Nesanica nije uvek posledica, neredovnog života i kasnih noćnih izlazazaka već i ozbiljnih bolesti kao što je to Parkinsonova bolest Foto: Shutterstock
Nesanica nije uvek posledica, neredovnog života, kasnih noćnih izlazaka, pojačanog stresa i problema. Gubitak posla, bliska smrt u porodici često su praćeni problemima sa spavanjem. Kratkoročna nesanica može se relativno brzo regulisati, tako što ćemo se na primer pripremiti za spavanje određenim navikama – isključićemo televiziju, odjaviti se sa društvenih mreža, meditirati ili popiti čaj. Problemi sa spavanjem koji su posledica dugotrajnih briga, anksioznog poremećaja ili napada panike mogu, s druge strane, da dovedu do mnogo ozbiljnijih problema, uslove hroničnu nesanicu i stalnu iscrpljenost.
Osobe koje pate od depresije, anksioznosti, bipolarnog i opsesivno kompulsivnog poremećaja imaće povećan rizik od nesanice. Mentalni problemi uglavnom su praćeni nesanicom, ili problemima sa spavanjem. U dosta slučajeva osnova nesanice krije se u nekom psihološkom problemu.
Jako hrkanje može biti posledica sleep apneje, koja prouzrokuje probleme s disanjem. Ovo stanje, može da probudi osobu i nekoliko desetina puta u toku noći. Moguće je da se čovek i ne seća svakog buđenja, ali biće sigurno umoran tokom dana. Alergije i astma mogu, takođe, da dovedu do poteškoća pri disanju i otežaju san.
Pored problema sa pamćenjem, Alchajmerova bolest i drugi oblici demencija, mogu da uslove nemir i dovedu do problema sa spavanjem. Ovo stanje poznato je kao „sindrom zalaska sunca“ ili „zalazak sunca“. Osoba koja pati od demencije može biti zbunjena, uznemirena, nemirna ili agresivna pred spavanje. Dešava se da počne da se ljulja, hoda i čak odluta. Stanje nije uvek praćeno istim stepenom uznemirenosti, nekada se desi da sve brzo prođe, ali moguće je i da osoba bude budna i tokom cele noći.
Bolovi u leđima, artritis, bolovi kao posledica karcinoma, mogu biti toliko jaki i onemogućiti normalan san. S druge strane, nesanica može da dovede do jačeg ispoljavanja simptoma, koji uvodi osobu u začarani krug bola. Svrab koji je posledica psorijaze ili ekcema može takođe biti krivac za nesanicu, ipak, moguće je lako otkriti šta je uzrok svraba i početi lečenje.
Osobe koje imaju Parkinsonovu bolest češće se bude i manje spavaju. Na ovu nesanicu utiču nervni signali, a bolest uslovljava smetnje u bitnoj REM fazi sna. Uz Parkinsonovu bolest često se vežu i depresija i anksioznost koji se mogu lečiti određenim lekovima.
Menopauza je stanje praćeno hormonalni promenama, usled kojih je moguća povećana osetljivost žena na stres, koji uvek može da bude jak uzrok nesanice. Valunzi i vrućina znaju da budu neprijatni i da bude osobu „okupanu znojem“ i nekoliko puta tokom noći. Slično i premenstrualni sindrom, pre ili tokom menstruacije, mogu da dovedu do problema sa spavanjem usled poremećaja u lučenju melatonina. Nagle promene raspoloženja, koje se često vežu za ovo stanje mogu da budu, takođe, jedan od krivaca za nesanicu.
Gastrointestinalni poremećaji kao što su sindrom nervoznih creva i gastroezofagealna refleksna bolest (GERB) u uskoj su vezi sa problemima sa spavanjem. Poznato je i da kod zdravih osoba veoma obilan kasni večernji obrok može da uslovi poteškoće sa spavanjem. Ipak, oko 55 odsto osoba sa gastrointestinalnim problemima žali se na nesanicu. Nije do kraja poznato da li stomačni problemi dovode do nesanice, ili nesanica deluje na stomačne probleme.
Primarna nesanica označava se kao poremećaj sna koji nije uzrokovan fizičkom ili psihičkom bolešću, ili stanjem pojačanog stresa. Pojedini stručnjaci misle da mozak kod nekih osoba ostaje previše budan i na oprezu, i kada je telu potreban san. Nije do kraja jasno zašto se ovo dešava, ali smatra se da stanje može biti rezultat neke fizičke, možda genetske osobine mozga.
Nesanica je najčešće krivac za loše raspoloženje, nervozu, depresiju, anksioznost. Manjak sna može izazvati probleme s pamćenjem i poteškoće sa racionalnim rasuđivanjem. Osobe koje pate od nesanice nisu u riziku samo da dobiju neku bolest, poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska, neko postoji mogućnost i da se ozbiljno povrede ili čak stradaju u saobraćajnoj nesreći.