Foto: Shutterstock
Zbog fermentacije kojoj je podvrgnut, kiseli kupus ima zdravstvene koristi koje su daleko veće od onih koje ima svež kupus i bogat je vitaminima C i K1, gvožđem, folatima, manganom, bakrom i kalijumom. Proces fermentacije pokreće korisne probiotike ili „žive bakterije“ i ovi probiotici, zajedno sa procesom fermentacije kiseli kupus čini tako zdravom namirnicom. Kiseli kupus je i jedan od retkih biljnih izvora menakinona, poznatijeg kao vitamin K2.
Kiseli kupus je posebno hranljiv jer prolazi kroz fermentaciju, proces tokom kojeg mikroorganizmi na kupusu vare svoje prirodne šećere i pretvaraju ih u ugljen-dioksid i organske kiseline. Fermentacija počinje kada kvasac i bakterije, koje su prirodno prisutne na kupusu i rukama, kao i u vazduhu, dođu u kontakt sa šećerima u kupusu. Taj proces kišeljenja kupusa stvara uslove koji podstiču rast korisnih probiotika, koji se takođe nalaze u proizvodima kao što su jogurt i kefir. Probiotici su bakterije koje su veoma zdrave i pomažu da hrana bude svarljivija, što povećava sposobnost creva da apsorbuje vitamine i minerale koje kupus sadrži. Od svih zdravstvenih dobrobiti, stručnjaci posebnu pažnju posvećuju tome kako fermentisani kupus deluje na varenje, srce i telesnu težinu.
Jedna porcija kiselog kupusa ima 2 grama vlakana – hranljive materije za koju se zna da pomaže u procesu varenja. Za osobe koje imaju problem sa opstipacijom (zatvorom), vlakna povećavaju težinu i veličinu stolice i omekšavaju je, a tako se olakšava i mokrenje. Ljude koje muči dijareja, vlakna mogu da pomognu tako što apsorbuju višak vode i učvršćuju stolicu.
Međutim, nije samo sadržaj vlakana u kiselom kupusu ono što ovu hranu čini tako dobrom za varenje. Kiseli kupus je takođe prepun probiotika koji mogu da poboljšaju opšte zdravlje creva. Ova kombinacija čini kiseli kupus odličnom hranom za varenje.
Gojaznost se sreće kod sve većeg broja ljudi koje dovodi u rizik od srčanih bolesti, problema sa varenjem i dijabetesa tipa 2. Postoji više razloga zašto kiseli kupus može da pomogne u skidanju kilograma. Kao prvo, kiseli kupus ima malo kalorija i mnogo vlakana, što čoveku pomaže da se duže oseća sito. To može da pomogne u smanjenju količine hrane koja se jede tokom dana, a da se pritom ne oseća glad.
Probiotici u kiselom kupusu takođe mogu da smanje apsorpciju masti, a istraživanja pokazuju da su probiotici ključni za gubitak težine.
Postoji niz faktora koji podržavaju zdrava svojstva kiselog kupusa. To što je bogat vlaknima i dobar izvor korisnih probiotičkih bakterija čini kiseli kupus korisnim za balansiranje, održavanje zdravog nivoa holesterola. Kupus je takođe dobar izvor kalijuma, koji zajedno sa probioticima može da spusti visok krvni pritisak i održava ga u normalnim granicama. Kupus je takođe izvor vitamina K2 koji pomaže u sprečavanju nakupljanja naslaga kalcijuma u arterijama, što je mogući uzrok ateroskleroze. Ateroskleroza je proces koji zahvata obično velike i srednje velike arterije i izaziva promene na unutrašnjem zidu arterija, koje se sastoje od nakupljanja masnoća, delova mrtvihćelija, raznih produkata krvi i kalcijuma. Vremenom dolazi do zakrčenja, arterije postaju tvrde i krute, odnosno neelastične i smanjuje se protok krvi kroz arterije. Posledica toga je umanjeno snabdevanje organizma krvlju i kiseonikom.
S obzirom na to da je fermentisani kupus prepun natrijuma, a jedna porcija sadrži 9 odsto preporučene dnevne doze, preporuka je da ga u većim količinama ne konzumiraju ljudi koji moraju da obrate pažnju na dnevni unos soli. Poznato je da previše soli može da dovede čoveka u povećan rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, bolesti bubrega i kongestivne srčane insuficijencije. Kako bi se to sprečilo savet je da se ograniče na jednu porciju kiselog kupusa dnevno.