Promena ličnosti je posledica uticaja raznih faktori i nekih bolesti Foto: Shutterstock
Promena ponašanja, odnosno načina na koje mislimo, osećamo i reagujemo na svet oko sebe, naših navika, neobičnosti i osobenosti, događa se tokom života. Sve što čini našu ličnost, naše raspoloženje koje se menja, učenje novih stvari, fizički i duhovni rast, menja je. Međutim, na našu ličnost u ozbiljnoj meri utiču i neke bolesti. To rezultira promenom ponašanja, koje često postaje netipično u odnosu na ono na koje su ljudi navikli.
Ova bolest utiče na naše razmišljanje, rasuđivanje, pamćenje i donošenje odluka. Možete se osećati zbunjeno i promeniti način na koji se inače ponašate, ili nekome obraćate. U početku bolesti, verovatno ćete biti uznemireni ili ćete dolaziti u situaciju da se lakše iznervirate. Takva vrsta pritiska vremenom može da ostavi i ozbiljnije posledice, jer promene u ponašanju mogu da budu i drastične. Drugi ljudi će to sigurno primetiti, a pred obolelom osobom je nimalo lak zadatak da se saživi sa promenama i minimizuje njihov efekat i na svoju psihu, i na okolinu.
Sledeća najčešća vrsta demencije posle Alchajmerove bolesti jeste demencija sa Levijevim telima. Grupe određenih proteina koje se nazivaju Levijeva tela, formiraju se u delovima mozga koji kontrolišu pamćenje, kretanje i razmišljanje. Dakle, dolazi do uticaja i na psihičke i fizičke sisteme u našem telu. Ljudi koji imaju ovu bolest imaju i tendenciju da postanu pasivniji, pokazuju neuporedivno manje emocija nego ranije, gube interesovanje za hobije i druge aktivnosti.
Iako može da počne kao lagana drhtavica u rukama, Parkinsonova bolest može potpuno da promeni i način kako hodate, pričate, spavate i razmišljate. Ove promene mogu da dovedu i do nekih ponašanja poput opsednutosti sitnim detaljima ili iznenadnim nepažnjama. Kasnije, možete izgledati rasejano i biti ne tako društveni kao što ste bili. Kod nekih osoba postaće neuporedivo teže kontrolisati i zadržati misli.
Ovo neurološko oboljenje je nasledno i javlja se u tridesetim ili četrdesetim godinama života. Oštećuje moždane ćelije i nažalost, utiče na svaki segment života. Verovatno će vam biti teško da se fokusirate, donosite jednostavne racionalne odluke, možete biti ljuti do stadijuma da udarite rukom u zid kada vam nešto ne bude po volji, ili ignorisati ne osnovne stvari kao što je pranje zuba. Za neke je svakako najgore to što često apsolutno nisu ni svesni toga.
Sa ovom bolešću, naš imuni sistem zapravo napada nerve u mozgu i kičmi. Raspon problema koji mogu da se jave u svakodnevnom funkcionisanju kreće se od muka sa bešikom, do nemogućnosti hodanja. Od depresije do euforije je tanka linija, uz smeh ili plač van kontrole koji nije u skladu sa onim kako se zaista osećate. Osobe sa MS veoma često žive uz pomoć invalidskih kolica, a to neminovno menja i njihovu ličnost, kao i ličnosti i ponašanje članova bliže porodice.
Štitasta žlezda proizvodi hormone koji praktično govore telu kojom brzinom da obavlja bilo koju aktivnost. Ako se hormoni luče previše i imate hipertireozu, osoba koja ima hormonski disbalans može da se oseća kao da je u kolima u kojima je neko pritisnuo papučicu gasa i nema nameru da koči. Ove osobe mogu biti razdražljive, uznemirene, sa velikim promenama raspoloženja. Ako telo ne proizvodi dovoljno hormona, dolazi do ravnodušnosti, zaboravnosti i teškoća u razmišljanju o običnim stvarima. Lečenje je obavezno jer ako izostane, ostavlja dugoročne posledice – telo jednostavno ne može da funkcioniše ako nivo hormona nije u kakvoj – takvoj ravnoteži.
