List korijandera izgleda kao list peršuna, a ukus plodova podseća na mešavinu peršuna, žalfije i citrusa Foto: Shutterstock
Korijander je svetlo zelena biljka koja se najviše koristi u meksičkoj, azijskoj i bliskoistočnoj kuhinji, ali i u druge kuhinje širom sveta koriste korijander u ishrani. Osim zbog citrusnog i paprenog ukusa, korijander se dodaje jelima i zbog brojnih zdravstvenih prednosti.
Pored boje i ukusa, korijander dodaje i znajačnu količinu hranljivih materija jelima. Četvrtina šolje sirovih listova korijandera obezbeđuje 16% dnevne vrednosti vitamina K, koji održava zdravlje kostiju i pomaže u zarastanju rana. Takođe, obezbeđuje 5% dnevne vrednosti vitamina A i 2% dnevne vrednosti vitamina C – dva vitamina odgovorna za imunološku funkciju. Osim toga, ova količina dodaje obroku manje od jedne kalorije.
Osim svoje vitaminske vrednosti, korijander takođe sadrži važna jedinjenja koja se zovu antioksidansi, prema pregledu iz 2022. objavljenom u časopisu „Molecules“. Dok korijander ima mnogo vrsta antioksidanata, jedna klasa, poznata kao polifenoli je posebno važna. Polifenoli smanjuju upalu i sprečavaju oštećenje ćelija koje bi inače moglo doprineti prevremenom starenju i povećanom riziku od bolesti.
Tradicionalna medicina dugo koristi delove korijandera (uključujući listove korijandera) za lečenje bolova, upale, gastrointestinalnih problema i dijabetesa. Iako većina lekovitih svojstava biljke tek treba da se prouči, neka israživanja kažu da ova biljka može da koristi kardiovaskularnom sistemu na razne načine, kao što je na primer regulisanje krvnog pritiska i srčanog ritma – zbog visokog sadržaja antioksidanata. Međutim, od 18 studija, samo dve su sprovedene na ljudima. Zato se ne može očekivati da će žvakanje korijandera odmah olakšati bilo kakve kardiovaskularne probleme; potrebno je još mnogo istraživanja kako bi se utvrdilo koje su sve zdravstvene pogodnosti ove biljke kada je reč o zdrvalju srca.
Ono zbog čega neki ljudi izbegavaju korijander povezano je sa njegovim mirisom i ukusom. Na primer, oko 14% populacije je genetski osetljivo na miris jedinjenja u korijanderu zvanom aldehidi. Pošto su miris i ukus tako usko povezani, ovo može učiniti da ova sveža, citrusna biljka ima ukus sapuna ili prljavštine. Sa druge strane, pošto se korijander često konzumira sirov, to može predstavljati rizik od kontaminacije bakterijama koje bi inače bile uništene tokom procesa kuvanja. Ako ste u većem riziku od razvoja ozbiljnije bolesti zbog bakterija koje se prenose hranom – na primer, trudnica ste, stariji od 65 godina ili imate neku hroničnu bolest – trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom o tome da li i u kom stanju uvrstiti korijander u ishranu.
Ako želite da lako povećate unos antioksidanata i vitamina, ukrašavanje jela sirovim korijanderom može biti za vas. Pospite ga na gvakamole, salate, pasulj, pomfrit, supe, ribu… Čak i ako niste veliki ljubitelj običnog, sirovog korijandera, pronađite recepte koji uključuju ovu biljku. Ključno je da se zabavite eksperimentišući sa načinima na koje korijander može da osveži jelo.