Od ključne važnosti je i određeni način ishrane i održavanje zdravog nivoa šećera u krvi.n Foto: Shutterstock
Dijabetes tipa 2 (diabetes mellitus) najčešći je oblik šećerne bolesti, javlja se kada pankreas luči male ili nedovoljne količine insulina, zbog čega ćelije ne mogu da dobijaju dovoljne količine glukoze i proizvode energiju. Ovo je hronična, doživotna bolest, koju često možemo da i nesvesno iskomplikujemo. Pored nepravilnog načina ishrane sa dosta brzih šećera (grickalica, belog brašna, slatkiša) dijabetes mogu da otežaju i loše navike, kao što je to na primer dugotrajno sedenje, navodi nova studija.
Sedelački način života može da dovede do komplikacija i na kraju smrtnog ishoda kod osoba koje boluju od dijabetesa tipa 2, otkriva studija, objavljena u časopisu Diabetes Care.
Sve može da se spreči ako osobe koje se leče od dijabetesa već danas počnu da praktikuju neki oblik fizičke aktivnosti. Dovoljna je i šetnja.
Rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih i drugih komplikacija za osobe koje imaju dijabetes tipa 2 i veći deo dana sede, veći je za čak 73 odsto. S druge strane, rizik od ozbiljnih komplikacija i mogućeg smrtnog ishoda može da se u bitnoj meri umanji ako se svake nedelje, 150 minuta, bavimo umerenom do intenzivnom fizičkom aktivnošću. Od ključne važnosti je i određeni način ishrane i održavanje zdravog nivoa šećera u krvi.
Pojedine prethodne studije navode da kod osoba sa dijabetesom tipa 2 koje dosta sede, fizička aktivnost nije umanjila rizik od komplikacija i smrtnog ishoda. Nova studija ima drugačije zaključke i tvrdi da fizička aktivnost ima itekako koristi i za ovu grupu pacijenata.
Stručnjaci savetuju svim odraslim osobama 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno, kao dobar način regulacije nivoa šećera u krvi i zaštitu od kardiovaskularnih bolesti.
Dugotrajno sedenje koje je sastavni deo profesije vozača, službenika, štetno je i za zdrave osobe, a poseban je rizik za pacijente koji se leče od dijabetesa.
Dr Sandra S. Albrecht vodeći autor ove studije objašnjava da dugotrajno sedenje slabi cirkulaciju, posebno u nogama usled čega vremenom može da dođe do stvaranja krvnih ugrušaka, koji u najtežim slučajevima dovode do moždanog ili srčanog udara.
Endokrinolog dr Jason Ng sa Department of Medicine at the University of Pittsburg koji nije bio uključen u navedenu studiju, takođe naglašava da sedenje usporava protok krvi i olakšava nakupljanja plaka unutar krvnih sudova. Dugotrajno sedenje povezano je sa lošijom kontrolom glikemije. Doktori naglašavaju da je dovoljno da se 30-to minutno sedenje prekine kratkim hodom od svega par minuta i da se stanje stabilizuje.
– Sedenje je i faktor koji može da bude faktor rizika za povećanje krvnog pritiska, šećera i nivoa holesterola i samim tim komplikacija svih bolesti – kaže dr Ng.
Dijabetes je komplikovana i skupa bolest koja ne može da se kontroliše samo fizičkom aktivnošću. Lekari naglašavaju da su bitni redovni pregledi kod endokrinologa, primena lekova za kontrolu šećera, zdrav način ishrane i naravno fizička aktivnost.
Osobe sa dijabetesom ne bi smele da puše i morale bi da izbegavaju hranu koja će im brzo dignuti šećer, kao i zasićene, trans masti. Prekomerna upotreba soli može da iskomplikuje dijabetes. Maksimalno moraju da se izbegavaju visoko procesuirane namirnice, velike količine crvenog mesa. Sve ove namirnice mogu da dovedu do visokog krvnog pritiska i gojaznosti na kraju dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
– Potrebno je da što više osoba bude upoznato sa ovim faktorima rizika, ali i celokupno društvo mora da promoviše zdravije načine ishrane i fizičko vežbanje. Možemo kada je moguće da koristimo stepenice umesto lifta, sastanci mogu da se organizuju i u šetnji – naglašava dr Albrecht.
Ukoliko veći deo dana sedimo, potrebno je da ustanemo na svakih 30 do 60 minuta. Umesto kola i gradskog prevoza, ako je izvodljivo, možemo da dođemo na posao biciklom ili peške.