostoru između sna i budnog stanja, dok dremamo ili se budimo. Tokom ove epizode, u potpunosti smo svesni svega oko sebe. Međutim, da bismo bolje razumeli ovo stanje, potrebno je biti informisan o čitavom ciklusu spavanja koji se sastoji od više faza – od lagane pospanosti do dubokog sna. Takozvano REM (rapid eye movement) spavanje je faza spavanja u kojoj se oči brzo kreću, telo se opušta a mišići se ne pokreću, i u njemu se često javljaju živi snovi. Inače, naše telo prolazi kroz nekoliko ciklusa REM spavanja, ali i nekih drugih faza svake noći, u toku sna, kad god da spavamo.
Iako istraživači još uvek nisu potpuno sigurni zašto dolazi do paralize spavanja, neki veruju da je povezana sa REM fazom. Dr Neil Kline, stručnjak za poremećaje spavanja iz Pensilvanije i predstavnik Američke asocijacije za spavanje, objašnjava da smo tokom REM faze sna atonični u telu (mišići bez tonusa), što znači da u osnovi jesmo paralizovani. Veruje se da je to evolutivna manifestacija koja se događa da bi nas, pored ostalog, zaštitila od nekih povreda dok sanjamo. Paraliza spavanja se, zapravo, događa kada se naš mozak probudi iz REM spavanja, ali je telo i dalje u REM režimu.
Iako nam epizode paralize spavanja mogu delovati kao večnost, obično traju samo nekoliko sekundi, najviše do jednog ili dva minuta. Mogu se završiti same od sebe, ili kada vas neko dodirne. U retkim slučajevima, paraliza sna može da izazove kombinovane senzacije ili duže halucinacije.
Tragajući za stvarnim uzrocima, istraživači su došli i do sledećih pretpostavki, koje mogu da utiču na pojavu:
Nedostatak zdravog sna i izloženost velikom stresu mogu da nas učine posebno izloženim ovom stanju. Paraliza spavanja takođe može biti simptom narkolepsije, poremećaja spavanja koji uzrokuje tešku i jaku dnevnu pospanost. Ona takođe može biti znak da imate i slip apneju, kao i periodični poremećaj pokreta udova, kod kojih vam se noge trzaju tokom spavanja. Ostali faktori koji mogu da doprinesu paralizi spavanja su konzumacija alkohola pre spavanja, uzimanje određenih lekova, koji potiskuju REM san poput antidepresiva ili onih koji utiču na bolje raspoloženje, kao što je litijum.
Doktori kažu da je najbolji savet za izbegavanje paralize spavanja osigurati dovoljno vremena za kvalitetan san. Intenzivan tempo života to često ne dozvoljava, i zato je nedovoljno sna rasprostranjen problem u svim starosnim grupama. U proseku, većini odraslih je potrebno osam sati noćnog, kontinuiranog sna, koji bi trebalo imati svake noći i bez prekida. Pokušaj izbegavanja stresa i smanjenje uticaja na svakodnevno funkcionisanje takođe u startu pomažu.
Najčešće, za paralizu sna lečenje nije potrebno. Međutim, ako primetite da se javlja učestalo i da se ponavlja tako da vam narušava kvalitet života, posetite lekara koji će dati objašnjenje o kakvom se zapravo poremećaju radi i da li je ima veze sa spavanjem ili nekom drugom bolešću, što je takođe moguće.