Anemija se dijagnostikuje kada telo nema dovoljno gvožđa. Crvena krvna zrnca sadrže hemoglobin, protein bogat gvožđem koji pomaže u transportu kiseonika kroz telo. A nizak nivo gvožđa može da prouzrokuje stanje koje se naziva anemija – stanje kada osoba nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca koji će nositi kiseonik kroz telesna tkiva.
Anemija i nedostatak gvožđa obično se razvija tokom vremena, kada je nizak unos gvožđa u telo. Preporučeni dnevni unos gvožđa za osobu sa anemijom iznosi 100–200 mg, ali je važno napomenuti da je ova količina veća od one koju bi osoba mogla da unese u organizam kroz ishranu ili uz dodatak nekih multivitamina. Postoje različite vrste anemije i svaka zahteva različite metode lečenja. U svakom slučaju, anemična osoba treba od svog lekara da dobije tačnu dijagnozu, koja se uspostavlja iz testa krvi, kako bi se osigurao odgovarajući način lečenja. Obično se za lečenje anemije propisuje lekovito ili elementarno gvožđe, a svaka osoba i dalje može da poveća unos gvožđa putem hrane i pića.
Simptomi anemije mogu biti od blagih do teških. Iako osobe sa blagom anemijom možda nemaju simptome, osobe sa težom anemijom mogu doživeti sledeća stanja:
Najčešća vrsta je anemija je ona koju prati nedostatak gvožđa Foto: eKlinika/Shutterstock
U hrani koju jedemo gvožđe postoji u dva oblika – kao hem gvožđe i ne-hem gvožđe. Hem gvožđe sadrži riba i sve vrste mesa, dok se ne-hem gvožđe nalazi u namirnicama biljnog porekla (voće, povrće, žitarice). S obzirom na to da telo lakše apsorbuje ne-hem gvožđe, iz biljaka, osoba kojoj je ustanovljena anemija može da koristi biljne izvore koji sadrže velike količine gvožđa i vitamina C za pravljenje napitaka koji mogu da povećaju unos gvožđa u telu. Među namirnicama koje najbolje apsorbuju gvožđe su vitamin C (pomorandže, grejpfrut, kivi), jagode, spanać, kelj, špargla, suve šljive…
Studije su pokazale da povećanje unosa vitamina C osobi sa anemijom može da pomogne da telo apsorbuje više gvožđa. Tim povodom stručnjaci preporučuju pravljenje sokova tzv. smoothie napitaka od navedenih namirnica koje obezbeđuju potrebnu dozu vitamina C. Na primer, pomorandža od 180 g sadrži 95,8 miligrama vitamina C, a ista količina grejpfruta sadrži 56,2 mg tog vitamina. Kivi je voće bogato hranljivim sastojcima i vitaminom C. Takođe je dobar izvor vitamina E, vlakana, kalijuma i folata. Oko 180 g kivija sadrži 134 mg vitamina C. Od ova tri agruma mogu se praviti napici kao što su:
Jagode sadrže vitamin C, kalijum i folnu kiselinu, a 180 g sirovih jagoda sadrži 88,2 mg vitamina C. Spanać i drugo tamnozeleno povrće, poput kupusa i brokulija, dobri su izvori ne-hem gvožđa. Oko 3 šolje ili 85 g spanaća sadrži 2 mg gvožđa. Kelj sadrži približno 1,59 mg gvožđa na 100 g. I od njega se mobu praviti napici ili se koristiti kao dodatak u drugim gustim sokovima. Obično se preporučuje da se zeleno povrće kombinuje sa voćem kako bi napitak bio slađi i ukusniji. Špargla je prolećno povrće koje sadrži vitamine A i C i vlakna, a 85 g špargle sadrži 2 mg gvožđa. U ishranu treba uvesti i suve šljive. Dobar su izvor vlakana, kalijuma i vitamina K, a pola šolje suvih šljiva sadrži 1,9 mg gvožđa. Pomalo zaboravljene dudinje takođe treba jesti kada se dijagnostikuje anemija. Mogu biti slatke ili kisele, a oko 100 g dudinja sadrži 1,85 mg gvožđa. Suve kajsije su izvor vitamina A i kalijuma, a u 40 g ili pet suvih kajsija nalazi se 1,08 mg gvožđa. Prirodni sokovi od voća, a i od povrća, mogu da se dodaju pripremljenim napicima, ali mogu i da se piju sami, kao dodatni izvor gvožđa i vitamina C.
Prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi Velike Britanije određena hrana i piće mogu da smanje apsorpciju gvožđa u crevima. Naime, istraživanje iz 2020. godine pokazuje da neka jedinjenja koja se nalaze u hrani mogu da spreče apsorpciju gvožđa. Tu spadaju polifenoli, grupa hemikalija koje se nalaze u crnom čaju, biljnom čaju, vinu, kafi...
Pridržavanje režima ishrane sa visokim sadržajem gvožđa može da pomogne i kod anemije, a namirnice bogate ovim mineralom su: meso (poput jagnjetine, govedine, konjetine), jetra (džigerica), piletina, pačetina, riba, školjke, sardine, zeleniš, mahunarke, pasulj, žitarice, hleb i testenine obogaćeni gvožđem…