Foto: Shutterstock
Poreklom sa afričkog kontinenta, na tlo Severne Amerike lubenica je stigla brodovima kojima su prevoženi robovi, a njeno seme je pronađeno u egipatskim grobnicama i drevnim libijskim naseljima pre više od 5.000 godina. Lubenica koju danas jedemo nije isto voće koje se nekada koristilo u afričkim kulturama, i evoluirala je, najverovatnije od južnoafričke dinje, koja je imala izuzetno dlakavu koru i prilično nejestivo „meso“. Spada u povrće iz porodice bundeva, pored tikve, tikvica, krastavaca i bundeve, a idealna je kao letnje osveženje, prvenstveno zbog visokog sadržaja vode i vitamina C.
Lubenica spada u zdravu hranu sa dosta vode, a malo kalorija. Jedna šolja lubenice isečene na kockice sadrži 46 kalorija, 0,23 grama ukupne masnoće, 11,48 g ugljenih hidrata, 0,6 g dijetetskih vlakana, 0,93 g proteina, 9,42 g šećera, čak 139 g vode, 11 mg kalcijuma, 0,36 mg gvožđa, 170 mg kalijuma, 12,3 mg vitamina C, 865 međunarodnih jedinica vitamina A. Ova količina vitamina C je otprilike petina dnevnog preporučenog unosa, a važno je i to što sadrži dosta beta karotena, prirodnog oblika vitamina A. Treba, međutim, skrenuti pažnju na prisutan sadržaj šećera zbog čega se ne preporučuje dijabetičarima.
Iako je moderna, današnja lubenica značajno je evoluirala od svog izvornog oblika, ali njena prvenstveno hidratantna svojstva se, na sreću, nisu promenila.
I dalje sadrži oko 92 odsto vode. Veruje se da su stari Egipćani pohranjivali lubenice u kraljevske grobnice kako bi bili sigurni da mrtvi imaju izvor vode, dok je Hipokrat prepisivao lubenicu za lečenje toplotnog udara. Zbog svega toga, veoma je izraženo njeno diuretičko dejstvo.
Sa 170 mg kalijuma u jednoj šolji, lubenica je jedna od ključnih namirnica za zdrav unos kalijuma koji je presudan u sprečavanju visokog krvnog pritiska. On takođe pomaže u procesu izlučivanja natrijuma iz urina, i smanjuje napetost krvnih sudova.
Pored beta-karotena, lubenica sadrži još jedan karotenoid zvan likopen. Ova prirodna, „crvena“ hemikalija prisutna je samo u sortama lubenica koje imaju crveno meso, budući da postoje i one sa žutim i narandžastim. Likopen je poznat po svojim potencijalnim pozitivnim efektima na povišeni krvni pritisak, a takođe može da pomogne u prevenciji bolesti srca.
Visok sadržaj ovih vitamina takođe je zaslužan što je lubenica stekla status zdrave hrane. Jedna preliminarna studija, rađena na pacovima, koja je objavljena u časopisu Nutrition Research, pokazala je da lubenica može da poveća količinu antioksidanata u telu, koji se bore protiv upale, i može da smanji sadržaj lipida u krvi što utiče na manji rizik od srčanih bolesti. Potrebno je više istraživanja, ali ima indicija da je lubenica značajna pomoć iz prirode u borbi protiv upala, infekcija i za zdravlje srce.
Iako lubenici nedostaju vlakna, u poređenju sa drugim voćem, poput jabuke i bobica, njen visok sadržaj vode će uticati na to da se osećate sito. Lubenica je posebno leti dobar izbor za užinu ili zdravu „grickalicu“, bez obzira na to da li ste na dijeti, ili samo želite da održavate željenu težinu.
Mađutim, kada je reč o gubitku kilograma, sama lubenica vam neće pomoći značajno. Važno je u ishranu dugoročno uključiti i drugo voće i povrće kako biste smanjili gomilanje kalorija i šećera, istovremeno povećavajući unos važnih hranljivih sastojaka. Takođe, trebalo bi da povedete računa i o kombinovanju namirnica. Ako rešite da sprovedete dijetu koja je bazirana samo na konzumiranju lubenice, izbacivanjem vode ćete privremeno izgubiti na težini, ali sve te kilograme ćete vratiti čim počnete da se hranite „na stari način“.
Voda i antioksidanti svakako čine dobro telu, pa se to može reći i za kožu. Oni pomažu u zaštiti kože od slobodnih radikala koji dovode do prevremenih znakova starenja poput fleka i bora. Studija objavljena u avgustu 2015. godine u otkrila je da povećani unos vode može, pored ostalih prednosti, pomoći u poboljšanju hidratacije i elastičnosti kože.
Na Internetu se mogu pronaći tvrdnje da je lubenica nešto poput „prirodne Viagre“, što bi značilo da utiče na prirodno uvećanje libida i bolje seksualno zdravlje. Preliminarno istraživanje Univerziteta A&M u Teksasu, primećuje da ovo sočno voće sadrži likopen, beta-karoten i citrulin, sastojke koji mogu da pomognu u opuštanju krvnih sudova na načine kako to radi Viagra. Svakako su potrebne dodatne studije.
Podsećamo da uravnotežena ishrana može da utiče na vaš bolji seksualni život. U članku objavljenom u januaru 2013. godine u Pharmaceutical Review navedeno je i nekoliko drugih potencijalnih prirodnih afrodizijaka kao što su šafran i muškatni oraščić.
Ovo je svakako izazov jer niko ne može da vidi njenu unutrašnjost. Po nekom pravilu, lubenica bi trebalo da bude teška, a ako se čini lakšom od ostalih, to bi moglo značiti da je izgubila sadržaj vode i da je, možda, pokvarena ili stara.
I kora može da ponudi neke znake važne za izbor dobre lubenice. Najpre, ne bi trebalo da ima udubljenja, oštećenja ili fleke. Bez obzira koje je veličine, trebalo bi da bude simetričnog oblika. Zdrava lubenica na svom dnu će imati žutu mrlju – ovo je deo normalnog procesa zrenja kada je rasla prirodno, na zemlji.
Celu, nerezanu lubenicu treba da ostavite na sobnoj temperaturi dok ne bude spremna za upotrebu. Jednom isečene komadiće obavezno stavite u hermetički zatvorenu posudu i čuvajte u frižideru.