Visoki nivoi kreatinina u krvotoku ili urinu mogu ukazivati na to da bubrezi ne filtriraju krv efikasno. Ishrana pogodna za bubrege uključuje raznovrsno sveže voće, povrće, integralne žitarice i nemasne proteine. Takođe treba da sadrži malo natrijuma, fosfora i kalijuma. Ishrana može biti ključna u upravljanju i za smanjenje nivoa kreatinina i unapređenju zdravlja bubrega.
Brojne su namirnice koje će nam pomoći da značajno smanjimo nivo kreatinina i održimo dobru funkciju bubrega kroz ishranu.
– Kupus
Veruje se da kupus snižava nivo kreatinina u krvi zbog svojih hranljivih materija poput antioksidanata i jedinjenja sumpora. Pomaže tako što poboljšava funkciju bubrega, a studije sugerišu da njegovi antioksidansi imaju zaštitni efekat na bubrege.
Pored toga, dijetna vlakna kupusa mogu pomoći kod varenja i uklanjanja otpadnih materija, potencijalno smanjujući nivoe kreatinina u krvi, jer je kreatinin otpadni proizvod koji obično izbacuju bubrezi.
– Karfiol
Još jedno povrće koje može pomoći u smanjenju nivoa kreatinina je karfiol. Odličan je za hroničnu bolest bubrega zbog visokog sadržaja vlakana, koja mogu pomoći u promovisanju izlučivanja otpadnih proizvoda iz tela, uključujući kreatinin. Osim ovoga, karfiol je dobar izvor antioksidanata i drugih hranljivih materija za koje se zna da su korisne za zdravlje bubrega, kao što su vitamin C i folna kiselina.
Takođe je važno napomenuti da karfiol ima malo kalijuma, što je korisno za osobe sa bubrežnom bolešću za koje je važno da kontrolišu nivoe elektrolita.
– Šargarepa
Osim beta karotena, šargarepa ima pektine, hranljivu vrstu vlakana. Studije navode da pektin pomaže u sprečavanju zatajenja bubrega. Ima diuretički efekat koji pomaže bubrezima da se otarase vode i toksina iz našeg tela. Pektin takođe smanjuje nivo kreatinina. U isto vreme, treba znati da, iako je odlična za bubrege, šargarepa ima umereno visok sadržaj oksalata. Zbog ovoga, osobe koje imaju oksalatni kamen u bubregu treba da ih koriste u maloj količini.
– Luk
Luk sadrži alicin, supstancu koja pomaže u poboljšanju disfunkcije bubrega i snižavanju krvnog pritiska. Pored toga, luk je dobar izvor vitamina C i kalcijuma, koji su važni za održavanje zdrave funkcije bubrega.
Luk je takođe bogat bioaktivnim jedinjenjima koja imaju antioksidativna svojstva. Ova bioaktivna jedinjenja su korisna kao antiinflamatorna sredstva.
– Plavi patlidžan
Ovo povrće ima malo kalijuma i natrijuma, što ga čini odličnim izborom za one koji imaju bolest bubrega.
Studija iz 2014. godine takođe je pokazala da hlorogenska kiselina, antioksidans u patlidžanu, može smanjiti loš holesterol i rizik od bezalkoholne bolesti masne jetre. Pored toga, istraživanja su pokazala da patlidžan može imati diuretička svojstva, što znači da može pomoći u povećanju proizvodnje urina i eliminaciji otpadnih proizvoda, uključujući kreatinin, iz tela.
Sadržaj vlakana u patlidžanu takođe može da pomogne pravilan rad creva i efikasno eliminisanje toksina i otpadnih proizvoda iz organizma.
– Tamnozeleno lisnato povrće
Tamnozeleno lisnato povrće ima širok izbor vitamina, minerala i vlakana. Mnoga od ovog povrća takođe sadrže zaštitna jedinjenja poput antioksidanata.
Natapanje ovog povrća preko noći pomaže da se smanje nivoi oksalata, koji mogu doprineti stvaranju kamena u bubregu i ometati sposobnost tela da izlučuje otpadne proizvode, uključujući kreatinin.
Zeleno lisnato povrće takođe ima visok sadržaj vlakana, što može pomoći u poboljšanju zdravlja probave i promovisanju redovnog pražnjenja creva, omogućavajući telu da efikasnije eliminiše toksine i otpadne proizvode. Pored toga, bogato je raznim hranljivim materijama i antioksidansima koji mogu imati blagotvorno dejstvo na funkciju bubrega.
Međutim, ovo povrće je bogato kalijumom, pa oni koji su na ograničenoj ishrani i dijalizi ne bi trebalo da ga jedu.
– Brusnice i borovnice
Borovnica ima malo fosfora i natrijuma, što je čini odličnom za ishranu pogodnu za bubrege.
Brusnice sadrže fitonutrijente, koji sprečavaju infekcije bubrega i urinarnog trakta. Takođe imaju malo natrijuma, fosfora i kalijuma, što ih opet čini odličnim za bubrege.
Bobičasto voće pomaže u smanjenju upale u telu i štiti od oksidativnog oštećenja.
– Integralne žitarice
Cela zrna su odličan izvor antioksidanata, dijetnih vlakana, minerala i vitamina. Ishrana bogata integralnim žitaricama pomaže u poboljšanju funkcije bubrega kod osoba sa hroničnom bolešću bubrega i smanjuju rizik od razvoja ovih bolesti.
Cela zrna takođe imaju različite zdravstvene prednosti, uključujući manji rizik od dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti, smanjene šanse za gojaznost i poboljšano zdravlje creva. Stoga, uključivanje celih žitarica u uravnoteženu ishranu može biti od koristi za opšte zdravlje bubrega.
– Semenke
Dodajte malo semenki bundeve, čije ili lana u svoju ishranu kako biste smanjili upalu i poboljšali funkciju bubrega.
Seme bundeve, suncokreta, čia i laneno seme imaju potencijalne koristi za osobe sa bubrežnim problemima, uključujući visok nivo kreatinina. Na primer, laneno seme ima antioksidativna i antiinflamatorna svojstva, a kako navode stručnjaci, dodatak lanenog ulja ishrani smanjio je oštećenje bubrega kod modela miševa koji su imali zatajenje bubrega.
Pored toga, čia seme bogat je izvor ALA (alfa-linolenske kiseline). Ima blagotvorno dejstvo na funkciju bubrega. Studije su takođe otkrile da semenke bundeve mogu pomoći u poboljšanju kontrole šećera u krvi i smanjenju rizika od dijabetičke nefropatije, uobičajene komplikacije dijabetesa koja pogađa bubrege. Ove semenke sadrže kalijum i fosfor. Količina koju svakodnevno možete da unesete u potpunosti zavisi od vrste dijalize koju primate ili od stadijuma bolesti bubrega.
– Proteini na biljnoj bazi
Biljni proteini nude prednosti koje se protežu izvan natrijuma i masti. Sadrže kalcijum, magnezijum i vitamin C. Konzumiranje biljnih proteina može pomoći u smanjenju kiselosti u obrocima, što pomaže u poboljšanju funkcije bubrega. Neke ili sve izvore životinjskih proteina možemo da zamenimo opcijama na bazi biljaka, kao što su pasulj, sočivo i tofu. Uključivanje ove hrane u našu ishranu je dobar način da smanjimo nivo kreatinina.
Zdrava ishrana koja sadrži malo soli i masti i bogata integralnim žitaricama, voćem i povrćem generalno se preporučuje osobama sa hroničnom bolešću bubrega. U isto vreme, uvek se treba konsultovati sa lekarom.