Prof.dr Dino Tarabar: Muku i svakodnevni bol onih sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom ne vidi niko Foto: Stefan Đaković / Shutterstock
Kronova bolest i ulcerozni kolitis pripadaju grupi zapaljenskih bolesti koje zahvataju tanko i/ili debelo crevo. Pravovremenom dijagnozom i odgovarajućom terapijom pacijenti se dovode u stanje remisije, što između ostalog, značajno poboljšava kvalitet njihovog života.
– Karakteristično za Kronovu bolest je to što zapaljenje ponekad obuhvata celokupni put od sluzokože usta do anusa. Obe bolesti su zapaljenskog karaktera, ali je razlika i u tome što ulcerozni kolitis zahvata samo sluznicu debelog creva. Svrstane su u ozbiljne bolesti, jer mogu životno da ugroze pacijenta ako se ne otkriju na vreme i ne leče adekvatno. Takođe, odlikuju se i time da se dominantno razvijaju u delu sveta određenom kao zapadna hemisfera (zapadna Evropa, Amerika, Australija, Kanada…). U našoj zemlji broj obolelih od Kronove bolesti je u porastu. Procenjuje se da od zapaljenskih bolesti creva trenutno boluje više od 10.000 ljudi – kaže u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog.
Ako se izuzme genetska predispozicija, jasan uzrok za nastanak ovih bolesti nije jasan, naglašava prof. dr Dino Tarabar, ali dodaje i da ona često nije ključni faktor. Kod svih pacijenata sa zapaljenskim bolestima creva prisutno je prejako zapaljensko reagovanje na prisustvo sopstvenih bakterija u crevima. To, kaže prof. dr Tarabar, kod njih za posledicu ima upravo oštećenje creva.
Profesor Tarabar, čija su uža specijalnost upravo zapaljenske bolesti creva, naglašava da obe ove bolesti creva u početku veoma često prolaze neopaženo. Objašnjava i zašto:
– Najkarakterističniji simptomi su neki koji se mogu javiti i svakodnevno: česte prolivaste stolice, ponekad sa pojavom sluzi i krvi, bolovi u trbuhu, temperatura, netipična anemija. Najbolji putokaz da se u organizmu možda dešava nešto što ima veze sa zapaljenskim procesima u crevima, koji zahtevaju dodatnu dijagnostiku, upravo jesu te čestе prolivaste, ponekad krvave stolice. Sledeće što se događa je gubitak apetita, uz preosetljivost na poduži spisak namirnica. Tako organizam s vremenom ostaje uskraćen za vrlo važne hranljive sastojke. Dolazi do značajnog gubitka telesne težine, lošeg kvaliteta života, pa i ozbiljnijih poremećaja.
Kronova bolest javlja se u nekoliko različitih formi. Od njih zavisi i simptomatologija. Prema rečima dr Tarabara, bolest je u početku isključivo zapaljenska. Tada se promene dešavaju u lumenu creva, ili se pojavljuju fistule gde dolazi do izlivanja fekalija na trbušni zid. Moguća je i komunikacija creva sa drugim okolnim organima (vagina, bešika, susedne vijuge tankih i/ili debelog creva).
– U daljem toku bolesti, formiraju se suženja na vijugama creva. Ona dovode do prestanka normalne peristaltike i uvode pacijente u takozvano stanje zapetljaja creva (ileus). Tada je potrebna hitna hirurška intervencija. Ako postoje fistule oko čmara ili između vagine i čmara, kvalitet života kod žena je dodatno pogoršan. Kod agresivnijih formi bolesti, pored crevnih može da dođe i do vancrevnih manifestacija, kakve su kožne promene (erithema nodosum), problemi sa zglobovima (artritisi), očima (episkleritisi) – navodi sagovornik našeg portala.
– Pre svega treba uraditi ileokolonoskopiju (kolonoskopski pregled debelog creva). Nekad je potrebno uraditi pregled tankih creva magnetnom rezonancom. To podrazumeva pregled sa kontrastom, što će obezbediti da se stekne uvid ima li promena na zidovima tankih creva i da li postoje fistule. U tom slučaju, ne može se izbeći hirurška intervencija uz uklanjanje obolelog dela creva, kako se inflamacija i infekcija ne bi dalje proširile – objašnjava gastroenterolog i onkolog.
Prema rečima prof.dr Dina Tarabarai, blaže forme bolesti se leče konzervativno (lekovima). Kako je reč o neizlečivom, hroničnom oboljenju, cilj lečenja je dovesti obolele u stanje remisije (mirnu fazu bolesti). Hospitalizacija je u nekim slučajevima neophodna čak kod blažih oblika, jer konzervativno lečenje, odnosno lekovi, imaju i niz neželjenih efekata, prvenstveno infekcije.