Tumori u prednjem režnju mozga utiču na centre koji rukovode emocijama, rešavanjem problema i pamćenjem, i može doći do toga da se osećate zbunjeno ili zaboravno. Takođe, prisutne su i promene raspoloženja, možete postati agresivniji ili paranoični.
Međutim, tumori u mozgu i kičmenoj nisu jedini koji utiču na promene ličnosti. Takav je slučaj, recimo, sa karcinomom u hipofizi koja kontroliše nivoe hormona, kao i adenokarcinomima, koji u ćelijama stvaraju sluz i druge tečnosti. Mesto njihove pojave može biti celo telo uključujući dojke, debelo crevo, pluća i pankreas.
Kada se dotok krvi u mozak prekine, ćelije ne dobijaju dovoljno kiseonika i počinju da odmiru. Posledice zavise od toga koliko dugo moždani udar traje i u kom delu mozga se dešava. Moguće je da nećete moći da pomerite neke delove tela, a to može, naravno, da promeni i vašu ličnost. Neke od čestih manifestacija su nervoza, osećaj nemoći, lakše ćete gubiti strpljenje, imati velike promene raspoloženja ili se ponašati impulsivnije nego ranije.
Posle nekog jakog udarca u glavu, promena ličnosti može biti skriveni simptom do koga obično dolazi kasnije. U ozbiljnijim slučajevima, možda ćete izgledata kao druga osoba, govoriti ili raditi stvari koje nikada ranije niste, niti biste uradili.
Depresija u ozbiljnom stadijumu razara svaki deo života. Utiče ne samo na raspoloženje, već i na sve o čemu razmišljate, na pamćenje, donošenje odluka. Depresija menja način na koji razmišljate o svetu oko sebe, na to kako ga vidite, koliko vam je stalo, i šta vam je važno. Može da se manifestuje različito kod muškaraca i žena. Žene se češće osećaju bezvredno, tužno i imaju osećaj krivice, a muškarci imaju tendenciju da se osećaju umorno, razdraženo i ljuto.
Ovo stanje (OCD) čini da se osećate anksiozno i imate misli i nagone koje jednostavno ne možete da kontrolišete. Najčešći primer je potreba čestog pranja ruku. Sumnjaćete u sebe i biće vam potrebno mnogo vremena da završite neke jednostavne poslove. Može biti još gore ako vas neko iskritikuje čak i ako ste zaslužili, i pokrenuti dodatnu anksioznost.
Promene raspoloženja koje prevazilaze uobičajene uspone i padove svakodnevnog života pri ovom poremećaju postaju normalno stanje. Kada ste aktivni, bićete nervozni, pričati brzo i preuzimati velike rizike u nekim sasvim običnim situacijama. Kada ste mirni, verovatno ćete biti zabrinuti, imati vrlo malo energije i osećati se bezvredno. Ponekad, ova različita osećanja mogu da budu kombinovana, pa sve to dovodi do poremećaja sna, gubitka energije i otežanog kontrolisanja toka misli.
Ova ozbiljna mentalna bolest može projektuje glasove i da osoba koja je obolela vidi stvari koje ne postoje, i da veruje u stvari koje nemaju uporište u stvarnosti. Postaju izolovane, a ako se stanje pogoršava ili ne leči, može da dovede i do velikih posledica po obolelog i okolinu. Ponašanje ovih osoba postaje neobično, a one nefunkcionalne u svakodnevnom životu, promenjenog karaktera, velike nepredvidljivosti i bez kontrole. Ako vi ili neko iz vašeg okruženja ima ovu dijagnozu, obavezno potražite stručnu pomoć i pridržavajte se terapije.