Zašto je celo voće bolje od soka: Šta gubimo kada cedimo sok umesto da pojedemo celu voćku

Celo voće daleko je korisnije za ishranu čoveka nego ceđeni sok od istog tog ploda, jer, kada pravimo sok od voća gubimo mnogo hranljivih materija, navode dijetetičari. Voće i povrće prepuno je vitamina i minerala neophodnih za dobro zdravlje. Istina je da ceđenje sokova može da poveća unos određenih hranljivih materija, ali – kada iscedite sok iz ploda  ostavljate neiskorišćenim neke važne hranljive materije i rizikujete povećanje nivoa šećeera u krvi.

Celo voće u blenderu ulazi u napitak, ali ceđenjem se gube važne hranljive materije

Pravljenje sokova i smutija od voća nije stvar pomodarstva poslednjih godina jer sokovi su se od voća i  povrća pravili stotinama godina unazad. I koliko god da su ceđeni sokovi popularni danas, ne treba zaboraviti da postoji velika nutritivna razlika između soka i celog voća. Dijetetičari navode da se smutiji prave u blenderima koji „razbijaju“ plodove do tačke kada postaju tečnost koja može da se pije kroz slamku. Sokovnici, s druge strane, izvlače tečnost iz voća i povrća. Kada napravimo smuti, sve što uđe u blender naćiće se u napitku, ali, ceđenjem se odbacuje pulpa voća. A pulpa je u stvari najvažniji deo voća s obzirom na to da je prepuna vlakana koja su veoma korisna za organizam, a posebno za regulaciju nivoa šećera u krvi.

Kako ceđeni sokovi utiču na nivo šećera u krvi?

Sok od ceđenog voća jeste zdraviji od fabričkih sokova sa dodatim šećerom, ali i pored toga ne može da se meri sa konzumiranjem celog voća. Ono što organizam dobija od prirodnih sokova od voća i povrća je dobra količina vitamina, minerala, antioksidanata, polifenola i drugih jedinjenja neophodnih za održavanje zdravlja. U zavisnosti od odabranog voća sokovima može da se poveća unos vitamina C, vitamina K, folne kiseline, magnezijuma i drugih korisnih jedinjenja.

Međutim, nedostatak vlakana koja ostaju u odbačenoj pulpi dovode nas u rizik od skoka nivoa šećera u krvi. Ukoliko želite da kontroliše nivo šećera u krvi, bilo zbog dijabetesa ili nekog drugog stanja, treba obrati pažnju na tri hranljiva sastojka – masnoće, vlakna i proteine/belančevine. Za sva ova tri hranljiva sastojka našem telu je potrebno više vremena da se svare od šećera. Dakle, kada masnoće, vlakna i proteine jedemo istovremeno sa šećerom, našem telu je potrebno više vremena da svari šećer što znači da je manja verovatnoća da ćemo primetiti brzi porast šećera u krvi. Stručnjaci savetuju da skok šećera u krvi može da se izbegne ako se napravi dobra kombinacija namirnica koje sadrže masti, vlakna i/ili proteine, pa i šećer.

Vlakna prave veliku razliku u zdravstvenom sadržaju hrane i pića. Neki od polifenola i antioksidanata iz hrane nalaze se upravo u vlaknima, a kada njih uklonite gubite neke od tih hranljivih materija. Takođe, pored stabilizacije šećera u krvi,  vlakna su važna za osećaj sitosti i pomažu kod varenja i snižavanja holesterola.

Pravljenjem soka, odnosno ceđenjem voća iz ploda se uklanjaju vlakna i to menja način na koji prirodni šećeri u hrani funkcionišu u našem telu. Dakle, mnogo je veća verovatnoća da će nešto poput soka od jabuke imati veliki uticaj na šećer u krvi nego kada pojedemo celu jabuku. U svom prirodnom obliku, celo voće ili plodovi, puni su prirodnih šećera. A za većinu ljudi, prirodni šećeri iz cele hrane ne izazivaju skokove šećera u krvi na način na koji to čine rafinisani šećeri. Ali, kada se iz hrane ili voća uklone vlakna sadržaj šećera u voću deluje više kao rafinisani šećer u telu. Tada se javlja nalet šećera – žudnja za šećerom što za osobe sa dijabetesom može da bude opasno.