Naučite da se opustite uz Bensonovu metodu i uživajte u rezultatima

Stanje opuštenosti je naziv za ono što se dešava kada je vaš parasimpatički nervni sistem, deo nervnog sistema zadužen za aktivnosti tela u mirovanju, preuzeo telesne funkcije. Ovaj deo vašeg nervnog sistema reguliše rad organa i žlezda u mirovanju. Vaš odgovor na opuštanje počinje onda kad se osećate sigurno. Zapravo, može da blokira efekte reakcije tela na stres. Ove promene su veoma dobre za vaše mentalno i fizičko zdravlje. A šta se to u organizmu dešava kad se opustite?

Puls se usporava

Stres pokreće aktivnost vašeg simpatičnog nervnog sistema koji je zadužen za telesne funkcije u opasnim situacijama. Ovo „bori se ili beži“ stanje deluje na hormone koji se zovu kateholamini, koji ubrzavaju rad srca. Ali opuštanje daje telu do znanja da je uredu da štedite energiju. Vaš parasimpatički nervni sistem preuzima kontrolu i oslobađa hormon nazvan acetilholin. To usporava puls.

Krvni pritisak opada

Hormoni stresa mogu da ubrzaju rad srca i da suze krvne sudove, što privremeno podiže krvni pritisak. Suprotno se dešava kada pri opuštanju. Ako imate visok krvni pritisak, metode opuštanja poput meditacije mogu da vam pomognu da upravljate stresom i smanjite šanse od razvoja srčanih bolesti – ali ako ste pod terapijom, nemojte prestajati sa uzimanjem lekova, osim ako vam lekar to ne savetuje.

Probava postaje bolja

Kada stres izazove „bori se ili beži“ stanje, kao reakcija na njega, varenje se zaustavlja, a krv odlazi ka većim mišićima. Opuštanje preokreće ovaj proces. Ono, takođe, smanjuje upalu koja može da našteti probavi. Stres igra ulogu u mnogim digestivnim problemima, poput sindroma iritabilnog creva (IBS). Umirujuće tehnike poput dubokog disanja ili meditacije mogu da pomognu kod ovih simptoma.

Disanje se usporava

„Udahnite duboko“, često kažemo onome ko je u panici, a za to postoji i dobar razlog. Kada ste pod stresom, disanje se ubrzava. Prebrzo disanje može da dovede do niskog nivoa ugljen-dioksida u krvi, što dalje dovodi do vrtoglavice i slabosti. Ali, opuštanje usporava brzinu disanja. Takođe, sebi možete da pomognete laganim, kontrolisanim disanjem od oko 6 udisaja u minutu.

Mišići se opuštaju

Telo se ukoči kada se osećate ugroženo, bilo zato što vas je zastrašio medved u šumi ili zbog „curenja“ određenog roka na poslu. Obično napetost mišića popušta onda kad se smirite, ali dugotrajni stres može da dovede do hronične napetosti mišića, koja traje gotovo sve vreme. Ako vam je teško da se opustite, raspitajte se o „biofidbek terapiji“, kojom se osoba obučava da upravlja telesnim i moždanim procesima koji nisu pod kontrolom volje. To bi vam pomoglo da naučite kako da se oslobodite napetosti u mišićima.

Ublažavanje bolova

Opuštanjem se nećete rešiti bolova, ali možete malo da ih ublažite. Opušteni mišići manje bole, a opuštanje podstiče mozak da oslobađa endorfine, hemikalije koje deluju kao prirodna sredstva protiv bolova. Studije pokazuju da tehnike opuštanja poput meditacije mogu da umanje bol zbog stanja kao što su bolovi u mišićima i tetivama – takozvane fibromialgije, zatim migrena, hronični bol u karlici i sindrom iritabilnog creva (IBS).

Bolja regulacija šećera u krvi

Hormoni stresa mogu da povećaju nivo šećera u krvi. A ako imate dijabetes, napor potreban za upravljanje vašim stanjem može da pojača stres. Iako ne može da zameni lek, opuštanje u ovom slučaju može da pomogne u regulaciji novoa šećera u krvi. Da biste to postigli, potrebno je da redovno vežbate i da se dovoljno naspavate. Možete da isprobate meditaciju ili jogu, kako biste se lakše opustili.

Vaš imunološki sistem radi bolje

Dugotrajni stres otežava borbu protiv infekcija, ali duboko opuštanje može da pomogne imunološkom sistemu da se oporavi. To možete da postignete uz pomoć tehnika poput progresivnog opuštanja mišića. Tu se napinjete, a zatim opuštate, i to po grupama mišića – svaku grupu, jednu po jednu. Sa starenjem postaje sve važnije da upravljate svojim brigama, jer imunološke funkcije vremenom opadaju.

Spavaćete bolje

Ponekad možda nećete moći da zadremate čak i kada ste istrošeni. Ovo „umoran, a napet“ stanje je znak da ste još uvek u onom, sad već poznatom režimu „bori se ili beži“. Tehnike opuštanja poput dubokog disanja mogu da vam pomognu da uključite opuštanje, kao odgovor. Ove tehnike se često koriste u tretmanu nesanice.

Još jedan način za opuštanje

Neki se odmaraju dok rade po bašti, kuvaju ili čitaju, drugi izgovaraju molitvu ili meditiraju. Možete da primenite jednu od ovih metoda ili da istražite tehnike kao što su: vizuelizacija, progresivno opuštanje mišića, masaža, duboko disanje ili „biofidbek“. Ako niste sigurni kako to da sprovedete, možete da zamolite svog lekara da vas uputi kod specijaliste koji vodi treninge opuštanja.

Isprobajte Bensonovu metodu

Ovu tehniku je kreirao Herbert Benson, kardiolog koji je prvi opisao reakciju opuštanja. Evo šta je potrebno da radite: sedite tako da vam bude udobno. Zatvorite oči. Postepeno opustite sve mišiće, počevši od stopala prema gore. Dišite kroz nos. Obratite pažnju na izdah. Radite ovo oko 20 minuta, a zatim nastavite da sedite zatvorenih očiju još nekoliko minuta.

Srećno!