Preporuka je svakodnevno konzumirati hranu bogatu prebioticima i probioticima Foto: Shutterstock
Naučni dokazi sve više sugerišu da ishrana može da izazove upale u organizmu, ali i da ih ublaži, kao i da utiče na smanjenje rizika od obolevanja od pojedinih bolesti. Prema istraživanjima jedan od ključnih uzroka ubrzanog starenja organizma i pojave bolesti jesu hronični upalni (inflamatorni) procesi u organizmu. Upala je normalan imunološki odgovor na infekciju ili toksične i strane materije, ali kada ona postane hronična dovodi do oštećenja zdravih ćelija u organizmu.
U bolesti izazvane ili potpomognute upalnim procesima spadaju: arterioskleroza, alergije, akne, maligne bolesti (rak), sva autoimuna obolenja kao što su ulcerozni kolitis, Kronova bolest i multipla skleroza, zatim celijakija, inflamatorna bolest creva, reumatoidni artritis i mnoge druge bolesti. Postoje indicije i da je depresija takođe povezana sa inflamacijom u centralnom nervnom sistemu.
Cilj antiinflamatornog načina ishrane je da, koliko je to moguće, spreči hronične upalne procese u organizmu ili da smanji njihov obim i intenzitet. Time se usporava starenje organizma i ostvaruje pozitivan efekat na sve one bolesti povezane sa upalom. Ovaj način ishrane nije namenjena isključivo osobama koje imaju zdravstvene probleme, već spada u jedan od najboljih načina ishrane, koji ne samo da smanjuje intenzitet upalnih procesa, već i obezbeđuje unos svih potrebnih hranljivih supstanci i doprinosi optimalnom zdravlju organizma.
Antiinflamatorni način ishrane je bogat namirnicama koje sadrže antioksidante koji unapređuju zdravlje, polifenole i druga jedinjenja, koja jačaju imunitet i koja imaju potencijal da se bore protiv upala i upalnih procesa u organizmu. Prema istraživanjima, nekoliko namirnica mogu da budu uzročnici upale, a među njima su visoko rafinisani ugljeni hidrati, šećer, crveno meso, trans i zasićene masti i so.
Postoje jasne preporuke za hranu koju bi trebalo uzimati više i za onu koju bi trebalo izbegavati u cilju lečenja upalnih procesa u organizmu. Studije pokazuju da načini ishrane koji nisu osmišljeni kao striktno antiinflamatorni imaju koristi za smanjenje upala, a zdravstveni stručnjaci ih preporučuju za dobro zdravlje. Na primer, mediteranska i dijeta protiv visokog krvnog pritiska, za koje mnogi smatraju da mogu da smanje rizik od srčanih oboljenja, ističu se kao efikasni antiinflamatorni način ishrane koji takođe obezbeđuju i dobro zdravlje creva.
Preporuka je svakodnevno konzumirati hranu bogatu prebioticima i probioticima. Saveti za početak antiinflamatornog načina ishrane uključuju i da zamenite pića zaslađena šećerom, kao što su gazirana i koncentrovani sokovi, običnom vodom ili vodom sa dodatkom limunovog soka. Preporučuje se i povećanje unosa vlakana kroz obroke koji sadrže više celih žitarica, voća i povrća dnevno.
Masna riba, uključujući sardine i losos, preporučuje se dva puta nedeljno. Uz to koristite više orašastih plodova, semenki, maslinovog ulja, bilja i začina. Od napitaka se preporučuju biljni čajevi posebno, čaj od đumbira, belog luka, cimeta ili ruzmarina.
Prema informacijama Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), hronična stanja, kao što su bolesti srca i moždani udar, vodeći su uzrok smrti i invaliditeta. Istraživanja pokazuju i da antiinflamatorni način ishrane smanjuje markere zapaljenja u telu i rizik od hroničnih stanja. Studija iz 2016. godine je otkrila da je mediteranska dijeta smanjila C-reaktivni protein, koji ukazuje na upalu u telu za 20, a ukupan rizik od srčanih bolesti za 30 odsto. Istraživači sugerišu da ovaj način ishrane smanjuje rizik od srčanih oboljenja tako što smanjuje upalu zidova krvnih sudova i održava njihovo zdravlje i otpornost.
Mediteranski način ishrane takođe ima potencijal da smanji rizik od razvoja reumatoidnog artritisa, iako je potrebno više studija da bi se to potvrdilo.
Simptomi hroničnih stanja, kao što su bol u mišićima, otečeni zglobovi, svrab kože, umor i promene raspoloženja, mogu postati iscrpljujući ili ometajući, jer utiču na kvalitet života a upravo ih protiv upalni način ishrane može smanjiti. Istraživanje efekata antiinflamatornog načina ishrane kod osoba sa psorijazom, hroničnom opstruktivnom plućnom bolešću i depresijom dovelo je do smanjenja pojedinih simptoma i poboljšanja kvaliteta života.
Antiinflamatorni način ishrane je u fazi ispitivanja pa još postoje različiti rezultati. Prema nekim istraživanjima, paradajz spada u namirnice koje mogu da izazovu upalu pa je preporuka da se izbegava i zameni drugim povrćem, kao što je bundeva. S druge strane, neke studuje sugerišu da sadržaj likopena u ovom povrću ima antiinflamatorna svojstva. Ovi oprečni podaci mogu da zbune. Stručnjaci preporučuju da pratite svoje stanje ukolio imate alergije i konsultujte se sa nutricionistom ili dijetetičarom kako biste napravili odgovarajući plan ishrane.
Na mnogo veb-sajtova o zdravlju nude se „najbolji“ antiinflamatorni načine ishrane za „lečenje“ stanja kao što su fibromialgija, multipla skleroza i artritis… Dok je antiinflamatorni način ishrane efikasan u smanjenju upala i poboljšanju opšteg stanja organizma, reći da je ovaj način ishrane lek za autoimune bolesti i hronična stanja je, ipak, pogrešno. Osoba može da usvoji ovaj način ishrane samo kako bi podržala odgovarajući medicinski tretman, a ne da ga zameni istim.
Naše životne navike takođe igraju ulogu u razvoju upale. Istraživači povezuju loš san, nedostatak fizičke aktivnosti i psihološki stres sa povećanom upalom, oslabljenim imunitetom i povećanim rizikom od srčanih bolesti.
Savet je da se zameni hranu koja izaziva upale, kao što su visoko rafinisani ugljeni hidrati i dodati šećeri, crveno meso, trans i zasićene masti i so — integralnim žitaricama, voćem, povrćem, jogurtom, biljem, začinima i zdravim mastima.