Studija je prva identifikovala vezu između sastava tkiva ruku i lošeg kvaliteta kostiju Foto: Shutterstock
Masno tkivo na rukama može da ukaže kakvog zdravlja nam je kičma, kažu endokrinolozi. Naime, merenje masnoća na rukama može da pomogne u predviđanju rizika od preloma kičme kod ljudi starijih od 50 godina, pokazalo je istraživanje naučnika sa National and Kapodistrian University of Athens u Grčkoj.
Studija predstavljena Evropskom kongresu endokrinologije u Stokholmu, prva je identifikovala da telesni sastav ruku, posebno količina masti na njima, ima veze sa sa lošim kvalitetom kostiju i snagom kičme. Pored masnog tkiva na rukama, visceralna masnoća u abdomenu, između unutrašnjih organa, takođe ima veze sa snagom kičme.
Za osobe starije od 50 godina, merenje ukupne količine masti u rukama može da pomogne da se predvidi koje žene i muškarci imaju veći rizik od preloma kičme, pokazalo je novo istraživanje.
Dr Eva Kassi. jedan od vođa studije i endokrinolog sa National and Kapodistrian University of Athens naglašava da bi nalazi studije mogli bolje da pomognu u identifikaciji visokorizičnih pojedinaca i dodatno osnaže ljude da kontrolišu količinu masti na svom telu.
– Ovo bi moglo da znači da potkožna masnoća na ruci, koja se može lako proceniti čak i jednostavnom metodom pregiba kože, može da se pojavi kao koristan indeks kvaliteta kostiju kičme, ali i da verovatno predvidi rizik od preloma pršljenova – navodi se u saopštenju za javnost koje potpisala dr Kassi.
Za potrebe studije istraživači su ispitali 115 ljudi – 14 muškaraca i 101 ženu bez osteoporoze, prosečne starosti od 62 godine, kako bi utvrdili njihovu telesnu masnoću i kvalitet kostiju kičme.
Prelomi kičme, odnosno prelom pršljena u kičmi, najčešći su prelomi koji se dovode u vezu sa osteoporozom, bolešću koja uzrokuje gubitak koštane mase i mineralne gustine kostiju. Mnogi ljudi ne znaju da imaju osteoporozu, koja slabi kosti, sve dok ne budu povređeni.
Rezultati mineralne gustine kostiju učesnika mereni su tehnikom snimanja poznate kao dual-energetska rendgenska apsorpciometrija ili DEXA test. Takođe, korišćen je i rezultat trabekularne kosti (TBS) koji procenjuje kvalitet kostiju nezavisno od indeksa telesne mase (BMI). Istraživači su otkrili da oni sa većom količinom viška telesne masti, bez obzira na BMI indeks – imaju niži kvalitet kostiju u kičmi. Ovo se posebno odnosilo na visceralnu masnoću koja okružuje unutrašnje organe i masno tkivo ispod kože na rukama. Veza između masnoće na rukama i čvrstine kičme šokirala je istraživače.
– Iznenađujuće, po prvi put smo identifikovali da se sastav tkiva ruku, posebno višak masnoća, dovodi u negativnu vezu sa kvalitetom kostiju i jačinom pršljenova – naglasila je dr Kassi.