Kronova bolest i ishrana koju birate mora da bude balansirana uz vođenje dnevnika Foto: Shutterstock
Kronova bolest i ishrana usko su povezani kako bi život sa ovom bolešću bio što funkcionalniji. Kod ovog zdravstvenog poremećaja, ono što ne jedete može biti jednako važno za vaše stanje, kao i ono što jedete. Za ove pacijente, izbor ishrane ipak nije tako jednostavan. Određena hrana, čak i ona koja se smatra zdravom, može da ubrza pojavu bolesti ili pogorša simptome.
Idealan izbor kada su u pitanju Kronova bolest i ishrana, razlikuje se od osobe do osobe. Dr Rian S. Carvalho, gastroenteorolog na odeljenju za gastroenterologiju i ishranu u Nationvide Children’s Hospital u Ohaju savetuje oprez. On kaže da je to neophodno prvenstveno da bi se sprečilo prekomerno nagomilavanje kalorija, proteina i hranljivih materija. Čak i kod dece, primetno je da određena hrana može da pojača simptome Kronove bolesti. Zbog toga što namirnice deluju različito kao okidači, pacijentima savetuje vođenje dnevnika ishrane.
Dr Abdullah Shatnawei, gastroenterolog i kolega dr Carvalho, objašnjava da dnevnik hrane omogućava uvid u korelaciju između onoga što ste jeli i simptoma. Takođe, to će pomoći da izračunate prosečnu i optimalnu količinu kalorija, proteina, hranljivih materija i vitamina uz pomoć stručnjaka.
Ako imate Kronovu bolest, nije neuobičajeno da ste i intolerantni na laktozu. To znači, da kao i druge intolerantne osobe, ne varite laktozu na odgovarajući način. Radi se o šećeru koji se nalazi u mleku, siru i drugim mlečnim proizvodima. Simptomi su grčevi, nadimanje, dijareja i gasovi. Mlečni proizvodi su dobar izvor kalcijuma, vitamina D i proteina. Ako u potpuno izbegavate ovu hranu, morate nadoknaditi hranljive materije iz drugih izvora. U kontroli Kronove bolesti i prevenciji drugih, umesto mleka i mlečnih proizvoda savetuje se nadoknada iz zelenog lisnatog povrća, prirodnih sokova, žitarica (ali ne svih), ili suplementi. Naravno, obavezno uz konsultaciju sa stručnjakom.
Ako su vaši simptomi izraženi, začinjena i ljuta hrana hrana može da dovede do pogoršanja simptoma, pa i do jakih bolova. I ovo se, međutim, razlikuje od osobe do osobe. Kod ljute hrane, izuzetno je važno ustanoviti kakvu reakciju izaziva. Ako imate Kronovu bolest, a ljuto vas dodatno iritira, obavezno takve namirnice izbacite iz ishrane. Pokušajte da jela začinjavate blagim začinskim biljem i malim količinama sokova od citrusa.
Mast iz hrane kakva je pržena piletina, pomfrit, teški sosovi i prelivi, često se ne apsorbuje u potpunosti u tankom crevu. Tako, dovodi i do simptoma kao što su grčevi ili tečna stolica. Umesto pržene i masne hrane, Kronova bolest i ishrana imaju drugi izbor: neka bude pečena, ili kuvana na pari. Masti, savetuju stručnjaci, i to dobre, ne treba izbegavati. Treba ih ograničiti jedino ako laboratorijske analize pokazuju povišene vrednosti. Izbegavanje nezdrave hrane je dobro pravilo ne samo za obolele od Kronove bolesti. Zna se i na šta se to odnosi: brzu hranu, prerađeno meso, rafinisane šećere i konzervanse.
Testenina od celog zrna spada u hranu bogatu vlaknima koja može da pogorša simptome Kronove bolesti. Alternativa su rafinisane testenine ili hleb koji pečete sami od odabranih vrsta brašna. Iako većina ljudi dobija dosta potrebnih vlakana iz izvora kao što su integralne žitarice, voće i povrće, za obolele od Kronove bolesti važi suprotno. Situacija je posebno ozbiljna kada je bolest u naletu, ili imate jak napad uz izražene simptome. Povećana količina vlakana tada je loša, pa i opasna.
Visok procenat obolelih od Kronove bolesti takođe ima celijakiju. I oni bi trebalo da biraju rafinisani hleb umesto onih sa celim zrnom. Stručnjaci kažu da su za njih proizvodi od rafinisane pšenice obično bolji izbor od celog zrna. Međutim, ova alternativa neće pomoći ako ne možete da svarite gluten koji se nalazi u proizvodima od pšenice. Ako je to slučaj, uz Kronovu bolest, izbegavajte sve proizvode koji sadrže gluten.
Orašasti plodovi u sirovom obliku su odličan izvor proteina i zdravih masti. Međutim, teški su za varenje, što osobama sa Kronovom bolešću može da napravi problem. Nutricionisti preporučuju putere od orašastih plodova, poput putera od kikirikija. Semenke se ne vare u potpunosti kada prolaze kroz digestivni trakt i takođe mogu da izazovu dijareju. Zbog toga, oboleli od Kronove bolesti treba da izbegavaju čak i maline, jagode, paradajz, čia i laneno seme.
Mnogi ljudi zaboravljaju da su i kokice celo zrno. Zbog toga, kada ih jedu osobe sa Kronovom bolešću, one mogu da pogoršaju neprijatne simptome. Ako vam se nešto gricka, umesto kokica možete uzeti, recimo, šaku pereca. Perece imaju malo vlakana i masti, a mala količina soli je korisna za nadoknadu natrijuma koji se izgubi tokom dijareje.
Sveže voće i povrće u svom čistom, sirovom obliku je puno vlakana i poznato je da izaziva gasove. Zbog toga se osobama koje imaju Kronovu bolest savetuje da iz eliminišu iz ishrane. Ovakva hrana je bogata vlaknima, ali ne vari se u potpunosti u tankom crevu, i stoga može dodatno da pogorša dijareju. Skuvajte povrće na laganoj vatri i jedite voće bez kore. Dobar izbor sa ovakvom obradom su brokoli, karfiol, kupus i pasulj. Uz vođenje dnevnika ishrane, znaćete da li vas nešto od ove hrane iritira i ne prija vam.