Veća fleksibilnost i duži život? Novo istraživanje otkriva iznenađujuću vezu između istezanja i dugovečnosti

Redovna fizička aktivnost odavno se smatra jednim od najvažnijih faktora za očuvanje zdravlja i duži životni vek. Međutim, novo istraživanje brazilskih naučnika ukazuje na to da nije važna samo snaga mišića ili kondicija, već i fleksibilnost tela.

Na koji način bi bolja fleksibilnost mogla da bude saveznik dužeg i zdravijeg života

Rezultati studije pokazali su da osobe koje imaju veću pokretljivost zglobova i bolju fleksibilnost imaju manji rizik od prerane smrti u poređenju sa onima čije je telo manje pokretljivo.

Preporučujemo

Istraživanje su sproveli stručnjaci Klinike za medicinu vežbanja (CLINIMEX) iz Rio de Žaneira, a rezultati su objavljeni u stručnom časopisu Scandinavian Journal of Medicine & Science in Sports.

Naučnici pratili više od 3.000 ljudi gotovo tri decenije. Tim koji je predvodio dr Klaudio Gil S. Arauho (Claudio Gil S. Araújo, MD) analizirao je podatke 3.139 ispitanika srednjih godina, starosti između 46 i 65 godina u trenutku prvog pregleda. Podaci su prikupljani tokom perioda od gotovo 28 godina, dok je prosečno vreme praćenja svakog učesnika iznosilo 12,9 godina.

Cilj istraživanja bio je da se utvrdi da li nivo telesne fleksibilnosti utiče na dugovečnost.

Zašto je fleksibilnost važna kako starimo?

Pokret je jedan od osnovnih preduslova dobrog zdravlja. Redovna fizička aktivnost poboljšava zdravlje srca i krvnih sudova, smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2 i pozitivno utiče na mentalno zdravlje. Ipak, dok su brojna istraživanja dokazala da aerobne vežbe i trening snage produžavaju životni vek, uticaj fleksibilnosti je donedavno bio znatno manje proučavan.

Fleksibilnost predstavlja mogućnost mišića i vezivnog tkiva da omoguće što veći obim pokreta u jednom ili više zglobova. Njeno očuvanje važno je za pravilno funkcionisanje celog lokomotornog sistema. Kada se fleksibilnost smanji, telo se teže kreće, a povećava se rizik od bolova, posebno u vratu, donjem delu leđa i kukovima.

Na primer, smanjena elastičnost zadnje lože butine često dovodi do zategnutosti mišića, što može da izazove bol koji se širi ka donjem delu leđa i ograničava pokretljivost. Dobra vest je da se gubitak fleksibilnosti može usporiti ili sprečiti redovnim istezanjem i vežbama poput joge.

Kako je merena fleksibilnost učesnika?

Tokom prvog pregleda svim učesnicima izmereni su indeks telesne mase (BMI), vitalni parametri i evidentirana postojeća zdravstvena stanja. Zatim je sproveden poseban test fleksibilnosti poznat kao Flexitest, kojim se procenjuje pokretljivost u 20 različitih pokreta zglobova. Test je obuhvatio skočne zglobove, ramena, kolena, trup, ručne zglobove, kukove i laktove.

Za svaki pokret ispitanici su dobijali ocenu od 0 do 4, a zbir svih rezultata predstavljao je Flexindex, koji može da iznosi od 0 do 80 poena. Što je rezultat bio viši, to je fleksibilnost bila bolja. Lekari su procenjivali, između ostalog, koliko učesnici mogu da opruže laktove, saviju trup ili rotiraju ramena.

Šta su pokazali rezultati?

Analiza prikupljenih podataka pokazala je jasnu povezanost između veće fleksibilnosti i manjeg rizika od smrti usled prirodnih uzroka.

Žene su u proseku ostvarile čak 35 odsto više Flexindex rezultate u odnosu na muškarce, što potvrđuje da su generalno fleksibilnije. Kod osoba oba pola veći Flexindex bio je povezan sa manjim rizikom od smrtnog ishoda. Posebno izražena razlika uočena je kod žena. One, koje su imale najniže rezultate na testu fleksibilnosti imale su čak 4,78 puta veći rizik od smrti u poređenju sa ženama koje su bile najfleksibilnije.

Kod muškaraca je taj rizik bio 1,87 puta veći kod onih sa slabijom fleksibilnošću u odnosu na muškarce sa najboljim rezultatima.

Da li fleksibilnost zaista produžava život

Autori studije smatraju da bi procena fleksibilnosti trebalo da postane deo rutinskih zdravstvenih pregleda osoba srednjih godina. Prema njihovom mišljenju, Flexitest može da pomogne lekarima da preciznije preporuče odgovarajući program fizičke aktivnosti, kako zdravim osobama, tako i pacijentima sa hroničnim bolestima.

Ipak, istraživači naglašavaju da njihovi rezultati pokazuju povezanost između fleksibilnosti i dugovečnosti, ali ne dokazuju da upravo fleksibilnost direktno produžava život.

Stručnjaci: Potrebna su dodatna istraživanja

Rajan Glat, stručnjak za zdravlje mozga iz Instituta Pacific Neuroscience u Kaliforniji, koji nije učestvovao u istraživanju, ocenio je da rezultati predstavljaju zanimljiv doprinos razumevanju procesa starenja.

On smatra da fleksibilnost verovatno odražava ukupno zdravstveno stanje organizma, ali upozorava da još nema dovoljno dokaza da bi Flexitest postao standardni deo sistematskih pregleda. Glat ističe i da na rezultate može da utiče činjenica da su većinu ispitanika činili muškarci.

Prema njegovim rečima, uključivanje vežbi istezanja u svakodnevnu rutinu, naročito kod starijih osoba, svakako ima smisla jer fleksibilnost prirodno opada sa godinama, ali ostaje da buduća istraživanja pokažu koliko to zaista utiče na dužinu života.

Kako da poboljšate fleksibilnost?

Stručnjaci savetuju da vežbe istezanja postanu deo svakodnevne rutine, jer doprinose očuvanju pokretljivosti, zdravlju zglobova i smanjenju ukočenosti. Među najkorisnijim vežbama izdvajaju se:

• istezanje kukova privlačenjem kolena ka grudima
• istezanje pregibača kuka iz poluklečećeg položaja
• istezanje listova oslanjanjem o zid.

Samo nekoliko minuta svakodnevnog istezanja može da poboljša pokretljivost, olakša obavljanje svakodnevnih aktivnosti i smanji rizik od povreda, posebno u starijem životnom dobu.

(eKlinika.rs)