Nelečena ili nedovoljno lečena hipotireoza može da dovede do usporavanja metabolizma tela, što znači da lako možemo da se ugojimo ako ne pazimo Foto Shutterstock
Hipotireoza može biti teško stanje za upravljanje, a ono što jedemo može ometati naše lečenje. Neki hranljivi sastojci u velikoj meri utiču na to kako dobro funkcioniše štitna žlezda, a određena hrana može inhibirati sposobnost tela da apsorbuje zamenske hormone koje možemo da uzimamo u okviru lečenja štitne žlezde. Kao i kod mnogih zdravstvenih stanja, neki faktori hipotireoze su van naše kontrole, uključujući porodičnu istoriju i okruženje. Ali ishrana takođe igra značajnu ulogu.
Već dugo postoji zabrinutost zbog potencijalnih negativnih efekata koje određena jedinjenja u soji – izoflavoni – mogu imati na štitnu žlezdu. Neki istraživači veruju da previše soje može povećati rizik od hipotireoze. Studija u Scientific Reports, međutim, otkrila je da soja nema uticaja na hormone štitaste žlezde i veoma skromno podiže nivo hormona koji stimuliše štitastu žlezdu. Dakle, ne postoje posebne smernice za ishranu, ali neka istraživanja sugerišu da konzumiranje soje može ometati sposobnost apsorpcije lekova za štitnu žlezdu. Iz tog razloga, Mayo Clinic savetuje da sačekamo četiri sata nakon što smo jeli hranu na bazi soje – uključujući edamame, tofu i miso – pre nego što uzmemo redovnu dozu lekova.
Ima mišljenja da treba izbegavati povrće iz porodice krstaša, kao što su brokoli i kupus, kada imamo hipotireozu. Zabrinutost je bila da oni mogu ometati proizvodnju tiroidnih hormona ako imamo nedostatak joda. Istraživanja su pokazala da varenje ovog povrća može blokirati sposobnost štitne žlezde da koristi jod, koji je neophodan za normalnu funkciju štitne žlezde. Međutim, prema Mayo Clinic, trebalo bi da jedemo značajnu količinu povrća krstaša da bi ova hrana zaista uticala na unos joda.
Pregled istraživanja primetio je da hipotiroidizam i celijakija često idu zajedno. Iako nijedno istraživanje nije dokazalo da bezglutenska ishrana može da leči stanja štitne žlezde, možda bi bilo korisno da razgovaramo sa lekarom o tome da li bi vredelo eliminisati gluten ili da se testiramo na celijakiju. Ako odlučite da jedete gluten, obavezno izaberite integralne varijante hleba i testenine, koje su bogate vlaknima i drugim hranljivim materijama i mogu pomoći u poboljšanju sindroma nervoznih creva, uobičajenog simptoma hipotireoze. Takođe obavezno uzimajte lekove za hipotireozu nekoliko sati pre ili posle konzumiranja hrane bogate vlaknima, kako biste sprečili da ometa apsorpciju sintetičkog hormona štitne žlezde.
Utvrđeno je da masti ometaju sposobnost tela da apsorbuje lekove za nadoknadu hormona štitne žlezde, kaže dr Stephanie Lee, direktor Zdravstvenog centra za štitnu žlezdu u Bostonskom medicinskom centru i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Bostonu u Masačusetsu.
Masti takođe mogu ometati sposobnost štitne žlezde da proizvodi hormon. Neki lekari preporučuju izbacivanje sve pržene hrane i smanjenje unosa masti iz izvora kao što su puter, majonez, margarin i masni komadi mesa.
Nelečena ili nedovoljno lečena hipotireoza može da dovede do usporavanja metabolizma tela, kaže Ruth Frechman, dijetetičar iz oblasti Los Anđelesa. To znači da lako možemo da se ugojimo ako ne pazimo.
– Treba da izbegavamo namirnice sa viškom šećera jer imaju puno kalorija bez hranljivih materija – kaže ona. Najbolje je smanjiti količinu šećera koju jedemo ili pokušati da ga potpuno eliminišemo iz svoje ishrane.
– Prerađena hrana obično ima puno natrijuma, a osobe sa hipotireozom treba da izbegavaju natrijum – kaže Frechman. Nedovoljna aktivnost štitne žlezde povećava rizik od visokog krvnog pritiska, a previše natrijuma dodatno povećava ovaj rizik.
Na pakovanju prerađene hrane u deklaraciji treba pronaći opcije sa najnižim sadržajem natrijuma. Osobe sa povećanim rizikom od visokog krvnog pritiska trebalo bi da ograniče unos natrijuma na 1.500 miligrama dnevno, navodi Američko udruženje za srce.
Unos dovoljno vlakana je za nas dobar, ali previše može zakomplikovati lečenje hipotireoze. Najnovije izdanje Smernica za ishranu američkog Ministarstva poljoprivrede za Amerikance preporučuje da većina odraslih treba da uzima 25 do 38 g vlakana dnevno. Količine dijetetskih vlakana iz celih žitarica, povrća, voća, pasulja i mahunarki koje prelaze taj nivo utiču na probavni sistem i mogu da ometaju apsorpciju zamena za hormon štitne žlezde.
Jedna studija utvrdila je da kofein blokira apsorpciju zamene tiroidnih hormona.
– Osobe koje su uz jutarnju kafu uzimale lekove za štitnu žlezdu imale su nekontrolisane nivoe tiroide, i nismo mogli da shvatimo zašto. Zato moram da kažem – lekove uzimajte samo sa vodom. Trebalo bi da sačekate najmanje 30 minuta nakon uzimanja leka pre nego što popijete kafu – kaže dr Lee.
Konzumiranje alkohola može izazvati haos u nivoima tiroidnih hormona u telu i u sposobnost štitne žlezde da proizvodi hormone, ukazuje studija. Izgleda da alkohol ima toksični efekat na štitnu žlezdu i potiskuje sposobnost tela da koristi tiroidni hormon. Idealno bi bilo da osobe sa hipotireozom isključe alkohol u potpunosti ili da piju pažljivo i umereno.