Razlozi za buđenje tokom noći mogu biti različiti Foto: Shutterstock
Buđenje tokom noći i nesanica se u nekom periodu života dešavaju skoro svakom, a razlozi za prekid sna mogu biti različiti. Neretko su to brige koje nas more tokom dana, neki važni životni događaji o kojima mislimo, ali uzrok mogu biti i određena hrana i lekovi. Dobar i kvalitetan san je, poznato je važan, zbog opšteg zdravlja, a dugoročno, ako izostaje često, to može rezultirati gojaznošću, visokim krvnim pristiskom, pojavom dijabetesa i drugim zdravstevenim problemima. Evo nekoliko najčešćih razloga zbog kojih se budimo noću.
Normalno je da nešto neobično stresno, poput saobraćajne nesreće ili gubitka posla, utiče na san i učini da se budimo tokom noći. Ovi razlozi bi trebalo da izblede kada se pomirite sa novonastalom situacijom. Razgovarajte sa svojim lekarom ako vam problemi sa spavanjem potraju neko vreme nakon ozbiljnog životnog događaja. Lekovi i razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom mogu biti od pomoći.
Brige koje imate na poslu mogu da utiču i na san. Da li sam uradio sve što se od mene očekuje? Da li sam svoj zadatak obavio kako bi trebalo? Ako ove misli počnu da se vrte u krug , najverovatnije će „oterarti“ san i imaćete problem sa nesanicom. Lista obaveza može vam olakšati organizaciju i smanjiti stres. A to bi moglo značiti i bolji noćni san.
Da li je vruće i zagušljivo u sobi? Da li je krevet udoban? Da li vaš partner hrče? Bilo koja od ovih stvari može omesti vaš san. Lekar bi mogao pomoći kod hrkanja. Nakon toga, obezbedite mesto za spavanje koje je mračno, tiho, bezbedno, udobno i hladno.
U početku može delovati uspavljujuće, ali konzumiranje alkohola može da nas probudi ubrzo nakon toga, ponekad više puta. To remeti važnu REM fazu sna i može ometati disanje. Takođe nas tera na češće uriniranje, što obično znači da morate češće da ustanete da biste otišli u kupatilo. Za bolji noćni san izbegavajte da pijete alkohol kasno popodne i veće količine tečnosti uveče pre spavanja.
Ima ga u čaju, kafi, čokoladi i mnogim energetskim pićima. Čak i u normalnim dozama, može nas probuditi i smanjiti kvalitet sna, posebno kako starimo. Može imati efekta na san ako se konzumira i do osam sati pre spavanja. Izbegavajte ga popodne i uveče da biste videli da li se ređe budite nakon odlaska na spavanje.
Što kasnije kasnije jedete naročito tešku hranu, veća je verovatnoća da ćete imati problem sa snom. Za mirniju noć, probajte laganiju večeru sa manje masti i soli i manje kalorija – poput piletine na žaru i povrća. Jedite ranije uveče, tako da imate vremena za varenje. Ako kasnije budete gladni grickajte hranu koja se lako vari, poput tosta ili jogurta.
Stimulansi poput pseudoefedrina koji se nalazi u mnogim dekongestivima (sastojci kapi za nos), koji se mogu dobiti u apoteci bez recepta mogu ometati vaš san. Postoje i drugi krivci, kao što su lekovi za alergije, bolesti srca, hipertenziju, ADHD i Parkinsonovu bolest. Razgovarajte sa svojim lekarom o prilagođavanju ili promeni leka, ako mislite da utiče na kvalitet vašeg sna.
Ako vas svakodnevni događaji zabrinjavaju više nego što bi trebalo, možda imate neki oblik anksioznog poremećaja. Ova vrsta brige može ometati vaš san. Ljudi koji imaju depresiju takođe mogu imati problema sa snom, uključujući buđenje usred noći. Razgovarajte sa svojim lekarom o tom problemu.
Ako ste žena, menstruacija vam prirodno prestaje u srednjim godinama, a vaše telo polako prestaje da proizvodi hormone progesteron i estrogen. Ovo često izaziva valunge, gde nalet adrenalina podiže telesnu temperaturu što rezultira obimnim preznojavanjem. Ovo vas može probuditi, ponekad nekoliko puta tokom noći.
Artritis i bol u leđima mogu da nas razbude. Alergije i astma mogu ometati disanje noću. Parkinsonova bolest takođe može izazvati pokrete tela koji ometaju san. Alchajmerova bolest uznemirava neke ljude i čini da se češće bude tokom noći.
Ako imate ovo stanje, disanje se prekida tokom spavanja. Ovo može uticati na buđenje ponekada i nekoliko puta tokom noći. Iako se toga možda ne sećate, mogli biste da budete mrzovoljni sledećeg dana zbog nedostatka sna. Prekomerna telesna težina ponekad dovodi do apneje u snu, ali postoje i drugi uzroci. Lekar može da testira i da vidi da li imate ovaj problem i da pomogne da ga lečite.
Generalno, fizička aktivnost čini da bolje spava. Ali, ako vežbate neposredno pre spavanja, vaše telo proizvodi više kortizola, hormona koji vam pomaže da ostanete budni. Ovo bi moglo da utiče na odlaganje sna. Ako primetite probleme sa spavanjem posle vežbanja, pokušajte da vežbe radite ujutru ili barem završite tri sata ili više pre nego što odete u krevet.
Previše bilo kakvog veštačkog svetla nakon zalaska sunca može vam pokvariti san. Plavo svetlo sa vašeg pametnog telefona, laptopa i drugih električnih uređaja je posebno loše za kvalitet sna, jer može smanjiti nivoe melatonina. Najbolje rešenje je da odložite elektroniku što je ranije moguće uveče, kako bi se pripremili pred spavanje.
Popodnevno dremanje od 20-tak minuta može vam pomoći da izoštrite pažnju i motoričke veštine, posebno ako se osećate umorno. Ali dremke kasno popodne ili uveče mogu otežati spavanje noću. To može dovesti do nezdravog ciklusa koji narušava vašu normalnu rutinu spavanja i dovede do toga da žudite za još jednom dremkom sledećeg dana.
Primarna nesanica je poseban poremećaj, koji traje najmanje mesec dana. Postoji više faktora koji izazivaju primarnu nesanicu: velike životne promene, dugotrajni stres ili emocionalnu uznemirenost, posao koji remeti rutinu spavanja. Najbolji način za sprečavanje nesanice je razvijanje dobre rutine spavanja. U nekim slučajevima, koliko god se trudili, ne možete izbeći nesanicu. Potražite pomoć lekara ukoliko nesanica duže traje i remeti svakodnevno funkcionisanje.