Zdravo starenje nije moguće bez aktivnosti u kojima uživamo Foto: Shutterstock
Zdravo starenje nije moguće bez dobrog opšteg zdravstvenog stanja, emotivne i psihičke stabilnosti, kaže specijalista gerijatrije dr Parul Goyal iz Vanderbilt Health u Nešvilu. Na ovaj način moguće je da očuvamo fizičku i psihičku vitalnost i u poznim godinama života. Osobe koje su i pored broja godina, okrenute onome što donosi sutra, otvorene za nova znanja i druženje, imaju manje fizičkih i psihičkih tegoba, tvrde stručnjaci.
Za učenje nikada nije kasno. Mogućnosti za učenje ograničene su u starijoj dobi, jedino ako se ne traže prilike za sticanje novih znanja i veština, navode stručnjaci.
– Bitno je da očuvamo kognitivno zdravlje i fizičkom aktivnošću stimulišemo um – objašnjava Goyal i dodaje da i u poznim godinama možemo učiti neku igru, novu vežbu, strani jezik, pesmu.
– Na ovaj način stvaramo nove „puteve u mozgu“ i jačamo kognitivne sposobnosti – kaže Goyal.
Zdravo starenje nije moguće bez zdravog i iskrenog odnosa prema vlastitim potrebama, kaže Robyn Golden sa Rush University Medical Center u Čikagu.
– Mnogo možemo učiniti ako sami sebi kažemo: „Osećam se usamljeno, potreban mi je neko, želim da izađem“ – objašnjava Golden.
U kulturi u kojoj se starenje posmatra kao bolest i gde se zdrave starije osobe smatraju za teret, može da se razvije osećaj tihe patnje. Dobro je podeliti svoje misli sa porodicom i prijateljima.
– Često postoji lažno uverenje da su anksioznost ili depresija deo starenja, ali to nikako nije tačno – ističe Golden. Depresija se može lečiti bez obzira na broj godina, i to ne samo medikamentima, već i savetovanjem, razmenom iskustava s drugim osobama sa sličnim problemima, dodaje ona.
Osećaj usamljenosti i izolacija sve su rasprostranjeniji problemi savremenog sveta. Sjedinjene Američke Države proglasile su epidemiju usamljenosti u ovoj zemlji.
– Ceo proces bio je podstaknut pandemijom covid 19. Veliki broj starijih osoba provodio je mesece zatvoren u svojim domovima – kaže dr Goyal. Bez obzira na broj godina, bitno je jačati društvene veze, savetuju stručnjaci. Volontiranje u nekoj zajednici može proširiti krug poznanika i potencijalnih prijatelja i pružiti dodatni osećaj svrsishodnosti i smisla.
– Socijalizacija je neophodna za dobro funkcionisanje mozga – podseća gerijatar dr Lee Lindquist sa Northwestern Medicine u Čikagu.
Mozak je mišić koji slabi ako nema potrebnu stimulaciju.
– Ukoliko sedite u četiri zida i ne razgovarate tokom čitavog dana, mozak nema potreban podsticaj – objašnjava dr Lindquist. Druženje, pa bio to i razgovor preko telefona, interakcija putem društvenih mreža, takođe je vid moždane stimulacije i jačanja kognitivnih sposobnosti, dodaje dr Lindquist.
Uravnotežena i dobro izbalansirana ishrana uz redovnu i adekvatnu fizičku aktivnost osnova je vitalnosti u bilo kojem dobu života.
Na osnovu svog iskustva i razgovora sa starijim pacijentima, dr Goyal preporučuje kombinaciju mediteranske dijete i DASH dijete koja kontroliše visok krvni pritisak.
DASH dijeta zasniva se na voću, povrću, integralnim žitaricama i nemasnim mesima, kao što su piletina i riba. Unos crvenog mesa je ograničen, kao i konzumacija soli, šećera i masti.
Dr Goyal naglašava da ovaj način ishrane mora biti potkrepćen adekvatnim količinama vode i fizičkom aktivnošću.
– Bitno je da se krećemo i vežbamo. Ukoliko tokom dana uglavnom sedimo, možemo se posavetovati sa lekarom o primeni terapije koja može olakšati pokretljivost i ojačati ravnotežu – smatra dr Lindquist.
Pojedine starije osobe izbegavaju kretanje zbog straha od pada, ali zaboravljaju da odgovarajuća fizička aktivnost jača mišiće i kosti i smanjuje rizik od mogućih povreda.
Stručnjaci naglašavaju da je u starijem životnom dobu bitno raditi vežbe snage za jačanje mišićne mase koja se gubi starenjem. Vežbe sa tegovima, pilates, joga i tai či mogu da zaštite mišiće od sarkopenije, koja je progresivni gubitak mišićne mase, snage i funkcije. S druge strane, kardio vežbe, kao što su hodanje, plivanje i vožnja bicikla, čuvaju zdravlje srca.
Zdravo starenje nije moguće bez aktivnosti u kojima uživamo. Šetnja kućnog ljubimca, kratki izlet u prirodu, muzika koju volimo, knjige, putovanja, pravljenje kolača, samo su neke od aktivnosti posle kojih se možemo osećati bolje i uspešnije funkcionisati i pored mogućih bolesti.
– Pojedine osobe dobro kontrolišu doživotne hronične bolesti, jer uvek imaju vremena za aktivnosti posle kojih će se osećati bolje – kaže dr Lindquist.
Lek koji nam je bio veoma koristan kada smo imali 50 godina, možda neće biti od pomoći 20 godina kasnije.
– Često uzimamo i lekove koji nam možda više nisu potrebni, a telo se starenjem menja, tako da neki medikamenti neće biti od koristi – podseća dr Lindquist. Bitno je redovno dolaziti na kontrole i sistematske preglede i konsultovati se sa stručnjakom o delotvornosti lekova koje primenjujemo.
Bitno je planirati, jer bez obzira na godine, uvek može doći do neplaniranih situacija. Bitno je i pripremiti se, koliko je moguće, za neprijatne i stresne situacije koje su nekada neizbežne.
– To nije planiranje kraja života, već projekcija postupaka koji mogu biti korisni kada nam zatreba pomoć, kako neko drugi ne bi donosio bitne odluke umesto nas – kaže dr Lindquist.
Lindquist smatra da je ovu vrstu planiranja dobro započeti kada odemo u penziju, ali i uvek imati na umu da su izmene moguće u svakom trenutku.
Dr Goyal objašnjava da je bitno planirati zdravo starenje na vreme, tako što ćemo voditi računa o svom opštem zdravlju u ranijem životnom dobu, posebno u 40-im godinama.
Zdrave životne navike formiraju se u detinjstvu i mladosti, a prenose se u zlatne godine života. Stručnjaci objašnjavaju da datum rođenja nema nikakve veze sa biološkom i psihološkom starošću.
– Godine 75 ili 85 su samo broj, bitno je kako se osećamo – podseća nas dr Goyal.