Melasa je gust, sirupast nusproizvod procesa prerade šećera Foto Shutterstock
Melasa je gusta, viskozna tečnost koja potiče od šećerne trske i šećerne repe. Ona je nusproizvod procesa proizvodnje šećera. Tradicionalno, melasa se koristila kao hrana za životinje i za proizvodnju sirćeta, limunske kiseline i etil alkohola. Može da se koristi i kao alternativa šećeru. Zagovornici veruju da melasa može da bude korisna za različite aspekte zdravlja, uključujući zdravlje kostiju i nedostatak gvožđa, zbog sadržaja hranljivih materija. Međutim, ne postoje jaki naučni dokazi koji ovo mišljenje podržavaju.
U poređenju sa drugim zaslađivačima, melasa može pružiti više zdravstvenih koristi. Razlog je taj što melasa ima visok sadržaj minerala i hranljivih materija koji se ne nalazi u mnogim drugim zaslađivačima.
– Može da leči anemiju zbog nedostatka gvožđa
Uključivanje melase u ishranu može ne samo da poveća nivoe gvožđa, već i da pomogne u sprečavanju ili lečenju anemije zbog nedostatka gvožđa.
U 100 g čiste crne melase ima 5 mg gvožđa. Smatra se da je samo 1 supena kašika ove melase dobijene bilo iz šećerne trske ili šećerne repe lek za anemiju zbog nedostatka gvožđa.
Međutim, u melasi je nehem gvožđe, vrsta gvožđa koje se nalazi u biljkama i koje se ne apsorbuje tako dobro kao gvožđe iz mesa (hem gvožđe). Nehem gvožđe bolje se apsorbuje sa izvorom vitamina C, uključujući citrusno voće i paprike.
Melasa sadrži gvožđe i druge hranljive materije kao što su sumpor (u sumporovanoj melasi), fruktoza i bakar koji mogu da poboljšaju apsorpciju gvožđa.
Međutim, dokazi o efikasnosti melase u lečenju anemije usled nedostatka gvožđa su uglavnom anegdotski. Stoga je potrebno više istraživanja.
– Može da potpomogne zdravlje kostiju
Minerali u melasi, kao što su kalcijum, magnezijum i fosfor, neophodni su za zdravlje kostiju.
Za održavanje zdravlja kostiju najbolji je adekvatan unos kalcijuma, magnezijuma i fosfora. Unos kalcijuma i fosfora povezan je sa poboljšanom mineralnom gustinom kostiju i rastom; magnezijum je vitalan za razvoj kostiju. Neunošenje dovoljno ovih minerala može povećati rizik od osteoporoze.
Jedna supena kašika melase sadrži 11 odsto dnevne vrednosti (DV) magnezijuma i 3 procenta DV kalcijuma.
Međutim, treba napomenuti da postoji minimalan broj naučnih istraživanja koji se bave direktnom ulogom melase u zdravlju kostiju. Potrebno je više istraživanja u ovoj oblasti.
– Može podržati energiju
Za razliku od rafinisanog šećera, melasa sadrži prirodne šećere. Ovi šećeri takođe su ugljeni hidrati, koji su omiljeni makronutrijent potrebni za energiju. To znači da melasa može pružiti održiv izvor energije.
Melasa sadrži fermentabilne šećere, što je čini pouzdanim izvorom energije za stoku. Pošto su šećeri u melasi koncentrisani, ona se takođe smatra efikasnim izvorom energije.
U poređenju sa rafinisanim šećerom, melasa (i neki drugi prirodni zaslađivači) sadrži više hranljivih materija. Ovi hranljivi sastojci mogu pomoći melasi da obezbedi brzu, ali stabilnu energiju koja može da smanji insulinsku rezistenciju, koja se javlja kada ćelije ne reaguju dobro na insulin i ne mogu da preuzmu glukozu iz krvi da bi se koristila kao energija, što od pankreasa zahteva da proizvodi više insulina.
Takođe postoji interesovanje za korišćenje melase kao izvora energije za sportiste. Međutim, potrebno je više istraživanja da bi se utvrdilo da li je melasa pouzdaniji izvor energije od drugih ugljenih hidrata.
– Može ublažiti opstipaciju kod dece
Melasa može biti prirodna opcija za lečenje zatvora.
Jedna studija uporedila je crnu melasu sa PEG sirupom kod dece sa funkcionalnim zatvorom. Tokom mesec dana, učesnici su konzumirali ili crnu melasu ili polietilen glikol (PEG) sirup u dozi od 1 mililitar po kilogramu (mL/kg) telesne težine. I crna melasa i PEG sirup efikasno su ublažili zatvor kod dece.
Klistir sa mlekom i melasom ponekad se koristi u bolničkim uslovima za ublažavanje opstipacije kod dece i smatra se bezbednim i efikasnim.
Postoji nekoliko varijanti melase. Svaka vrsta melase zavisi od njenog izvora i procesa koji se koristi za proizvodnju.
Melasa je gust, smeđi sirup od šećerne trske ili šećerne repe. To je proizvod procesa prerade šećera u kome se saharoza izvlači iz izvora. Melasa se odvaja od kristala šećera centrifugiranjem. Ovaj metod razdvaja molekule različite gustine tako što ih vrti u rastvoru pri velikim brzinama oko ose.
Što više šećerna trska ili šećerna repa prolazi kroz centrifugiranje, melasa postaje gušća. Prva melasa iz procesa proizvodnje šećera je najslađa i najsvetlije boje. Crna melasa, najgušća, najkoncentrovanija forma, proizvod je finalne centrifuge.
Melasa može biti sumporizovana ili nesumporizovana. Sumporizovana melasa sadrži oblik sumpora – sumpor dioksid, konzervans. U nesumporizovanoj ga nema.
Mnogi melasu koriste zbog njenih nutritivnih benefita, uključujući i antioksidanse.
I melasa iz šećerne trske i iz šećerne repe smatraju se izvorima hranljivih materija zbog sadržaja makronutrijenata (hranjivih materija neophodnih za naš organizam) i mikronutrijenata (hranjivih materija potrebnih u manjim količinama od makronutrijenata). Međutim, ova dva izvora melase nisu potpuno ista.
Melasa od repe sadrži više proteina od melase šećerne trske, ali melasa iz šećerne trske sadrži više biotina. Melasa iz šećerne trske takođe ima veću koncentraciju kalcijuma i fosfora, dok melasa iz šećerne repe ima više natrijuma i kalijuma.
Melasa je izvor minerala, makronutrijenata i drugih vitalnih hranljivih materija. Melasa je posebno bogata nekim mineralima, kao što su gvožđe, kalcijum i magnezijum. Zbog svog sadržaja gvožđa, veruje se da melasa koristi onima sa anemijom zbog nedostatka gvožđa. Melasa takođe može biti korisna i osobama sa većim rizikom od razvoja anemije zbog nedostatka gvožđa, kao što su trudnice ili dojilje, ženama koje imaju menstruaciju, deci i osobama koje se pridržavaju određene dijete.
Melasa takođe sadrži kalcijum i magnezijum, dva minerala vitalna za zdravlje kostiju. Istraživanja pokazuju da kombinovanje kalcijuma, magnezijuma i drugih hranljivih materija može pomoći u prevenciji osteoporoze.
Pored toga, melasa sadrži različite antioksidanse, uključujući polifenole i flavonoide.
Tipična doza melase je 1 kašika, koja sadrži sledeće:
Mnogi ljudi koriste melasu kao zaslađivač zbog njenih dodatnih nutritivnih prednosti. Melasa se može koristiti i konzumirati na mnogo načina.
Pekari melasu mogu da koriste za kolače, hleb, kolače, pite, medenjake i druge poslastice.
U slanim jelima melasa može da bude potrebna kao pojačivač ukusa. Melasa može da se koristi za glazuru ili sos za piletinu, svinjetinu, ribu ili povrće. Takođe se ponekad dodaje u recepte za pečeni pasulj.
Neki melasu koriste kao zamenu za druge zaslađivače, kao što su javorov sirup, med i kukuruzni sirup, kako bi povećali hranljivu vrednost. Kod ove upotrebe treba znati da je melasa manje slatka od ovih i drugih zaslađivača.
Pravilno skladištenje melase pomoći će da se obezbedi svežina, ukus i rok trajanja. Najbolje bi bilo da se čuva na sobnoj temperaturi i na hladnom i suvom mestu kao što je orman ili ostava. Melasu treba čuvati u originalnoj tegli ili kontejneru.
Melasa može da se pokvari, zbog čega je najbolje da se čuva od direktne sunčeve svetlosti. Takođe, poklopac na posudi uvek mora da bude dobro zatvoren.
Generalno, melasa se smatra bezbednom za većinu ljudi. Međutim, postoje neke stvari koje treba uzeti u obzir kada koristite melasu.
Neki ljudi mogu biti alergični na melasu ili njene sastojke, uključujući sumpor i sulfite. Odmah potražite pomoć ako imate znake teške alergijske reakcije (svrab, koprivnjača, kratak dah) na melasu.
Postoji doza zabrinutosti u vezi sa sadržajem šećera u melasi. Međutim, hranljive prednosti melase mogu biti veće od sadržaja šećera u njoj, uglavnom kada se koristi umereno.
Iako se melasa smatra hranljivijom alternativom za šećer, osobe sa dijabetesom će možda i dalje treba da ograniče unos. Međutim, neka istraživanja pokazuju da melasa može imati smanjen uticaj na insulinski odgovor. Iako specifične smernice nisu dostupne, možda bi bilo najbolje da osobe sa dijabetesom melasu koriste umereno.