Šta ukazuje da nemamo dovoljno vitamina E u organizmu

Vitamin E je jedan od esencijalnih vitamina koji su telu potrebni da normalno funkcioniše. Rastvorljiv je u mastima, što znači da zahteva da se masti iz ishrane pravilno apsorbuju. Vitamin E se uglavnom skladišti u jetri, pre nego što se „krene“ u krvotok za „upotrebu“. Nedostatak ovog vitamina je neuobičajen i uglavnom se javlja kao posledica nekog hroničnog stanja, a dešava se i da neka prevremeno rođena deca imaju nizak nivo ovog vitamina.

Vitamin E se javlja u osam hemijskih oblika. Iz testa krvi lekar može da sazna koliko jednog oblika, alfa-tokoferola, osoba ima. Koristeći ove informacije, oni mogu utvrditi da li je ukupan nivo vitamina E u normalnim vrednostima. Normalan nivo je obično u rasponu od 5,5-17 miligrama po litru (mg/L). Opseg normale može biti drugačiji za prevremeno rođenu bebu i decu mlađu od 17 godina. Kada odrasla osoba ima manje od 4 mg/L vitamina E u krvi, obično im je potrebna suplementacija.

Znaci i simptomi nedostatka vitamina E

Nizak nivo vitamina E izaziva:

– Slabost mišića. Vitamin E je neophodan za centralni nervni sistem. On je među glavnim antioksidansima u telu, a nedostatak dovodi do oksidativnog stresa, koji može dovesti do slabosti mišića.
– Poteškoće u koordinaciji i hodanju. Nedostatak može prouzrokovati razgradnju određenih neurona, što šteti njihovoj sposobnosti da prenose signale.
– Utrnulost i peckanje. Oštećenje nervnih vlakana može sprečiti nerve da pravilno prenose signale, što dovodi do ovih senzacija, koje se takođe nazivaju periferna neuropatija.
– Pogoršanje vida. Nedostatak vitamina E može oslabiti svetlosne receptore u mrežnjači i drugim ćelijama u oku. To može dovesti do gubitka vida.
– Problemi sa imunološkim sistemom. Neka istraživanja sugerišu da nedostatak vitamina E može inhibirati imune ćelije. Starije odrasle osobe mogu biti posebno ugrožene.

Slabost mišića i poteškoće u koordinaciji su neurološki simptomi koji ukazuju na oštećenje centralnog i perifernog nervnog sistema. Periferni sistem je mreža nerava koja se nalazi izvan mozga i kičmene moždine. Ovi neuroni prenose poruke po celom telu. Centralni nervni sistem komunicira između mozga i kičmene moždine. Ovojnice neurona se uglavnom sastoje od masti. Kada telo ima premalo vitamina E, ono sadrži manje antioksidanata koji štite ove masti, a funkcija nervnog sistema se kvari.

Uzroci nedostatka vitamina E

Genetika. Učenje o porodičnoj istoriji može olakšati dijagnostikovanje određenih retkih, naslednih bolesti. Dve od ovih bolesti, kongenitalna abetalipoproteinemija i porodični izolovani nedostatak vitamina E, su hronične i rezultiraju ekstremno niskim nivoom vitamina E.

Hronična stanja. Nedostatak vitamina E takođe može biti posledica bolesti koje ozbiljno smanjuju apsorpciju masti. To je zato što telu treba masti da pravilno apsorbuje vitamin E. Neke od ovih bolesti uključuju:

– hronični pankreatitis
– celijakiju
– holestatsku bolest jetre
– cističnu fibrozu.

Nedostatak je takođe čest kod novorođenčadi i beba rođenih pre vremena koje imaju nižu porođajnu težinu i manje masti. Prevremeno rođena beba je posebno ugrožena jer nezreli digestivni trakt može ometati apsorpciju masti i vitamina E. Nedostaci vitamina E kod bebe takođe mogu dovesti do hemolitičke anemije, koja uništava crvena krvna zrnca.

Kada posetiti lekara

Kada osoba nema istoriju genetske bolesti, ali ima simptome nedostatka vitamina E, trebalo bi da se obrati lekaru. Izuzetno nizak nivo vitamina E u krvi može ukazivati na osnovni zdravstveni problem. Dalja ispitivanja će pomoći da se utvrdi uzrok i opcije lečenja. Suplemetacija vitaminom E je često efikasna. Kod novorođenčadi koji imaju nedostatak vitamina E, trenutna praksa uključuje davanje suplementa vitamina E kroz cev u želucu. Kada je potrebno, može se primeniti i intravenozno. Iako jedna doza može dovoljno podići nivo vitamina E u krvi, može biti potrebno i više doza. Deca i odrasli sa nedostacima nastalim kao posledica naslednih stanja, zahtevaju suplementaciju visokim dozama vitamina E. Suplementacija može zaustaviti napredovanje bolesti. Kada se nedostatak otkrije rano, mogu se sprečiti neurološki simptomi.

Vitamin E u ishrani

Malo je verovatno da osoba ima nizak nivo vitamina E osim ako nema neku hroničnu bolest, genetsko stanje ili ishranu sa izuzetno niskim sadržajem masti. Za druge, suplementacija obično nije neophodna. Vitamin E je u izobilju u širokom spektru namirnica. Telo ga ne može proizvesti, pa se mora uneti ishranom ili suplemenima. Namirnice koje sadrže vitamin E uključuju:

– biljna ulja, kao što su ulje pšeničnih klica, ulje od kikirikija i maslinovo ulje
– orasi, semenke
– integralne žitarice
– mleko
– većina povrća, uključujući spanać, blitvu, crvene paprike i avokado.

Komplikacije ako dođe do višeg nivoa vitamina E

Ne bi trebalo da uzimamo previše suplemenata vitamina rastvorljivih u mastima, uključujući vitamine A, D, E i K. Prekomerni nivoi vitamina E mogu izazvati abnormalno krvarenje, bolove u mišićima, dijareju i povraćanje. Krvarenje može povećati rizik od moždanog udara i rane smrti. Previše vitamina E takođe može da utiče na razređivače krvi, kao što su varfarin i lekovi za hemoterapiju. Zato se uvek treba konsultovati sa lekarom o svim suplementima i vitaminima koje redovno uzimamo. Nije dobro prekoračiti preporučenu dozu suplemenata osim ako to nije po savetu i pod kontrolom lekara.