Vitamini za srce nisu još u dovoljnoj meri istraženi, zato je preporuka da potražite savet lekara pre nego što počnete da ih koristite Foto: Shutterstock
Vitamini za srce nisu još u dovoljnoj meri istraženi, postoje naznake da bi neki od njih mogli da budu dobri promoteri zdravlja, ali ima i stručnjaka koji smatraju da bi neke grupe pacijenata od primene vitamina za srce mogle da imaju više štete od koristi. Malo je naučnih činjenica koje mogu potvrditi primenu suplemenata kao načina da ojačamo zdravlje srca.
Nije još u dovoljnoj meri istražena efikasnost, multivitaminski preparati nisu još dobili zvanično odobrenje najviših regulatornih tela. Savet je zato da se uvek konsultujemo sa stručnjakom pre primene vitamina. Pojedini vitamini za srce nisu štetni, ali su faktor rizika koji može da utiče na rad srca. Vitamin C, na primer, neće oštetiti srce, ali mu neće ponuditi ni neku posebnu zdravstvenu vrednost.
S druge strane bitno je znati da neki vitamini mogu da negativno utiču na srce. Pojedini kardiolozi navode da vitamin E u stvari može da poveća rizik od srčanog ili moždanog udara.
– Pacijentima koji su pod medicinskim nadzorom zbog srčanih problema, nikako se ne preporučuje primena vitamina E -kaže kardiolog dr Leslie Cho, sa klinike u Klivlendu (Cleveland Clinic Main Campus).
Postoje i potencijalni rizici kada je u pitanju vitamin D, pažljiva suplementacija savetuje se samo onim pacijentima koji imaju niske vrednosti kalcijuma. Druge vrste suplemenata, poput onih napravljenih od štitne žlezde životinja takođe mogu biti rizične u određenim okolnostima. Moguća je interakcija sa lekovima za srce i pojava neželjenih efekata u vidu ubrzanog rada srca, povišenog krvnog pritiska, ili pojačanog krvarenja.
Vitamini za srce, u obliku ribljeg ulja mogu da budu od koristi ali samo u visokim dozama. Kod pacijenata sa dijagnozom atrijalne fibrilacije, riblje ulje može pojačati simptome bolesti. Dr Cho ne savetuje upotrebu ribljeg ulja bez preporuke stručnjaka.
Zdravom ishranom čovek unosi dovoljne količine magnezijuma. U slučaju manjka magnezijuma postoji opasnost od pojave simptoma kao što su utrnulost, peckanje, promene ličnosti, abnormalni srčani ritmovi. Umor ili grčevi, slabost ili ukočenost, su razlog da potražimo lekarski savet. Stručnjak će putem testova krvi proveriti nivoe kalcijuma i kalijuma. Kod pacijenata koji ne pate od manjka magnezijuma, suplementacija nije uticala na poboljšanje srčane funkcije.
Jedan od vitamina B, folna kiselina može biti od pomoći u smanjenju nivoa homocisteina, koji može osnažiti arterije. Iako se aminokiseline donekle dovode u vezu sa srčanim oboljenjima. u studijama nema jasnog stava o tome da li folna kiselina može preventivno delovati na pojavu srčanog ili moždanog udara. Većini osoba suplementacija folnom kiselinom nije potrebna. Ishrana zasnovana na konzumaciji lisnatog zelenog povrća, poput spanaća i integralnih žitarica može obezbediti dovoljne količine.
Koenzim Q10, takođe poznat kao ubikinon i ubihinol, može se dovesti u vezu sa oštećenjem mišića. Smatra se da ovaj koenzim može pomoći kod sindroma miopatija koji se dovodi u vezu sa primenom statina i kongestivne srčane insuficijencije, istraživanja koja bi trebalo da ovo i zvanično potvrde još traju. Studija o kongestivnoj srčanoj insuficijenciji, otkrila je da su osobe koje su uzimale 100 mikrograma dnevno, imale manje ozbiljnih neželjenih srčanih događaja, od grupe koja je koristila placebo.
Putem uobičajene ishrane zasnovane na upotrebi voća, povrća, žitarica i mahunarki, obezbeđujemo dovoljne količine biljnih vlakana. Neka istraživanja su pokazala da biljna vlakna snižavaju „loš“ LDL holesterol, a jačaju vrednosti „dobrog“ HDL holesterola.
Crveni pirinač je vrsta fermentisanog pirinča, crvenog kvasca, koji se vekovima koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini. Monakolin K, je jedinjenje koje se nalazi u crvenom pirinču i statinu, poznatom pod imenom lovastatin, koji pomaže u regulaciji vrednosti holesterola.
Kardiolozi savetuju da, ipak, razgovaramo sa stručnjakom o prednostima korišćenja crvenog pirinča, jer su mogući neželjeni efekti u obliku disfunkcije jetre, nadimanja, gasova i bolova u stomaku.
I pored toga, što nema još dovoljno jasnih činjenica koje mogu potvrditi dobar uticaj vitamina na funkcionisanje srca, konzumiranje svežeg voća, povrća i celih žitarica, zajedno sa drugim elementima, kao što su biljna vlakana i voda, mogu obezbediti hranljive materije bitne za zdravo srce i uopšte zdravlje.
– Zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost i dalje su najbolji načini da se sačuva zdravlje srca– kaže dr Cho.