Prof. dr Tarabar navodi da je biološka terapija najinovativniji vid lečenja, koji se primenjuje i kod nas. Podrazumeva davanje antitela na prozapaljenske proteine koji pokreću upalu u crevima (tumor nekrozis faktor, IL 12/23, JAK inhibicija).
– Efikasnom terapijom, primenjenom na vreme, pacijenti mogu da se uvedu u dugotrajne i stabilne remisije. To će im omogućiti potpuno normalan život, bez tegoba. Nažalost, u retkim slučajevima, smrtnost je mogući ishod ove bolesti. Do njega može da dođe usled komplikacija izazvanih teškim formama bolesti. Zbog neadekvatnog lečenja i negativnih efekata primene određenih lekova, organizam može da odreaguje infekcijom, ali i razvojem maligne bolesti – upozorava rukovodilac Centra za zapaljenske bolesti creva.
U slučaju uznapredovale faze bolesti, ne može se, naglašava prof. dr Tarabar, izbeći hirurško lečenje. Za Kronovu bolest je karakteristično i to da su ponekad u pitanju više puta ponavljane intervencije. To dodatno utiče na već značajno urušeni kvalitet života obolelih.
– Kako su obolevanju najpodložnije osobe od druge do četvrte dekade života, koje bi tada trebalo da budu i najproduktivnije, i lekari i društvo moraju da daju maksimalan doprinos da im se život olakša. Najveći broj obolelih ne može da obavi ni neke svakodnevne aktivnosti koje podrazumevaju izlazak iz kuće. Čak i običan odlazak u kupovinu, poštu, kod lekara, u apoteku, u školu, fakultet ili na posao, zahteva posebnu pripremu i organizaciju, uz stalni strah da neće imati mogućnost korišćenja toaleta – opisuje profesor Tarabar sa čime se svakodnevno bore njegovi pacijenti.
– Treba živeti sa svakodnevnim bolom, krvarenjem, umorom, temperaturom, nagonima za pražnjenje creva, koji ne mogu da se iskontrolišu ili odlože. Neki od obolelih imaju čak i do 15 stolica dnevno, često uz pojavu krvi. Teško nalaze emotivne partnere, ređe stupaju u brakove, imaju problem sa zapošljavanjem ili opravdanim izostajanjem sa posla. Prisutno je veliko nerazumevanje, čak i najbliže okoline, poslodavaca, prijatelja… – opisuje dr Tarabar život osoba obolelih od Kronove bolesti.
Tako je kod mnogih logična posledica, uz primarnu bolest – anksioznost i depresija, kaže profesor Tarabar, i dodaje da se u slučaju obolelih od zapaljenskih bolesti creva, njihova svakodnevna muka, bol i patnja praktično ne vide. Zbog toga bi sve odgovorne strukture u društvu trebalo da se angažuju da im se omogući ostvarivanje statusa i priznavanje invaliditeta, jer oni to i jesu, apeluje naš sagovornik.
Jedna od važnih mera prevencije i sprečavanja pojave Kronove bolesti, prema rečima prof.dr Tarabara, jeste izbegavanje olakog davanja antibiotika deci. Oni, kao što je poznato, uništavaju normalnu crevnu floru i samim decu čine više predisponiranim za obolevanje pri kontaktu sa patogenim mikroorganizmima. Slično je, naglašava prof. dr Tarabar, i sa upotrebom nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID), koji takođe negativno deluju na sluznicu digestivnog trakta.
Izuzetno je važno, prema mišljenju našeg sagovornika, edukovati sve kategorije stanovništva o štetnosti pušenja. Ono značajno pogoršava tok Kronove bolesti, pa je tako njegov savet da oboleli pušači ostave cigarete. Alkohol i gazirana pića treba izbegavati dok je bolest u akutnoj fazi, naglašava prof. dr Dino Tarabar u razgovoru za naš portal.
Japanski naučnici su, prenosi nam prof. dr Tarabar, došli do saznanja da osobe koje pate od zapaljenskih bolesti creva imaju u organizmu manjak vitamina K i D. Naime, oboleli od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa imaju značajno viši nivo osteokalcina u serumu, a upravo njegov povišeni nivo ukazuje na manjak vitamina K.
Takođe, otkrivena je i povezanost između povišenih nivoa osteokalcina i indeksa aktivnosti bolesti. Nedostatak vitamina K u vezi je sa upalnim procesima, a to je karakteristično pre svega za Kronovu bolest. Istovremeno, kod obolelih je zabeležen i manjak vitamina D. Upravo usled nedostatka vitamina K i D, oboleli od zapaljenskih bolesti creva predstavljaju rizičnu grupu i za razvoj osteopenije, bolesti koju karakteriše gubitak koštane mase, naglašava u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog.