Tokom 2021. očekuje se tendencija smanjenja unosa namirnica životinjskog porekla Foto: Shuttertock
Godina 2020. je populaciji širom sveta donela poteškoće i promene, a naše svakodnevne navike i ponašanja drastično su promenjeni u odnosu na prethodne periode. Drugačiji su i prioriteti. Mnogi se ponovo fokusiraju na svoje zdravlje, pa i kad je u pitanju izbor namirnica.
Ova godina će pokazati u kom pravcu će ići navike, kad je u pitanju ishrana. Budući da mnogi stručnjaci iz prehrambene industrije očekuju velike promene, možda ćete se zapitati šta se sprema za 2021. godinu. Evo 10 glavnih trendova u ishrani.
Kao što je Hipokrat jednom rekao, „Neka vam hrana bude lek, a lek vama hrana“. Iako je ova izjava kontroverzna, njena suština i danas zvuči ispravno: jedite ono što vas hrani i fizički i mentalno. Zbog značajnog uticaja pandemije covid 19 na fizičko i mentalno zdravlje mnogih, raste interesovanje za hranom koja služi zdravlju.
Ako se nastavi trend, hrana ubuduće neće biti samo u funkciji zadovoljenja gladi, već će sve više preuzimati ulogu i kad je u pitanju doprinos poboljšanju ukupnog zdravlja i stanja organizma.
Covid 19 nas podsetio da je zdravlje prolazno i da naše stanje može da se promeni u bilo kom trenutku. Iz tog razloga, mnogi su u potrazi za namirnicama koje bi mogle da podrže imunološki sistem kako bi on bio dobro pripremljen u slučaju zaražavanja.
Prema istraživanju tržišta, preko 50 odsto potrošača prijavilo je da je tokom prošle godine uzimalo više suplemenata za jačanje imuniteta, nego u prethodnim periodima. Ovo rastuće interesovanje za imunološko zdravlje i dalje će biti glavni fokus zdravstvene i „velnes“ industrije u 2021. Umesto da se fokusiraju na lečenje, mnogi potrošači će nastojati da spreče bolesti putem jačanja imunološkog sistema.
Prehrambena industrija će na nove potrebe odgovoriti plasmanom proizvoda sa dodatim hranljivim sastojcima koji mogu da podrže imunološku funkciju i celokupno zdravlje, kao što su cink, selen, vitamin C i vitamin D.
Rast potražnje za ovim proizvodima očekuje se i u 2021. godini. Ehinacea, astragalus, kurkuma i đumbir su neki od najprodavanijih biljnih dodataka za koje se tvrdi da pomažu u jačanju imuniteta.
Očekuje se, takođe, i nastavak rasta prodaje maslinovog ulja, vitamina C za jačanje imunološkog sistema ili probiotika, koji pomažu varenje i jačaju digestivni sistem.
Iako su predviđenja da će ovi proizvodi napraviti „bum“ na tržištu, još nije sprovedeno dovoljno istraživanja koja bi definitivno potvrdila uticaj ovih namirnica na ukupno zdravstveno stanje. Do danas nije dokazano da određena hrana, sastojci, biljke ili drugi dodaci zaista sprečavaju razvoj ili leče bolesti poput covid 19.
Očuvanje mentalnog zdravlja je takođe zauzelo visoku poziciju na lestvici prioriteta. Iako tretman depresije, recimo, ne propisuje unos određene hrane, niti hrana može da izleči ovo patološko stanje, a nema ni dokaza da direktno utiče na anksioznost ili stres, smatra se da unos minimalno obrađenih namirnica bogatih hranjivim sastojcima dobro deluje na očuvanje mentalnog zdravlja.
Iako su potrebne dodatne studije koje bi i neučno potkrepile ove tvrdnje, vlada mišljenje da je za psihu pogodna ishrana bogata antioksidansima, vitaminima, mineralima, vlaknima, zdravim mastima i drugim bioaktivnim jedinjenjima, poput probiotika.
U 2021. sve veći broj kompanija iz oblasti prehrambene industrije izlazi na tržište sa proizvodima koji sadrže ove sastojke. Naglasak je na njihovom uticaju na smanjenje stresa i poboljšanje sna, što je, takođe, povezano sa boljim mentalnim zdravljem. Istovremeno, porasla je popularnost pića koja sadrže jedinjenja za smanjenje stresa, kao što su adaptogeni, supstance koje mogu da pomognu telu da se prilagodi stresu, i kanabidiol (CBD).
Iako uzimanje ovih proizvoda može da smanji stres i da ojača mentalno zdravje, određena ishrana ne može da bude zamena za lekove na recept ili druge metode lečenja. Ishrana bi trebalo da bude delić u slagalici za bolje mentalno zdravlje.
Sve veći broj potrošača nastoji da pruži podršku lokalnim kompanijama, umesto velikim korporacijama. Zapravo, 19, 52 odsto ispitanika izjavilo je da više pažnje posvećuju poreklu svojih proizvoda, sa akcentom na lokalnu proizvodnju.
Pandemijska zatvaranja donela su okretanje pojedinca ka lokalnoj zajednici. Ovo se posebno ogleda na primeru dobavljača hrane, prodavnica prehrambenih proizvoda, pijaca i restorana. Takva hrana je najčešće konzumirana tokom 2020, a procene su da će interesovanje za domaće proizvode i dobavljače rasti i tokom 2021. godine.
Za mnoge samo lepo pakovanje više ne čini proizvod privlačnim, a prednost se sve češće daje kompanijama sa tradicijom. Ovo se odnosi uglavnom na male porodične firme ili srednja preduzeća sa domaćim kapitalom, a očekivanja su da će taj trend biti nastavljen i u tekućoj godini.
Takođe, procene su da će sve više ljudi prednost davati hrani čija proizvodnja nanosi najmanje štete po okolinu. Tako, recimo, ako je reč o namirnicama životinjskog porekla, potrošači mogu da daju prvenstvo piletini u odnosu na govedinu, jer se pokazuje da je uzgoj ovih životinja ne nanosi mnogo štete okruženju. Drugi će se opredeliti da biljnim obrocima zamene meso, nekoliko puta nedeljno.
Štaviše, potrošači mogu da se odluče za kupovinu lokalno uzgajanih proizvoda i lokalnim proizvodima životinjskog porekla kako bi smanjili emisiju ugljenika izazvanu isporukom hrane sa velike udaljenosti.
Prognoze su da će se oni više okretati i namirnicama biljnog porekla koje imaju odličan ukus i lako mogu da zamene bilo koji sastojak na bazi mleka, jaja ili mesa.
6. Sa mesa na povrće
Tokom 2021. očekuje se tendencija smanja unosa životinjskih proizvoda. Prema nekim istraživanjima, čak oko 60 odsto „milenijalaca“ zainteresovano je za usvajanje ishrane na biljnoj bazi.
Konzumenti mogu da zamene nekoliko obroka nedeljno na bazi mesa, proizvodima biljnog porekla. Takođe, mogu da smanje udeo životinjskih proizvoda u svojim obrocima menjajući ih sastojcima na biljnoj bazi. Kompanije će nastaviti da promovišu biljne proizvode, očekuje se, ali će razvijati i proizvode koji sadrže veće količine sastojaka biljnog i manje količine sastojaka životinjskog porekla, kako bi pomogli kupcima da pronađu balans.
Tako, prognoze su da će hrana poput hamburgera i kobasica koji sadrže 50 odsto mesa i 50 odsto sastojaka na biljnoj bazi polako da preuzima primat. Očekuje se porast popularnosti, recimo, mešane pljeskavice, napravljene od govedine i biljnih proteina graška.
Mnogi odustaju od striktnih dijeta koje obećavaju velike rezultate, ali ih ne daju uvek. Tokom 2021. godine verovatno će popularnost restriktivnih dijeta i programa mršavljenja opasti, jer ljudi umesto toga traže uravnoteženiji pristup zdravlju.
Mnoge popularne dijete žestoko su kritikovane zbog strogih ograničenja koja nisu održiva i koja ne pružaju uživanje. „Punu šaku“ suplemenata zameniće, kako se očekuje, sveža, organska hrana.
Tendencija je i okretanje i drugim važnim aspektima u ishrani, kao što su tradicija, kultura i uživanje.
Sa padom popularnosti „savršenog izgleda“, aplikacija koje ulepšavaju i savršenih modela, sve veći broj ljudi će težiti da prioritet da zdravlju, umesto cifri na vagi ili činjenici da se ne može „ući“ u stare farmerke.
Prošla, 2020. godina nas je naučila da kuvanje kod kuće može da bude zabavno i prijatno iskustvo. Ipak, kako se život ponovo ubrzava, primećujemo i porast interesovanja za pripremljenim obrocima, hranom „za poneti“, koja ujedno štedi vreme i omogućava da se zdravo hranite kod kuće.
Usluge dostave obroka su u proteklih godinu dana eksponencijalno porasle zahvaljujući svojoj zdravstvenoj ispravnosti, pogodnosti i pristupačnosti. Zapravo, predviđa se da će tržište isporuke obroka do 2027. godine postati industrija od 20 milijardi dolara, prema nekim istraživanjima.
Firme koje prodaju „gotova jela“ sve češće nude doručke i „zdrave“ grickalice, smutije, zobne i druge pahuljice, napravljene od celih neprerađenih zrna žitarica. Nude, zatim, nedeljni meni koji sadrži sezonsko povrće i voće lokalnog porekla. Obroci pokrivaju sve ukuse, a zadovoljavaju potrebe kako ljubitelja mesa, tako i vegana.
S obzirom na rastuće interesovanje potrošača za iskrenošću i transparentnošću, kompanije će morati da budu oprezne po pitanju poruka koje šalju pri plasmanu proizvoda, i takođe, kad je u pitanju iznošenje tvrdnji u vezi sa uticajem konkretnih namirnica na zdravlje pojedinca, a koje nisu naučno potkrepljene.
S obzirom na to da na prvo mesto po važnosti izbija kvalitet ishrane, a od kompanija se očekuje da budu transparentnije u pogledu njenih sastojaka.
Zabeležen je, takođe, porast interesovanja za proizvodima onih kompanija koje su jasne u svojim porukama i izbegavaju promovisanje nezdravih dijetalnih sadržaja, poput preparata za brz gubitak kilograma, koje savetuju „izgladnjivanje“, kao i onih koje ističu kao važno stavljanje određenih namirnica na „crnu listu“.
Mnogi su već umorni od obmanjujućih, lažnih ili nejasnih informacija. Proizvođači često iznose zdravstvene tvrdnje za koje ne postoje naučni dokaz. Kako potrošači budu više zainteresovani za nutritivni kvalitet prehrambenih proizvoda koje konzumiraju, rašće i očekivanje da kompanije budu jasne, transparentne i iskrene u pogledu svojih proizvoda, kaže prognoza za 2021.
Sve više je dece koja nastavu pohađaju od kuće, pa roditelji imaju zadatak da pripremaju obroke, umesto da se oslanjaju na školsku menzu. Da bi poboljšali zdravlje svoje porodice, mnogi će posegnuti za zdravim i hranljivim proizvodima. Dalje, s obzirom na rastuću zabrinutost zbog šećera i veštačkih sastojaka u ishrani, većina insistira na prirodnim sastojcima.
Pokazalo se da roditelji sve više vode računa o ishrani svoje dece, u smislu fokusa na one namirnice koje jačaju imunitet. Stoga su očekivanja da prodaja biljnih, kao i namirnica bogatih nutrijentima sve više menja „brzu hranu“ i slične proizvode.
Kako dublje gazimo u 2021, zapažamo da je sve više onih koji vode računa o tome šta jedu. Sa stanovišta nutricionista, čini se da su ove promene korak u dobrom smeru.